Hamam u Niškoj tvrđavi
Hamam u Niškoj tvrđavi se nalazi uz Stambol kapiju. Nastao je u 15. veku i najstariji je sačuvani turski objekat u Nišu. Zapisan je prvi put 1498. godine u Niškom popisnom defteru. Tada su ubeležena dva hamama u Nišu: „Ali bega, sina Mihal begovog i Mehmed bega, sina Minet begovog“.[1]
Istorija uredi
Nakon Antičke terme u Niškoj tvrđavi sa svim osobinama koje odlikuje kasnoantičku – tetrahijsku arhitekturu,[1] koja su bile pandam savremenim velnes i spa centrima, poput onih u Justinijani Primi, Viminacijumu, nakon dolaska Osmanlija u Nišu je zavladao jedan novi vid rekreacije, opuštanja i socijalnog život, u turskim kupatilima ili hamamima.[2]
U periodu Osmanske vlasti u Nišu se hamami prvi put pominju u turskim popisnim knjigama iz 1516. i od 1521. do 1523. godine.
Nešto kasnije Turski putopisac Evlija Čelebija beleži da u Nišu, 1660. godine, sa obe strane mosta na Nišavi, postoji po jedan hamam. U vreme Čelebijinog boravka u Nišu, hamam na desnoj obali Nišave nije bio u sastavu Niške tvrđave.[3]
Hamam je prvobitno bio van bedema današnje Niške tvrđave, sve sve do završetka njene izgradnje 1723. Otuda i zaključak Čelebije da su se hamami nalazili kraj mosta na Nišavi.
Hamam u Niškoj tvrđavi zadužbina je Mehmed bega, prvog sandžakbega Smederevskog sandžaka od 1459. do 1463.
Hamam se pominje 1760. pod nazivom Đumušoglijin hamam.
Izgled uredi
Hamam u Niškoj tvrđavi je jednostruko tursko kupatilo, namenjeno ili samo ženskom, ili samo muškom delu stanovništva. Izgrađen je od opeka i pritesanog kamena, naizmenično postavljenih. Zidovi su debljine do jednog metra.
Hamam se vodom snabdevao iz Nišave uz pomoć drvenog vitla sa posudama, kojim se voda zahvatana iz reke i glinenim, ukopanim cevima, dovodila do rezervaoara hamama. U rezervoaru, (jami), voda je potom filtrirana, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće, a potom prečišćena, jednim delom zagrejana, a drugim delom hladna, cevima dovodila u hamam za kupanje. Nečista voda je posebnim kanalom vraćana u Nišavu.[4]
Od prostorija, tvrđavskog hamama, nije sačuvan šedrvan čekaonica, iz koje se ulazilo u svlačionicu (kapaluk), koja i sada postoji. Potom se odlazilo u mejdan - pretprostoriju za kupanje, sa cevima za toplu i hladnu vodu. Mejdan je povezan sa halvatom -kupaonicom - podeljenom na dve manje prostorije. Na kraju hamama je rezervoar za vodu - hazna i ćulhana - ložionice. Iznad kapaluka i mejdana postavljena je na krovu po jedna kupola, a iznad halvata dve.[4]
Zaštita uredi
Hamam u Niškoj tvrđavi koji potiče iz perioda od pada Srbije pod tursku vlast do Velike seobe, (1465. godina), proglašen je za Kulturno dobro od velikog značaja. Dobro je upisano u centralni registra pod brojem SK 289. 23. decembar 1982. godine koji vodi Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš. Osnov za upis u registar bilo je Rešenje Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture NRS br. 671/48 od 06.05.1948. godine[4]
Od 1973. do 1975. godine na hamamu su izvršeni konzervatorsko - restauratorski radovi pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, i pod rukovodstvom arhitekte Danice Janić.[4]
Nakon konzervacije hamam je jedno vreme korišćen za turistička razgledanja Niške tvrđave, potom kao ugostiteljski objekat, a danas se u njemu nalazi Nišvil džez muzej prva nevladina institucija kulture, te vrste u Srbiji, koja je svečano otvorena 3. avgusta 2018. godine, u vreme održavanja tradicionalnog 35. po redu Nišvil džez festivala („Nišvil 2018.”).[5][6]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b Andrejević B. (1996). Spomenici Niša: zaštićena kulturna dobra od izuzetnog i velikog značaja. Niš: Prosveta
- ^ Milić D. i sar. (1983). Istorija Niša 1: Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1978 godine. Niš, Gradina: Prosveta
- ^ „Niška tvrđava: Hamam U: Spomenici kulture u Srbiji”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2022-01-09.
- ^ a b v g „Spomenici kulture u Srbiji”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2022-01-09.
- ^ „Niš dobija Nisville jazz muzej”. Made-in-Germany.rs. Pristupljeno 3. 6. 2018.
- ^ J, M. „Otvaranje džez muzeja i pozorišnog dela Nišlvila u slikama”. Južne vesti. 3. 8. 2018. Pristupljeno 4. 8. 2018.
Literatura uredi
- Simonović D. et al. (1995). Enciklopedija Niša: istorija. Niš, Gradina: Prosveta;
- Milić D. et al. (1983). Istorija Niša 1: Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1978 godine. Niš, Gradina: Prosveta;
- Grupa autora (2011). Leksikon grada Niša. Beograd;
- Mirčetić D.Ž. (2002). Istorijski arhiv Niš 1948-1998. Niš: Vuk Karadžić;
- Đurović Lj., & Vučković N. (2013). Vodič Istorijskog arhiva Niš. Niš: Punta.
