Википедија

Носорози

Носорози (лат. Rhinocerotidae) су породица сисара из реда копитара (Perissodactyla). Носорози су крупни дебелокошци, биљоједи, са једним или два рога на њушци, која су сачињена од кератина.[1] Породицу носорога сачињава пет савремених врста.

Носорози
Временски распон: еоцен - данас
бели носорог Ceratotherium simum
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Perissodactyla
Натпородица: Rhinocerotoidea
Породица: Rhinocerotidae
Gray, 1821
Савремени родови

Ceratotherium
Dicerorhinus
Diceros
Rhinoceros
†Coelodonta
†Stephanorhinus
†Elasmotherium
Фосилни родови, погледајте текст

Распон носорога

Носорози су међу највећом преосталом мегафауном: сви теже најмање једну тону у одраслом узрасту. Они имају биљоједну исхрану, мали мозак (400–600 г) за сисаре њихове величине, један или два рога и дебелу (1,5–5 cm) заштитну кожу формирану од слојева колагена постављених у решеткасту структуру. Углавном једу лиснати материјал, иако им способност ферментације хране у задњим цревима омогућава да се по потреби хране већом влакнастом биљном материјом. За разлику од других перисодактила, две афричке врсте носорога немају зубе на предњем делу уста; уместо тога се ослањају на усне за чупање хране.[2]

Неки ловокрадице убијају носороге зарад њихових рогова, који се купују и продају на црном тржишту, и људи у неким културама их користе за украсе или традиционалну медицину.[3] Иако тај тренд у многим регионима рапидно опада, Источна Азија, као и неколико других региона,[4] виђени су као највећа тржишта рогова носорога. На рог носорога се у древној Кини гледало као на лек (традиционална кинеска медицина), што је веровање које је било широко распрострањено и у другим азијским земљама.[5][6][7][8][9][10] По тежини, рогови носорога коштају колико и злато на црном тржишту, што га чини примамљивим за криминалце и ловокрадице.[11] Међутим, рогови су направљени од кератина, исте врсте протеина од које се састоје коса и нокти, који имају нулта лековита својства, упркос навода текстова традиционалне кинеске медицине, који тврде да су рогови носорога „детоксификатори“.[12] Потрошња рогова носорога такође је била повезана са статусом и богатством, при чему је већина потрошача била старији, образовани, богати мушкарци или они који траже украсе од носорогових рогова. Потражњу подстичу изненадно богаћење и медицинске дезинформације.[13]

Таксономија и именовање

уреди
Rhinocerotidae
 
 

Ceratotherium simum

 
 

Diceros bicornis

 
 
 
 

Dicerorhinus sumatrensis

 
 
 

Rhinoceros unicornis

 
 

Rhinoceros sondaicus

 
 
 
 
Кладограм базиран на филогенетској студији.[14]

Енглеска реч rhinoceros изведена је из латинског назива који је проистекао из стгрч. ῥῑνόκερως, који је састављен од ῥῑνο- (rhino-, „нос”) и κέρας (keras, „рог”) са рогом на носу. Множина у енглеском језику је rhinoceros или rhinoceroses. Збирна именица за групу носорога је крдо или стадо. Име је у употреби од 14. века.[15]

Породица Rhinocerotidae састоји се од само четири постојећа рода: Ceratotherium (бели носорог), Diceros (црни носорог), Dicerorhinus (суматрански носорог) и Rhinoceros (индијски и јавански носорог). Живе врсте спадају у три категорије. Две афричке врсте, бели носорог и црни носорог, припадају племену Dicerotini, које је настало у средњем миоцену, пре око 14,2 милиона година. Врста се раздвојила током раног плиоцена (пре око 5 милиона година). Главна разлика између црних и белих носорога је облик уста - бели носорози имају широке равне усне за испашу, док црни носорози имају дугачке шиљате усне за конзумацију лишћа. Постоје две живе Rhinocerotini врсте, индијски носорог и јавански носорог, који су се разишли један од другог пре око 10 милиона година. Суматрански носорог једини је преживели представник најпримитивније групе, Dicerorhinini, која се појавила у миоцену (пре око 20 милиона година).[16]

Подврста хибридног белог носорога (Ceratotherium s. simum × C. s. cottoni) узгајана је у зоолошком врту Двур Кралове (Зоолошки врт Двур Кралове на Лаби) у Чешкој Републици 1977. Потврђена је и хибридизација између врста црног и белог носорога.[17]

Док црни носорог има 84 хромозома (диплоидни број, 2N, по ћелији), све остале врсте носорога имају 82 хромозома. Међутим, хромозомски полиморфизам може довести до различитог броја хромозома. На пример, у једној студији су била три северна бела носорога са 81 хромозома.[18]

Азијски носорози

уреди
  • Индијски носорог (Rhinoceros unicornis) има само један рог дужине до 60 cm, висок је до 1,7 m, дугачак до 3,5 m а тежак до 4 t. Оклопљен је са предње и задње стране слојевима задебљале коже (до 10 cm коже и колагена). Ова врста носорога живи у баровитим деловима Индије.
  • Суматрански носорог (Dicerorhinus sumatrensis) је представник најпримитивније групе носорога која је настала у Миоцену пре 20 милиона година. Ови примерци су мањи од индијског носорога. Врста је веома угрожена.
  • Јавански носорог (Rhinoceros sondaicus) је сродан индијском али је мањи, и ове две врсте су се раздвојиле пре 10 милиона година.

Афрички носорози

уреди
  • Бели носорог (Ceratotherium simum) је дугачак преко 4 m, а већи од два рога може да достигне дужину и до 135 cm.
  • Црни носорог (Diceros bicornis) је врло сличан белом носорогу а разликују се углавном по облику усана. Ове две врсте су настале пре 14 милиона година а раздвојиле су се пре 5 милиона година. Станиште им се налази у степама и жбунастим стаништима у подсахарској Африци.

За разлику од осталих копитара, обе афричке врсте носорога немају предње зубе, због чега користе усне за откидање хране (лишћа или траве).[2] Обе афричке врсте су веома угрожене.

Galerija

уреди

Извори

уреди
  1. ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2018. 
  2. ^ а б Owen-Smith, Norman (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals . New York: Facts on File. стр. 490–495. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  3. ^ Van Uhm, D.P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders. Studies of Organized Crime. New York: Springer. 
  4. ^ Vigne, Lucy; Martin, Esmond. „Amid conflict, Yemen’s demand for rhino horn daggers continues” (PDF). 
  5. ^ Cheung, Hubert; Mazerolle, Lorraine; Possingham, Hugh; Biggs, Duan (2021-02-01). „Rhino horn use by consumers of traditional Chinese medicine in China”. Conservation Science and Practice. 3. doi:10.1111/csp2.365. 
  6. ^ „History repeating: The illegal trade in rhino horn - EIA”. eia-international.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27. 
  7. ^ Ketchell, Misha. „We asked people in Vietnam why they use rhino horn. Here’s what they said”. 
  8. ^ Song, Cecilia; Milliken, Tom. „The Rhino Horn Trade in South Korea: Still Cause for Concern” (PDF). 
  9. ^ „North Korean Diplomats Accused of Smuggling Ivory and Rhino Horn”. Animals (на језику: енглески). 2017-10-16. Приступљено 2021-09-27. 
  10. ^ Kitade, Tomomi; Toko, A. (2016). „Setting suns : the historical decline of ivory and rhino horn markets in Japan”. undefined (на језику: енглески). 
  11. ^ Gouws, Andries (8. 10. 2010). „Kan renosterstropers gestuit word?”. Landbouweekblad: 4—6. 
  12. ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Архивирано из оригинала 28. 9. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2010. 
  13. ^ „Vietnam's Appetite For Rhino Horn Drives Poaching In Africa”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-27. 
  14. ^ Tougard, C. et al. (2001) Phylogenetic relationships of the five extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) based on mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes.
  15. ^ Merriam-Webster Dictionary [1]
  16. ^ Rabinowitz, Alan (1995). „Helping a Species Go Extinct: The<33 six. Sumatran Rhino in Borneo” (PDF). Conservation Biology. 9 (3): 482—488. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09030482.x. 
  17. ^ Robinson, Terry J.; V. Trifonov; I. Espie; E.H. Harley (2005). „Interspecific hybridization in rhinoceroses: Confirmation of a Black × White rhinoceros hybrid by karyotype, fluorescence in situ hybridization (FISH) and microsatellite analysis”. Conservation Genetics. 6 (1): 141—145. S2CID 33993269. doi:10.1007/s10592-004-7750-9. 
  18. ^ Houck, ML; Ryder, OA; Váhala, J; Kock, RA; Oosterhuis, JE (1994). „Diploid chromosome number and chromosomal variation in the white rhinoceros (Ceratotherium simum)”. The Journal of Heredity. 85 (1): 30—34. PMID 8120356. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Викимедијина Остава има датотеке за чланак:
 
Викиврсте имају више информација о чланку Носорози.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Носорози&oldid=28933305”