Википедија

Nosorozi

Nosorozi (lat. Rhinocerotidae) su porodica sisara iz reda kopitara (Perissodactyla). Nosorozi su krupni debelokošci, biljojedi, sa jednim ili dva roga na njušci, koja su sačinjena od keratina.[1] Porodicu nosoroga sačinjava pet savremenih vrsta.

Nosorozi
Vremenski raspon: eocen - danas
beli nosorog Ceratotherium simum
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Perissodactyla
Natporodica: Rhinocerotoidea
Porodica: Rhinocerotidae
Gray, 1821
Savremeni rodovi

Ceratotherium
Dicerorhinus
Diceros
Rhinoceros
†Coelodonta
†Stephanorhinus
†Elasmotherium
Fosilni rodovi, pogledajte tekst

Raspon nosoroga

Nosorozi su među najvećom preostalom megafaunom: svi teže najmanje jednu tonu u odraslom uzrastu. Oni imaju biljojednu ishranu, mali mozak (400–600 g) za sisare njihove veličine, jedan ili dva roga i debelu (1,5–5 cm) zaštitnu kožu formiranu od slojeva kolagena postavljenih u rešetkastu strukturu. Uglavnom jedu lisnati materijal, iako im sposobnost fermentacije hrane u zadnjim crevima omogućava da se po potrebi hrane većom vlaknastom biljnom materijom. Za razliku od drugih perisodaktila, dve afričke vrste nosoroga nemaju zube na prednjem delu usta; umesto toga se oslanjaju na usne za čupanje hrane.[2]

Neki lovokradice ubijaju nosoroge zarad njihovih rogova, koji se kupuju i prodaju na crnom tržištu, i ljudi u nekim kulturama ih koriste za ukrase ili tradicionalnu medicinu.[3] Iako taj trend u mnogim regionima rapidno opada, Istočna Azija, kao i nekoliko drugih regiona,[4] viđeni su kao najveća tržišta rogova nosoroga. Na rog nosoroga se u drevnoj Kini gledalo kao na lek (tradicionalna kineska medicina), što je verovanje koje je bilo široko rasprostranjeno i u drugim azijskim zemljama.[5][6][7][8][9][10] Po težini, rogovi nosoroga koštaju koliko i zlato na crnom tržištu, što ga čini primamljivim za kriminalce i lovokradice.[11] Međutim, rogovi su napravljeni od keratina, iste vrste proteina od koje se sastoje kosa i nokti, koji imaju nulta lekovita svojstva, uprkos navoda tekstova tradicionalne kineske medicine, koji tvrde da su rogovi nosoroga „detoksifikatori“.[12] Potrošnja rogova nosoroga takođe je bila povezana sa statusom i bogatstvom, pri čemu je većina potrošača bila stariji, obrazovani, bogati muškarci ili oni koji traže ukrase od nosorogovih rogova. Potražnju podstiču iznenadno bogaćenje i medicinske dezinformacije.[13]

Taksonomija i imenovanje uredi

Rhinocerotidae
 
 

Ceratotherium simum

 
 

Diceros bicornis

 
 
 
 

Dicerorhinus sumatrensis

 
 
 

Rhinoceros unicornis

 
 

Rhinoceros sondaicus

 
 
 
 
Kladogram baziran na filogenetskoj studiji.[14]

Engleska reč rhinoceros izvedena je iz latinskog naziva koji je proistekao iz stgrč. ῥῑνόκερως, koji je sastavljen od ῥῑνο- (rhino-, „nos”) i κέρας (keras, „rog”) sa rogom na nosu. Množina u engleskom jeziku je rhinoceros ili rhinoceroses. Zbirna imenica za grupu nosoroga je krdo ili stado. Ime je u upotrebi od 14. veka.[15]

Porodica Rhinocerotidae sastoji se od samo četiri postojeća roda: Ceratotherium (beli nosorog), Diceros (crni nosorog), Dicerorhinus (sumatranski nosorog) i Rhinoceros (indijski i javanski nosorog). Žive vrste spadaju u tri kategorije. Dve afričke vrste, beli nosorog i crni nosorog, pripadaju plemenu Dicerotini, koje je nastalo u srednjem miocenu, pre oko 14,2 miliona godina. Vrsta se razdvojila tokom ranog pliocena (pre oko 5 miliona godina). Glavna razlika između crnih i belih nosoroga je oblik usta - beli nosorozi imaju široke ravne usne za ispašu, dok crni nosorozi imaju dugačke šiljate usne za konzumaciju lišća. Postoje dve žive Rhinocerotini vrste, indijski nosorog i javanski nosorog, koji su se razišli jedan od drugog pre oko 10 miliona godina. Sumatranski nosorog jedini je preživeli predstavnik najprimitivnije grupe, Dicerorhinini, koja se pojavila u миоценu (pre oko 20 miliona godina).[16]

Podvrsta hibridnog belog nosoroga (Ceratotherium s. simum × C. s. cottoni) uzgajana je u zoološkom vrtu Dvur Kralove (Zoološki vrt Dvur Kralove na Labi) u Češkoj Republici 1977. Potvrđena je i hibridizacija između vrsta crnog i belog nosoroga.[17]

Dok crni nosorog ima 84 hromozoma (diploidni broj, 2N, po ćeliji), sve ostale vrste nosoroga imaju 82 hromozoma. Međutim, hromozomski polimorfizam može dovesti do različitog broja hromozoma. Na primer, u jednoj studiji su bila tri severna bela nosoroga sa 81 hromozoma.[18]

Azijski nosorozi uredi

  • Indijski nosorog (Rhinoceros unicornis) ima samo jedan rog dužine do 60 cm, visok je do 1,7 m, dugačak do 3,5 m a težak do 4 t. Oklopljen je sa prednje i zadnje strane slojevima zadebljale kože (do 10 cm kože i kolagena). Ova vrsta nosoroga živi u barovitim delovima Indije.
  • Sumatranski nosorog (Dicerorhinus sumatrensis) je predstavnik najprimitivnije grupe nosoroga koja je nastala u Miocenu pre 20 miliona godina. Ovi primerci su manji od indijskog nosoroga. Vrsta je veoma ugrožena.
  • Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus) je srodan indijskom ali je manji, i ove dve vrste su se razdvojile pre 10 miliona godina.

Afrički nosorozi uredi

  • Beli nosorog (Ceratotherium simum) je dugačak preko 4 m, a veći od dva roga može da dostigne dužinu i do 135 cm.
  • Crni nosorog (Diceros bicornis) je vrlo sličan belom nosorogu a razlikuju se uglavnom po obliku usana. Ove dve vrste su nastale pre 14 miliona godina a razdvojile su se pre 5 miliona godina. Stanište im se nalazi u stepama i žbunastim staništima u podsaharskoj Africi.

Za razliku od ostalih kopitara, obe afričke vrste nosoroga nemaju prednje zube, zbog čega koriste usne za otkidanje hrane (lišća ili trave).[2] Obe afričke vrste su veoma ugrožene.

Galerija uredi

Izvori uredi

  1. ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Arhivirano iz originala 28. 09. 2011. g. Pristupljeno 23. 3. 2018. 
  2. ^ a b Owen-Smith, Norman (1984). Macdonald, D., ur. The Encyclopedia of Mammals . New York: Facts on File. str. 490–495. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  3. ^ Van Uhm, D.P. (2016). The Illegal Wildlife Trade: Inside the World of Poachers, Smugglers and Traders. Studies of Organized Crime. New York: Springer. 
  4. ^ Vigne, Lucy; Martin, Esmond. „Amid conflict, Yemen’s demand for rhino horn daggers continues” (PDF). 
  5. ^ Cheung, Hubert; Mazerolle, Lorraine; Possingham, Hugh; Biggs, Duan (2021-02-01). „Rhino horn use by consumers of traditional Chinese medicine in China”. Conservation Science and Practice. 3. doi:10.1111/csp2.365. 
  6. ^ „History repeating: The illegal trade in rhino horn - EIA”. eia-international.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-27. 
  7. ^ Ketchell, Misha. „We asked people in Vietnam why they use rhino horn. Here’s what they said”. 
  8. ^ Song, Cecilia; Milliken, Tom. „The Rhino Horn Trade in South Korea: Still Cause for Concern” (PDF). 
  9. ^ „North Korean Diplomats Accused of Smuggling Ivory and Rhino Horn”. Animals (na jeziku: engleski). 2017-10-16. Pristupljeno 2021-09-27. 
  10. ^ Kitade, Tomomi; Toko, A. (2016). „Setting suns : the historical decline of ivory and rhino horn markets in Japan”. undefined (na jeziku: engleski). 
  11. ^ Gouws, Andries (8. 10. 2010). „Kan renosterstropers gestuit word?”. Landbouweekblad: 4—6. 
  12. ^ „What is a rhinoceros horn made of?”. Yesmag.bc.ca. 9. 10. 2003. Arhivirano iz originala 28. 9. 2011. g. Pristupljeno 23. 9. 2010. 
  13. ^ „Vietnam's Appetite For Rhino Horn Drives Poaching In Africa”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-27. 
  14. ^ Tougard, C. et al. (2001) Phylogenetic relationships of the five extant Rhinoceros species (Rhinocerotidae, Perissodactyla) based on mitochondrial cytochrome b and 12S rRNA genes.
  15. ^ Merriam-Webster Dictionary [1]
  16. ^ Rabinowitz, Alan (1995). „Helping a Species Go Extinct: The<33 six. Sumatran Rhino in Borneo” (PDF). Conservation Biology. 9 (3): 482—488. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09030482.x. 
  17. ^ Robinson, Terry J.; V. Trifonov; I. Espie; E.H. Harley (2005). „Interspecific hybridization in rhinoceroses: Confirmation of a Black × White rhinoceros hybrid by karyotype, fluorescence in situ hybridization (FISH) and microsatellite analysis”. Conservation Genetics. 6 (1): 141—145. S2CID 33993269. doi:10.1007/s10592-004-7750-9. 
  18. ^ Houck, ML; Ryder, OA; Váhala, J; Kock, RA; Oosterhuis, JE (1994). „Diploid chromosome number and chromosomal variation in the white rhinoceros (Ceratotherium simum)”. The Journal of Heredity. 85 (1): 30—34. PMID 8120356. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikimedijina Ostava ima datoteke za članak:
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Nosorozi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Носорози&oldid=27550516”