Preživari (lat. Ruminantia) su podred sisara iz reda papkara koji vare biljnu hranu tako što je najpre progutaju i omekšaju u prednjem delu želuca, nakon čega povrate nedovoljno svarenu masu nazad u usta i ponovo je žvaću.[1] Proces ponovljenog žvakanja radi dodatnog usitnjavanja hrane se naziva preživanje. U preživare spadaju krava, koza, ovca, žirafa, bizon, jak, jelen, gnu i antilope.

Preživari
Vremenski raspon: rani eocensadašnjost
White-tailed deer.jpg
Belorepi jelen
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Kladus: Ruminantiamorpha
Spaulding et al., 2009
Podred: Ruminantia
Scopoli, 1777
Porodice

Sistem organa za varenjeУреди

Želudac preživara se sastoji od četiri komore: burag, mrežavac, listavac i sirište. U buragu i sirištu preživara nalaze se milioni mikroorganizama (bakterije, protozoe i gljivice) koji pomažu pri varenju hrane. U ustima se žvakanjem vrši usitnjavanje delova hrane, čime se povećava površina na koju će dalje delovati mikroorganizmi i njihovi enzimi. Prilikom žvakanja dolazi do lučenja pljuvačnih žlezda koje produkuju veliku količinu pljuvačke. U zavisnosti od ishrane, veći preživari proizvode od 40 do 150 litara pljuvačke na dan.

Iz usta hrana putem jednjaka dolazi do buraga i mrežavca gde dolazi do formiranja dva sloja materijala. Sloj krupnijeg materijala se sabija i periodičnim kontrakcijama buraga vraća u usnu duplju na preživanje nakon čega se ponovo guta. Sloj usitnjenog materijala prolazi kroz proces mikrobiološke fermentacije kojom se vlakna, posebno celuloza i hemiceluloza razlažu na masne kiseline koje su primarni izvor energije za preživare. U buragu nastaje velika količina gasova, među kojima i visokoenergetski metan. Burag i mrežavac su u osnovi jedan deo, ali sa različitim funkcijama. Mrežavac određuje da li sadržaj treba da bude vraćen na preživanje ili gurnut u listavac.

Listavac je karakterističan po velikom broju listastih režnjeva, koji obezbeđuju veliku apsorpcionu površinu (oko 4 do 5 m²). U njemu se vrši apsorpcija vode, masnih kiselina, fosfora i natrijuma. Sirište je žlezdani deo želuca. U njemu dolazi do sekrecije hlorovodonične kiseline i enzima koji služe za varenje proteina i ugljenih hidrata.

Iz želuca delimično svarena hrana dolazi do tankog creva, gde se meša sa žuči, pankreasnim sokom i crevnim sokom. Dolazi do varenja preostalih ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i do apsorpcije istih, zajedno sa mineralnim materijama. Nakon tankog, hrana prelazi u debelo crevo, gde se vrši resorpcija vode i formiranje izmeta.

EvolucijaУреди

Ruminantiamorpha je celokupni kladus definisanih artiodaktila, prema Spoldingu i saradnicima, koji je opisuju kao „Ruminantia plus svi izumrli taksoni koji su bliže povezani sa postojećim članovima Ruminantia nego sa bilo kojom drugom živom vrstom.”[2] Spolding je grupisao neke rodove familije Anthracotheriidae unutar Ruminantiamorpha (mada ne u Ruminantia), dok je druge stavio u sestrinsku kladus, Cetancodontamorpha.

Tragulidae su bazalna familija u Ruminantia.[3]

Predački kariotip Ruminantia je 2n = 48, slično papkarima.[3]

   Artiodactyla   

 Tylopoda

   Artiofabula   

 Suina    

   Cetruminantia   

 Ruminantia

   Whippomorpha   

 Hippopotamidae

 Cetacea

SistematikaУреди

Podred Preživari (Ruminantia):

Prema nekim izvorima podredu Ruminantia ne pripadaju sve vrste koje preživaju.[8] Vrste podreda Tylopoda (koje pripadaju rodu kamila i porodici Hippopotamidae) su klasifikovane kao pseudopreživari.[8] U slučaju nekih drugih krupnih životinja koje pasu npr. konja i kengura, do razgradnje hrane procesom fermentacije dolazi u debelom crevu, do čega je došlo prilagođavanjem ishrani velikom količinom hrane niskog kvaliteta.

ReferenceУреди

  1. ^ „Ruminant anatomy and physiology : Dairy Extension : University of Minnesota Extension”. www.extension.umn.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2017. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ а б в „Relationships of Cetacea (Artiodactyla) among mammals: increased taxon sampling alters interpretations of key fossils and character evolution”. PLoS ONE. 4 (9): e7062. 2009. PMC 2740860 . PMID 19774069. doi:10.1371/journal.pone.0007062. 
  3. ^ а б Kulemzina AI, Yang F, Trifonov VA, Ryder OA, Ferguson-Smith MA, Graphodatsky AS (2011) Chromosome painting in Tragulidae facilitates the reconstruction of Ruminantia ancestral karyotype. Chromosome Res.
  4. ^ „WikiLingue”. Приступљено 11. 5. 2010. 
  5. ^ Hassanin, A.; Douzery, E. (2003). „Molecular and Morphological Phylogenies of Ruminantia and the Alternative Position of the Moschidae”. Systematic Biology. 52 (2): 206—228. PMID 12746147. doi:10.1080/10635150390192726. 
  6. ^ Janis, C., K. Scott. The Interrelationships of Higher Ruminant Families with Special Emphasis on the Members of the Cervoidea. American Museum Novitates. 2893: 1-85. 1987. http://digitallibrary.amnh.org/dspace/handle/2246/5180
  7. ^ Hassanin, A.; Delsuc, F.; Ropiquet, A.; Hammer, C.; Matthee, C.; Ruiz-Garcia, M.; Catzeflis, F.; Areskoug, V.; Nguyen, T. T.; Couloux, A. (2012). „Pattern and Timing of Diversification of Cetartiodactyla (Mammalia, Laurasiatheria), as Revealed by a Comprehensive Analysis of Mitochondrial Genomes”. Comptes Rendus Biologies. 335 (1): 32—50. PMID 22226162. doi:10.1016/j.crvi.2011.11.002. 
  8. ^ а б Whistler, D. P. and S. D. Webb. 2005. New goatlike camelid from the late Pliocene of Tecopa Lake Basin, California. Natural History Museum of Los Angeles County Contributions in Science 503:1-40.

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди