Frederik Kivje
Frederik Kivje (fr. Frédéric Cuvier; Monbelijar, 28. jun 1773 — Strazbur, 24. jul 1838) je bio francuski zoolog i paleontolog.[1]
| Frederik Kivje | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 28. jun 1773. |
| Mesto rođenja | Monbelijar, Francuska |
| Datum smrti | 24. jul 1838. (65 god.) |
| Mesto smrti | Strazbur, Francuska |
| Nagrade | Član Kraljevskog društva |
Biografija
urediMlađi je brat prirodnjaka Žorža Kivjea. Pošto je pokazivao malo interesovanja za školu, postao je šegrt kod časovničara u Monbelijaru. Svoju turneju po Francuskoj započeo je kada ga je brat pozvao u Pariz 1797. godine. Tada je otkrio prirodnu istoriju i posebno je radio sa Žan Batist Biotom (1774-1862) na voltaičnom stubu.
Postavljen je za šefa menažerije u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Parizu 1803. do 1838. godine, zatim za inspektora Pariske akademije 1810. godine. Crvenoj pandi je 1825. godine dao ime (Ailurus fulgens). Za njega je 1837. godine u nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Parizu specijalno stvorena katedra za uporednu fiziologiju. Za stranog člana Kraljevskog društva izabran je 1835. godine. Za člana Akademije nauka izabran je 1826. godine, a pet godina kasnije postao je generalni inspektor univerziteta.
Godine 1829. Frederik je podelio sisare u jedanaest redova, i to: četvoruki (Quadrumana), bubojedi ((Insectivora), (Carnivores), prave foke (Phocidae), (Frugivore), torbari (Marsupialia), glodari (Rodentia), (Edentata), kljunari (Monotremata), debelokožci (Pachydermata), preživari (Ruminantia) i kitovi (Cetacea).[2].
Frederik se pominje u delu Čarls Darvina "O poreklu vrsta" (poglavlje VII) kao da je radio na ponašanju i instinktu životinja, posebno na razlikovanju navike i instikta. Takođe se pominje u romanu Mobi Dik (poglavlje 32) Herman Melvila o tome da je pisao na temu o kitovima.
Evolucija
urediKivje se spominje kao prvi naučnik koji je upotrebio termine „naslednost“ 1807. godine i „nasleđivanje“ 1812. godine u njihovom sadašnjem biološkom kontekstu. Koristio je obe reči u promovisanju nasleđivanja stečenih karakteristika na osnovu svojih studija ponašanja životinja.[3][1]
Iako se slično kao i njegov brat zalagao za nasleđivanje stečenih osobina, negirao je transmutaciju vrsta.[4] Verovao je da se obrasci ponašanja kod životinja menjaju tokom vremena u odnosu na potrebe izazvane životnom sredinom. Istoričar Robert J. Ričard je napisao da Kivje „nije verovao da su anatomski obrasci vrsta bili modifikovani tokom vremena (iako je priznao da su se promenili na nebitne načine kroz nasleđivanje stečenih karakteristika... On je bio bihevioralni evolucionista, iako skroman".[4]
Lista izabranih publikacija
uredi- Knjige
- Histoire naturelle des mammifères (4 vols., 1819–1842) (with Étienne Geoffroy Saint-Hilaire)
- De l’histoire naturelle des cétacés. Roret, Paris 1836
- Cuvier, Frédéric, ur. (1816—1845). Dictionnaire des sciences naturelles, dans lequel on traite méthodiquement des différens êtres de la nature, considérés soit en eux-mêmes, d'après l'état actuel de nos connoissances, soit relativement à l'utilité qu'en peuvent retirer la médecine, l'agriculture, le commerce et les artes. Suivi d'une biographie des plus célèbres naturalistes. 61 vols. (na jeziku: francuski). Paris: F. G. Levrault.
- Observations préliminaires, pp. i–xxiv in Recherches sur les ossemens fossiles, by G. Cuvier, ed. 4, vol. 1. E. d’Ocagne, Paris, 1834.
- Radovi
- Cuvier, F. (1808). Observations sur le chien des habitans de la Nouvelle-Hollande, précédés de quelques réflexions sur les facultés morales des animaux. Ann. Mus. Hist. Nat. 11: 458–476.
- Cuvier, F. (1812). Essais sur les facultés intellectuelles des brutes. Nouv. Bull. Sci. Soc. Philomat. 3: 217–218
Reference
uredi- ^ a b Burkhardt, Richard W. (2013-08-01). „Lamarck, Evolution, and the Inheritance of Acquired Characters”. Genetics (na jeziku: engleski). 194 (4): 793—805. ISSN 0016-6731. PMC 3730912
. PMID 23908372. doi:10.1534/genetics.113.151852 .
- ^ Louis-François Jéhan, Dictionnaire de zoologie ou Histoire naturelle des quatre grands embranchements du règne animal, Vol.3, J.-P. Migne éditeur, Paris, 1853, p. 991-992.
- ^ Burkhardt, R. W. (2011). Lamarck, Cuvier, and Darwin on Animal Behavior. In Snait B. Gissis, Eva Jablonka. Transformations of Lamarckism: From Subtle Fluids to Molecular Biology. MIT Press. pp. 33-44.
- ^ a b Richards, Robert J. (1987). Darwin and the Emergence of Evolutionary Theories of Mind and Behavior. University of Chicago Press. pp. 65-70. ISBN 0-226-71200-1
Literatura
uredi- Richard W. Burkhardt. (2013). Lamarck, Evolution, and the Inheritance of Acquired Characters. Genetics 194: 793–805.
- Robert J. Richards (1979). „Influence of Sensationalist Tradition on Early Theories of the Evolution of Behavior”. Journal of the History of Ideas. 40 (1): 85—105..
