Hamam u Niškoj tvrđavi

Ukoliko ste tražili nešto drugo, pogledajte članak Tursko kupatilo (višeznačna odrednica).

Hamam u Niškoj tvrđavi se nalazi uz Stambol kapiju. Nastao je u 15. veku i najstariji je sačuvani turski objekat u Nišu. Zapisan je prvi put 1498. godine u Niškom popisnom defteru. Tada su ubeležena dva hamama u Nišu: „Ali bega, sina Mihal begovog i Mehmed bega, sina Minet begovog“.

Hamam u Niškoj tvrđavi
Hamam u Niškoj tvrđavi
Niška tvrđava-Stambol kapija

Pominju se ovi hamami i u turskim popisnim knjigama iz 1516. i od 1521. do 1523. godine. Turski putopisac Evlija Čelebija beleži da u Nišu, 1660. godine, sa obe strane mosta, ima po jedan hamam. U vreme Čelebijinog boravka u Nišu, hamam na desnoj obali Nišave nije bio u sastavu Niške tvrđave. Van bedema bio je hamam sve do završetka izgradnje turske Tvrđave 1723. Otuda i zaključak Čelebije da su se hamami nalazili kraj mosta na Nišavi.

Hamam u Niškoj tvrđavi zadužbina je Mehmed bega, prvog sandžakbega Smederevskog sandžaka od 1459. do 1463. Pominje se 1760. pod nazivom Đumušoglijin hamam. Hamam na levoj obali Nišave zadužbina je Ali bega, takođe sandžakbega Smederevskog sandžaka posle 1464. godine. Tokom 18. veka ovaj hamam je bio poznatiji kao Čukur hamam. Nalazio se na mestu zgrade u kojoj je danas knjižara „Svetlost“. Stradao je u požaru Jevrejske mahale 15. avgusta 1879. Krajem 18. veka podignut je i treći hamam u Nišu. Izgrađen je na početku ulice Pobedine, gde je sada zgrada, iz 1930. u to vreme, niškog trgovca Nisima, sa staklarskom radnjom „Luvr“. Radio je do 1924. pod nazivom „Ero hamam“. Četvrti i poslednji hamam u Nišu izgrađen je na početku 19. veka. Nalazio se na Sinđelićevom trgu. Aktivno je radio sve do aprila 1941., pod nazivom „Veliki hamam na Stambol kapiji“. Uništen je prilikom nemačkog bombardovanja Niša.

Hamam u Niškoj tvrđavi je jednostruko tursko kupatilo, namenjeno ili samo ženskom, ili samo muškom delu stanovništva. Izgrađen je od opeka i kamena, naizmenično postavljenih. Zidovi su debljine do jednog metra. Vodu je dobijao iz Nišave uz pomoć drvenog vitla sa posudama, kojim se voda zahvatana iz reke i glinenim, ukopanim cevima, dovodila do hamama. Tu je u rezervoaru, (jami), filtrirana, da bi tako prečišćena, jednim delom zagrejana, a drugim delom hladna, pristizala u hamam za kupanje. Nečista voda je posebnim kanalom vraćana u Nišavu.

Od prostorija, tvrđavskog hamama, nije sačuvan šedrvan čekaonica, iz koje se ulazilo u svlačionicu (kapaluk), koja i sada postoji. Potom se odlazilo u mejdan - pretprostoriju za kupanje, sa cevima za toplu i hladnu vodu. Mejdan je povezan sa halvatom -kupaonicom - podeljenom na dve manje prostorije. Na kraju hamama je rezervoar za vodu - hazna i ćulhana - ložionice. Iznad kapaluka i mejdana postavljena je na krovu po jedna kupola, a iznad halvata dve.

Od 1973. do 1975. konzervatorsko - restauratorske radove na hamamu izvodio je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša, pod rukovodstvom arhitekte Danice Janić. Nakon konzervacije hamam je jedno vreme korišćen za turistička razgledanja Niške tvrđave, a odnedavno se koristi kao ugostiteljski objekat.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi