Википедија

Шупљорога говеда

Шупљорога говеда, шупљорошци, шупљорози,[1] или говеда[2] (лат. Bovidae), су породица сисара из групе преживара.[3] Породица обухвата преко 140 врста, сврстаних у 10 потпородица. Природни ареал породице обухвата четири континента: Северну Америку, Африку, Европу и Азију. Човек је доместификовао неколико врста шупљорожаца (краве, овце, козе, биволе, јака). Од њих користи млеко, месо и кожу.

Шупљорога говеда
Временски распон: 20–0 Ma рани миоцен — данас
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Инфраред: Pecora
Породица: Bovidae
Gray, 1821
Потпородице

Таксономија

уреди

Породица Bovidae је смештена у ред Artiodactyla (који укључује једнообразне копитаре). Ова породица обухвата 143 постојеће врсте, што је 55% постојећих копитара и 300 познатих изумрлих врста.[4]

Молекуларним студијама је потврђена монофилија породице Bovidae (групе организама сачињене од предачких врста и свих њихових потомака).[5][6] Бројне потпородице из породице Bovidae су оспораване, при чему је предлагано чак десет, као и само две потпородице.[6] Међутим, молекуларни, морфолошки и фосилни докази указују на постојање осам различитих потпородица: Aepycerotinae[7][8] (која се састоји само од инпула),[9] Alcelaphinae,[10] Antilopinae, Bovinae (говеда, биволи, бизони и друге антилопе), Caprinae (козе, овце), Cephalophinae, Hippotraginae и Reduncinae. Поред тога, познате су три изумрле потпородице: Hypsodontinae (средњи миоцен), Oiocerinae (туролијан) и потпородица Tethytraginae, која садржи род Tethytragus (средњи миоцен).[11][12]

Године 1992, Алан В. Џентри из Природњачког музејa у Лондону поделио је осам главних потпородица Bovidae у две главне кладе на бази њихове еволуционе историје: Boodontia, која обухвата само Bovinae, и Aegodontia, која обухвата остале потпородице. Припадни прве клада имају донекле примитивне зубе, који подсећају на оне код волова, док припадници друге кладе имају у већој мери напредне зубе, попут оних код коза.[13]

Постоји полемика око признавања Peleinae и Patholopinae, који обухватају родове Pelea и Pantholops, као потпородице. Године 2000, амерички биолог Џорџ Шалер и палеонтолог Елизабет Врба предложили су укључивање Pelea у Reduncinae,[14] иако је сива антилопа, једина врста рода Pelea, морфолошки веома различита од коб антилопе.[15] Ћиру, раније класификован у Antilopinae, касније је смештен у сопствену потпородицу, Pantholopinae. Међутим, молекуларна и морфолошка анализа подржавају укључивање ћируа у Caprinae.[16]

Следећи кладограм је базиран на раду Гејтса et al. (1997) и Џентрија et al. (1997)

‑{Bovidae}‑
Boodontia (Bovinae)
 

Tragelaphini  

 
 

Bovini  

 
 
‑{Aegodontia}‑
Antilopinae
 

Antilopini  

 
 

Neotragini  

 
 
 
 

Cephalophinae  

 
 

Reduncinae  

 
 
 

Aepycerotinae (импала) 

 
 
Caprinae
 

Ovibovini

 
 

Caprini  

 
 
 

Hippotraginae  

 
 

Alcelaphinae  

 
 
 
 

Класификација

уреди

Породица Bovidae:

Потпородица Aepycerotinae

уреди
 
Импала (Aepyceros melampus)
  • Племе Aepycerotini

Потпородица Alcelaphinae

уреди

Племе Alcelaphini

Потпородица Antilopinae

уреди
 
Спрингбок антилопа (Antidorcas marsupialis)

Потпородица Bovinae

уреди
 
Четворорога антилопа (Tetracerus quadricornis)
 
Домаће говедо (Bos taurus taurus)

Потпородица Caprinae

уреди
 
Домаћа овца (Ovis aries)
 
Дивља коза (Capra aegagrus)
 
Домаћа коза (Capra aegagrus hircus)

Потпородица Cephalophinae

уреди
 
Заливски дујкер (Cephalophus dorsalis)

Потпородица Hippotraginae

уреди
 
Коњска антилопа (Hippotragus equinus)

Потпородица Pantholopinae

уреди
  • Род Pantholops

Потпородица Peleinae

уреди

Потпородица Reduncinae

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције, www.pravno-informacioni-sistem.rs
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 153. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Gomez, W.; Patterson, T. A.; Swinton, J.; Berini, J. „Bovidae: antelopes, cattle, gazelles, goats, sheep, and relatives”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 7. 10. 2014. 
  5. ^ Gatesy, J.; Amato, G.; Vrba, E.; Schaller, G. (1997). „A cladistic analysis of mitochondrial ribosomal DNA from the Bovidae”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 7 (3): 303—19. PMID 9187090. doi:10.1006/mpev.1997.0402. 
  6. ^ а б Fernández, M. H.; Vrba, E. S. (2005). „A complete estimate of the phylogenetic relationships in Ruminantia: a dated species-level supertree of the extant ruminants”. Biological Reviews. 80 (2): 269—302. doi:10.1017/S1464793104006670. 
  7. ^ . IUCN SSC Antelope Specialist Group. „Aepyceros melampus”. IUCN Red List of Threatened Species. 2016: e.T550A50180828. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T550A50180828.en. Архивирано из оригинала 03. 05. 2019. г. Приступљено 4. 1. 2017. 
  8. ^ Briggs, M.; Briggs, P. (2006). The Encyclopedia of World Wildlife. Somerset, UK: Parragon Publishers. стр. 114. ISBN 978-1-4054-8292-9. 
  9. ^ Huffman, B. „Impala (Aepyceros melampus)”. Ultimate Ungulate. Ultimate Ungulate. Приступљено 10. 4. 2016. 
  10. ^ Wilson, Don E. & Reeder, DeeAnn M. (editors). 2005. Mammal Species of the World. A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed), Johns Hopkins University Press, 2,142 pp. Available online
  11. ^ Harrison, T. (2011). Paleontology and Geology of Laetoli Human Evolution in Context. Dordrecht: Springer. стр. 363–465. ISBN 978-9048-199-624. 
  12. ^ Demiguel, D.; Sánchez, I. M.; Alba, D. M.; Galindo, J.; Robles, J. M.; Moyà-Solà, S. (2012). „First evidence of Azanza and Morales, 1994 (Ruminantia, Bovidae), in the Miocene of the Vallès-Penedès Basin (Spain)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (6): 1457—62. doi:10.1080/02724634.2012.696082. 
  13. ^ Harrison, T. (1997). Neogene Paleontology of the Manonga Valley, Tanzania : A Window into the Evolutionary History of East Africa. New York: Plenum Press. стр. 113. ISBN 978-0-306-45471-4. 
  14. ^ Vrba, E. S.; Schaller, G. (2000). Antelopes, Deer, and Relatives : Fossil Record, Behavioral Ecology, Systematics, and Conservation. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300-081-428. 
  15. ^ Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 719. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  16. ^ Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 699. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  17. ^ а б в г д ђ Напомена: Праисторијска врста.

Спољашње везе

уреди
 
Шупљорога говеда на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Шупљорога говеда.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шупљорога_говеда&oldid=28333826”