Отворите главни мени

Шупљорога говеда

Шупљорога говеда, шупљорошци, шупљорози,[1] или говеда[2] (лат. Bovidae), су породица сисара из групе преживара. Породица обухвата преко 140 врста, сврстаних у 10 потпородица. Природни ареал породице обухвата четири континента: Северну Америку, Африку, Европу и Азију. Човек је доместификовао неколико врста шупљорожаца (краве, овце, козе, биволе, јака). Од њих користи млеко, месо и кожу.

Bovidae
Временски распон: 20–0 Ma
рани миоцен – данас
Bovidae-0001.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Породица:
Bovidae

Gray, 1821
потпородице

ТаксономијаУреди

Фамилија Bovidae је смештена у ред Artiodactyla (који укључује једнообразне копитаре). Ова породица обухвата 143 постојеће врсте, што је 55% постојећих копитара и 300 познатих изумрлих врста.[3]

Молекуларне студије су подржале монофилију у породице Bovidae (групе организама сачињене од предачких врста и свих њихови потомака).[4][5] Бројне подфамилије у Bovidae су оспораване, при чему је предлагано чак десет, као и само две подфамије.[5] Међутим, молекуларни, морфолошки и фосилни докази указују на постојање осам различитих подфамилија: Aepycerotinae[6][7] (која се састоји само од инпула),[8] Alcelaphinae,[9] Antilopinae, Bovinae (говеда, биволи, бизони и друге антилопе), Caprinae (козе, овце), Cephalophinae, Hippotraginae и Reduncinae. Поред тога, познате су три изумрле подфамије: Hypsodontinae (средњи миоцен), Oiocerinae (туролијан) и подфамилија Tethytraginae, која садржи Tethytragus (средњи миоцен).[10][11]

Године 1992, Алан В. Џентри из Природњачког музејa у Лондону поделио је осам главних потфамилија Bovidae у две главне кладе на бази њихове еволуционе историје: Boodontia, која обухвата само Bovinae, и Aegodontia, која обухвата остале подфамилије. Припадни прве клада имају донекле примитивне зубе, који подсећају на оне код волова, док припадници друге кладе имају у већој мери напредне зубе, попут оних код коза.[12]

Постоји полемика око признавања Peleinae и Patholopinae, који обухватају родове Pelea и Pantholops, респективно, као подфамилије. Године 2000, амерички биолог Џорџ Шалер и палеонтолог Елизабет Врба предложили су укључивање Pelea у Reduncinae,[13] иако је сива антилопа, једина врста рода Pelea, морфолошки веома различита од коб антилопе.[14] Ћиру, раније класификован у Antilopinae, касније је смештен у сопствену подфамилију, Pantholopinae. Међутим, молекуларна и морфолошка анализа подржавају укључивање ћируа у Caprinae.[15]

Следећи кладограм је базиран на раду Гејтса et al. (1997) и Џентрија et al. (1997)

Bovidae
Boodontia (Bovinae)

Tragelaphini  

Bovini  

Aegodontia
Antilopinae

Antilopini  

Neotragini  

Cephalophinae  

Reduncinae  

Aepycerotinae (импала) 

Caprinae

Ovibovini

Caprini  

Hippotraginae  

Alcelaphinae  

КласификацијаУреди

Породица Bovidae:

Потпородица AepycerotinaeУреди

 
Импала (Aepyceros melampus)
  • Племе Aepycerotini

Потпородица AlcelaphinaeУреди

Племе Alcelaphini

Потпородица AntilopinaeУреди

 
Спрингбок антилопа (Antidorcas marsupialis)

Потпородица BovinaeУреди

 
Четворорога антилопа (Tetracerus quadricornis)
 
Домаће говедо (Bos taurus taurus)

Потпородица CaprinaeУреди

 
Домаћа овца (Ovis aries)
 
Дивља коза (Capra aegagrus)
 
Домаћа коза (Capra aegagrus hircus)

Потпородица CephalophinaeУреди

 
Заливски дујкер (Cephalophus dorsalis)

Потпородица HippotraginaeУреди

 
Коњска антилопа (Hippotragus equinus)

Потпородица PantholopinaeУреди

  • Род Pantholops

Потпородица PeleinaeУреди

Потпородица ReduncinaeУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
  3. ^ Gomez, W.; Patterson, T. A.; Swinton, J.; Berini, J. „Bovidae: antelopes, cattle, gazelles, goats, sheep, and relatives”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 7. 10. 2014. 
  4. ^ Gatesy, J.; Amato, G.; Vrba, E.; Schaller, G. (1997). „A cladistic analysis of mitochondrial ribosomal DNA from the Bovidae”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 7 (3): 303—19. PMID 9187090. doi:10.1006/mpev.1997.0402. 
  5. 5,0 5,1 Fernández, M. H.; Vrba, E. S. (2005). „A complete estimate of the phylogenetic relationships in Ruminantia: a dated species-level supertree of the extant ruminants”. Biological Reviews. 80 (2): 269—302. doi:10.1017/S1464793104006670. 
  6. ^ . IUCN SSC Antelope Specialist Group. Aepyceros melampus. IUCN Red List of Threatened Species. 2016: e.T550A50180828. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T550A50180828.en. Приступљено 4. 1. 2017. 
  7. ^ Briggs, M.; Briggs, P. (2006). [[[:Шаблон:Google Books]] The Encyclopedia of World Wildlife] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Somerset, UK: Parragon Publishers. стр. 114. ISBN 978-1-4054-8292-9. 
  8. ^ Huffman, B. „Impala (Aepyceros melampus)”. Ultimate Ungulate. Ultimate Ungulate. Приступљено 10. 4. 2016. 
  9. ^ Wilson, Don E. & Reeder, DeeAnn M. (editors). 2005. Mammal Species of the World. A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed), Johns Hopkins University Press, 2,142 pp. Available online
  10. ^ Harrison, T. (2011). Paleontology and Geology of Laetoli Human Evolution in Context. Dordrecht: Springer. стр. 363—465. ISBN 978-9048-199-624. 
  11. ^ Demiguel, D.; Sánchez, I. M.; Alba, D. M.; Galindo, J.; Robles, J. M.; Moyà-Solà, S. (2012). „First evidence of Azanza and Morales, 1994 (Ruminantia, Bovidae), in the Miocene of the Vallès-Penedès Basin (Spain)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (6): 1457—62. doi:10.1080/02724634.2012.696082. 
  12. ^ Harrison, T. (1997). Neogene Paleontology of the Manonga Valley, Tanzania : A Window into the Evolutionary History of East Africa. New York: Plenum Press. стр. 113. ISBN 978-0-306-45471-4. 
  13. ^ Vrba, E. S.; Schaller, G. (2000). Antelopes, Deer, and Relatives : Fossil Record, Behavioral Ecology, Systematics, and Conservation. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300-081-428. 
  14. ^ Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 719. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  15. ^ Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 699. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 Напомена: Праисторијска врста.

Спољашње везеУреди