Hakama

Hakama (袴) je odevni predmet sličan pantalonama koji se tradicionalno nosi u Japanu.

(Video klip) Dve studentkinje koje nose hakamu na ceremoniji dodela diploma, 2015. godina

Poreklom su iz Kine gde su ih nosili na carskom dvoru tokom dinastije Suej i Tang ali su ih Japanci prihvatili i počeli da ih nose od 6. veka nove ere. Hakama se vezuje oko struka a njene nogavice duge su do članaka. Nosi se preko osnovnog kimona.^[1]

Postoje dva tipa hakame, sa odvojenim nogavicama - umanori (馬乗り, (hakama za jahanje)) i bez - andon bakama (行灯袴, (hakama oblika lampe/fenjera)). Na telo se privezuje uz pomoć četiri trake koje se nazivaju himo. Dve duže trake služe da se hakama priveže s prednje strane, dok se dve manje trake obično privezuju pozadi (može da varira). Vrh zadnjeg dela odeće ima krut trapezoidan deo, nazvan koši-ita (腰板). Ispod toga sa prednje strane nalazi se hakama-dome (袴止め) (dodatak poput kašike koji se ponekad naziva i hera) sakriven ispod obi pojasa ili himo trake koji služi da drži hakamu na mestu.

Hakama ima sedam dubokih nabora, dve pozadi i pet na prednjoj strani koje na prvi pogled izgledaju jednako raspoređeni ali su u suštini asimetrični (tri su na desnoj, dve na levoj strani).

Muška hakama uredi

Kiko kobakama, kratke pantalone ojačane s prednje strane kao vrsta oklopa (tip joroi hakame)

Najformalniji tip muške hakame je napravljen od grube, tvrđe svile i obično je bele, crne ili teget boje. One se nose u kombinaciji sa crnim „moncuki“ kimonom (kimonom sa jednim do pet porodičnih grbova na sebi), belim tabi čarapama (sa izdvojenim palcem), belim nagađuban kimonom (pod-kimono) i raznim vrstama obuće. Kada je hladno, nosi se i haori (japanski sako).

Hakama se može nositi sa svim tipovima kimona osim sa jukatom (letnji laki kimono). Dok se jednobojna hakama crne, bele i sive boje obično nosi uz zvaničan kimono, prugaste hakame drugih boja mogu se kombinovati uz manje zvanične odevne kombinacije.

Iako je hakama u prošlosti bila deo standardne nošnje Japanaca danas se nosi samo u određenim okolnostima poput venčanja, sahrana, tokom čajnih ceremonija. Takođe je redovno nose praktikanti određenih borilačkih veština kao što je kendo, laido, taido, aikido, kjudo i dr. Sumo borci ne nose hakamu tokom borbe i treninga ali se od njih zahteva da je nose kad se pojavljuju u javnosti.

Van toga hakama je deo svakodnevne nošnje šinto sveštenika (kanuši), koji ih nose pri zvaničnim obredima u hramu.

Oguči-hakama, uenobakama uredi

Oba ova tipa su se nosile na dvoru i bila deo zvanične „sokutai“ (束帯) odeće. Oguči-hakama (大口袴) se nosi ispod glavne hakame, najčešće je crvene boje i privezuje se sa leve strane nosioca. Uenobakama (表袴) je bele boje, privezuje se sa desne strane i nosi se preko Oguči-hakame. Ovakav stil nošnje potiče još od Nara perioda.

Kamišimo, kataginu i naga-bakama uredi

Kamišimo set iz Edo perioda

Kamišimo je set opreme starih samuraja među kojima spada i posebna hakama nošena tokom Edo perioda i obuhvata zvanični kimono, hakamu i jaknu bez rukava koja se zove „kataginu“. Tokom posete šogunu ili daimjou samuraji su ponekad imali obavezu da nose dužu hakamu koja se nazivala „naga-bakama“ (duga hakama). Ona je imala znatno duže nogavice koje su išle preko stopala (nogavice su se gazile) i sprečavale nosioca da normalno hoda što osujećuje moguće pokušaje iznenadnog napada (videti sliku ovde). Naga-bakama se nosi i u pozorištu No, kabuki predstavama i šinto ritualima.

Karusan-bakama uredi

Neke hakame su tokom ratnog Sengoku perioda dizajnirane da budu uže po ugledu na pantalone koje su nosili Portugalci. Ovakav stil je opstao do Edo perioda gde su ih nazivali karusan-bakama. Ona je imala i dodatnu tkaninu kao osiguranje slično mažetnama kod pantalona (privezivala se na člancima, listovima) pa se nije skidala kao standardna hakama. Po izgledu sličile su čakširama, a ponekad se nazivaju i tacuke–hakama.

Sašinuki i joroi hakama uredi

Sašinuki su tip hakame poput današnjih pantalona pumparica. Duže su od standardne hakame ali imaju traku na nogavicama koja se privezivala na članke pa je kao takva dobijala oblik balona. Umesto standardnog broja falti, sašinuki ima četiri. Joroi hakamu koja je bila ojačana metalom i služila kao deo oklopa nosili su samuraji u ratu i borbi.

Ženska hakama uredi

Hakamu koju nose žene se razlikuje od muškog modela od materijala do metoda šivenja. Muškarci nose hakamu u zvaničnim kao i u slobodnim varijantama, dok je žene nose veoma retko, najčešće pri diplomiranju ili u borilačkim sportovima (aikido, kendo, naginata).^[2] Ipak standardna je u odeći sveštenica miko koje pomažu u šinto ceremonijama. Njihova odeća se sastoji od belog kimona i crvene hakame, ponekad i naga-bakame.^[3]

Žene u hakami na dodeli diploma. Privezane visoko ukrašene su cvetnim dizajnom.

Što se tiče dizajna žene ne nose prugaste kao mušarci već se ograničavaju na jednobojne ili cvetnog i sličnog motiva. Način privezivanja je drugačije pa ih žene privezuju tik ispod grudi dok je muškarci privezuju na struku.

Vezivanje i pakovanje hakame uredi

Postoji više načina da se veže jedna hakama a na to može utiče i sam tip hakame. Žene je obično povezuju u jednostavan čvor dok muškarci vrpce privezuju oko leđa pa preko stomaka (prednje vrpce), ponekad opet na leđima. Neke se vezuju oko obija (pojasa), neke sa strane.

Spakovana hakama

Kao i u slučaju drugih tradicionalno japanskih odevnih predmeta, važan je način na koji se hakama savija pri odlaganju kako bi se izbeglo oštećenje i produžio vek njenog trajanja (pogotovo kad je izrađena od svile). To je kod hakame još očiglednije budući da ima toliko nabora i traka pa je veoma bitna tehnika savijanja.

U nekim borilačkim veštinama se posebno uči ovaj proces, a najviše rangirani učenik ima odgovornost da savije hakamu svog učitelja kao izraz poštovanja.^[4]^[5]

Reference uredi

^ Roces, Mina; Edwards, Louise (2010). The Politics of Dress in Asia and the Americas. Sussex Academic Press. str. 84. ISBN 978-1-84519-399-7. ^{[mrtva veza]}
^ Noririn (15. 1. 2007). „Tooshiya”. Casual Walk '07 photo album. Photozou. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 20. 4. 2008.
^ Noririn (3. 2. 2007). „Imayou Hounou”. Casual Walk '07 photo album. Photozou. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 20. 4. 2008.
^ Yamanaka, Norio (1982). The Book of Kimono. Kodansha International, Ltd. str. 35–39,102,103,111–115. ISBN 978-0-87011-785-5.
^ Dalby, Liza (1993). Kimono: Fashioning Culture. Random House. str. 32—8,55,69,80,83,90,149,190,214—5,254. ISBN 978-0-09-942899-2.

Literatura uredi

Roces, Mina; Edwards, Louise (2010). The Politics of Dress in Asia and the Americas. Sussex Academic Press. str. 84. ISBN 978-1-84519-399-7. ^{[mrtva veza]}

Spoljašnje veze uredi

Kako saviti hakamu (jezik: engleski)
Kako obući hakamu (za kendo) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2017) (jezik: engleski)
Kako obući hakamu (za aikido) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2017) (jezik: engleski)
Kako oprati hakamu (jezik: engleski)

[1] Roces, Mina; Edwards, Louise (2010). The Politics of Dress in Asia and the Americas. Sussex Academic Press. str. 84. ISBN 978-1-84519-399-7. ^{[mrtva veza]}

[2] Noririn (15. 1. 2007). „Tooshiya”. Casual Walk '07 photo album. Photozou. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 20. 4. 2008.

[3] Noririn (3. 2. 2007). „Imayou Hounou”. Casual Walk '07 photo album. Photozou. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 20. 4. 2008.

[4] Yamanaka, Norio (1982). The Book of Kimono. Kodansha International, Ltd. str. 35–39,102,103,111–115. ISBN 978-0-87011-785-5.

[5] Dalby, Liza (1993). Kimono: Fashioning Culture. Random House. str. 32—8,55,69,80,83,90,149,190,214—5,254. ISBN 978-0-09-942899-2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]