Francuski ustav (1795)

Ustav Francuske (1795), Ustav godine III ili Ustav od 5. fruktidora III godine Republike (francuski: Constitution du 5 fructidor an III) je bio ustav Prve francuske republike od 1795. do 1799. godine. Zamenio je Montanjarski ustav (iz 1793. godine) i ostao je na snazi do Napoleonovog državnog udara 18. brimera VIII godine Republike (9. novembar 1799) kada je uspostavljen Francuski konzulat i donesen nov ustav. Ustavom iz 1795. godine stvoren je francuski Direktorijum. Jedan je od četiri ustava donetih tokom Francuske revolucije.

Ustav iz 1795. godine

Uvod

Beli teror podstakao je revolucionarni duh francuskog naroda tokom leta 1795. godine. Godišnjica pada Bastilje proslavljena je vrlo svečano, uz odjeke Marseljeze. Sankiloti se ponovo pojavljuju i sa vojnicima počinju progoniti zlatnu mladež. Ovi sukobi poznati su kao „rat crnih pelerina“. U takvoj atmosferi odvija se rasprava o donošenju ustava III godine.

Ustav

Deklaracija prava III godine pokazuje nazadovanje u odnosu na deklaraciju iz 1789. godine. Izostavljen je prvi član koji kazuje da se ljudi rađaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima. Termidorci poštuju samo građansku jednakost, odnosno jednakost pred zakonom. Pravo svojine definisano je na isti način kao u deklaraciji iz 1793. godine. Pravo glasa ograničeno je na Francuze od preko 25 godina, vlasnike imanja koji donose prihode od 200 radnih dana u opštini od 6000 stanovnika i više. Zakonodavna vlast je u rukama dva saveta: Savet starijih (250 članova starijih od 40 godina) i Savet pet stotina (članovi stariji od 30 godina). Savet pet stotina predlaže zakone, a Savet starijih ih razmatra i usvaja. Izvršna vlast je u rukama Direktorijuma od pet članova koje imenuje Savet starijih sa liste koju formira Savet pet stotina. Direktorijum se brine za unutrašnju i spoljnu politiku, raspolaže oružanim snagama, ali im ne može zapovedati. Izvršne komisije zamenjene su sa šest ministara koje imenuje Direktorijum. Finansije kontrolišu šestorica izabranih komesara.

Kraj Konventa i uspostavljanje Direktorijuma

Konvent je 23. septembra 1795. godine usvojio ustav. Rojalistički ustanak izbija 5. oktobra. Osnovne skupštine, u kojima su dominirali rojalisti, isključile su sankilote i bivše teroriste. Ustanici su okupirali Pariz i opkolili Konvent. Međutim, termidorci su se dokopali topova i rasterali oko 20.000 ustanika. Vojsku Republike predvodio je Napoleon Bonaparta koga je na to mesto postavio Pol Baras. Izbori koji su otpočeli nekoliko dana kasnije pokvarili su račune termidorcima. Vođe termidorske reakcije, poput Talijena i Frerona, poraženi su. Četvrtog brimera (26. oktobra 1795) Konvent se razišao uz poklike „Živela Republika“. Termidorski Konvent je sa političke scene Francuske republike nestao gotovo neprimetno. Njegova snaga nije bila ni izbliza tolika kao tokom jakobinske diktature. Na poslednjoj sednici, predsednik je izjavio: „Narodni Konvent objavljuje da je njegova misija završena i da je njegovo zasedanje zaključeno“. Naslednik Konventa, Direktorijum, sa radom je otpočeo 2. novembra.

Izvori

• Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)