Википедија

Hanterov sindrom

Hanterov sindrom ili mukopolisaharidoza tip 2 (MPS2) je bolest iz grupe recesivno nasleđenih metaboličkih poremećaja, razgradnje i deponovanja kiselih glukozaminoglikana u lizozomima, poznatih i pod nazivom mukopolisaharidoze (MPSs). Uzrokovane nedostatkom lizozomskih enzima potrebnih za degradaciju mukopolisaharida ili glukozaminoglikana (GAGs), pre svega lipida, zbog nemogućnosti razgradnje, MPS se karakteridu taloženjem u organizmu i pojavom patoloških promena u jetri, centralnom nervnom sistemu i drugim organima

Hanterov sindrom
Struktura heparan sulfata, jednog od produkata koji se stvara u tkivima osoba sa Hanterovim sindromom
SimptomiSkeletni deformiteti (blaga kifoza)
KomplikacijeDisajna i kardiovaskularna imnsuficijencija
UzrociNedostatak enzima induronat-2-sulfataze
Slična oboljenjamukopolisaharidoza tip 1 (MPS1); druge mukopolisaharidoze
PrognozaU teškim slučajevima, smrt se obično javlja do 15. godine. U atenuiranim slučajevima, pacijenti mogu preživeti do svoje 50-te godine.
Frekvencija1 na 100.000 do 150.000 muško rođene dece.[1]
Smrtnostrecesivno nasledne, progresivne bolesti poremećaja razgradnje i deponovanja kiselih glukozaminoglikana u lizozomima.

Do danas je poznato da jedanaest različitih lizozomskih enzimskih anomalija uzrokuje 7 različitih i priznatih fenotipova MPS. Svi tipovi mukopolisaharidoza nasleđuju se autozomno recesivno, osim Hanterovog sindroma, koji je nasleđuje recesivno preko X hromozoma.[2]

Bolest od koje boluju isključivo dečaci, prvi je opisao Čarls A. Hanter, po kome je i dobila naziv.[3]

Istorija

uredi

Početkom 1900-ih, Gertrad Hurler i Čarls A. Hanter prvi su opisali pacijenta sa MPS, čiji metabolički poremećaji danas nose njihova imena (mukopolisaharidoza tip 1 (MPS 1) — Harlerov sindrom, mukopolisaharidoza tip 2 (MPS 2) — Hanterov sindrom); dok su naknadno otkrivenim tipovima mukopolisaharidoza dodeljeni brojevi i eponimi koji su labavo povezani sa hronologijom i poreklo njihovih izveštača.[4]

Mukopolisaharidozu tip 2, kasnije nazvanu Hanterov sindrom prvije je opisako kanadski lekar Čarlsu A. Hanteru (Charles A. Hunter, 1873—1955), 1917. godine. On je utvrdio da se ovaj za H-vezani recesivni poremećaj, karakteriše nedostatkom lizozomskog enzima iduronatne 2-sulfataze (koja je takođe označena kao deficijent I2S ili deficijent iduronatne sulfataze (ISD)), čiji nedostatak dovodi do naknadne akumulacije heparan sulfata i hondroitin sulfata B (dermatan sulfata) u telu.[5][6]

Šesnaest godina kasnije, lekari Binswanger i Ullrich su skovali termin multipleozni disostozni sistem da bi opisali konstelaciju skeletnih nalaza specifičnih za osobe sa mukopolisaharidozom (MPS) i druge poremećaje lizozomnog deponovanja.

Doktor Brant je 1952. godine izolovao mukopolisaharide iz hepatičnog i meningealnog tkiva kod pacijenata sa mukopolisaharidozom (MPS); i uveo izraz mukopolisaharidoza za opisivanje ove porodice bolesti.

Godine 1957. Dorfman i Lorincz razvili kliničke analize za detekciju mukopolisaharida u urinu. Dok su Najfeld i saradnici krajem šezdesetih godina 20. veka, su utvrdili da se akumulacija mukopolisaharida u fibroblastima kod pacijenata sa Harlerovim (MPS 1) i Hanterovim (MPS 2) sindromom može korigovati tako što se kultivišu fibroblastima ili ekstraktima tkiva pacijenata sa različito dijagnostikovanim MPS. To je dovelo do prečišćavanja i naknadne identifikacije svakog defektnog lizozomskog enzima unutar sindroma mukopolisaharidoza.[7]

Epidemiologija

uredi

Učestalost

uredi

Incidenca Hanterovog sindromna na globalnom nivou je trenutno nepoznata, delimičnoi zato što mnogi bolesnici umiru veoma mladi. Prema objavljenim istraživanjima procenjuje se da je ona oko 1 slučaj na 34.000 u Izraelu, 1 na 111.000 u Britanskoj Kolumbiji i 1 na 132.000 u Ujedinjenom Kraljevstvu.[8][9][10][11]. Nedavne studije iz Nemačke i Holandije objavljuju ukupnu incidencu od 1 slučaj u 140.000—330.000 živorođenih, i 1 slučaj na 77.000 novorođenih muškaraca.[12][13]

Mortalitet/morbiditet

uredi

Prepoznata su dva tipa Hanterovog sindroma; teški oblik, označen kao tip A (MPS IIA), i blaži oblik, označen kao tip B (MPS IIB). Ovi oblici predstavljaju dva krajnjosti u kliničkom spektru ozbiljnosti. Razlika je klinički zasnovana jer je aktivnost iduronat sulfataze (IDS) podjednako depresivna u laboratorijskom testu koji se koristi za dijagnozu oba tipa Hanterovog sindroma.

MPS IIA

Poznat i kao teški tip — ima kliničke karakteristike slične onima koje su primećene kod Harlerovog sindromom, osim što se ne pojavljuje zamagljivanje rožnjače i multisistemske promene ne napreduje brzo kao što se vidi u Harlerovom sindromu. MPS IIA, kliničke manifestacije postaju očigledne u prvih nekoliko godina života. Razvoj dece je usporen i često sa oštećenjem sluha koje progredira ka gluvoći. Komplikacije kod starijih bolesnika sa MPS IIA uključuju sindrom karpalnog tunela sa promenama na medijalnom nervu i degenerativnom bolešću kukova. Kasna spora sistematska somatska i neurološka progresija na kraju dovodi do smrti u adolescenciji; međutim, neki pacijenti mogu živeti do druge i treće deceniji života. Uzrok smrti je često kardiopulmonalna insuficijencija sekundarna opstrukcije gornjeg disajnog puta i kardiovaskularna involucija. Incidencija iznenadne smrti je oko 11%.[14]

MPS IIB

Deca sa MPS IIB (blagi tip) — podsećaju na dečiji oblik Hurler/Scheie (MPS IH/S) ili Scheie syndromes (MPS IS). Ova deca obično imaju normalan nivo inteligencije, ali mogu razviti sekundarnu opstrukciju disajnih puteva zbog akumulacije mukopolisaharida u traheji i bronhijama. Pacijenti prežive do odraslog doba i mogu živeti do sedme deceniji života. Kod većina pacijenata će se razviti valvularna bolest srca.

Rasa

uredi

Hanterov sindrom nema rasne razlike; međutim, zabeležena je veća incidencija bolesti u jevrejskoj populaciji koja živi u Izraelu.

Pol

uredi

Nasleđivanje je recesivno i vezano za H-hromozom, a pogođeni muškarci se obično ne reprodukuju.

Poremećaj se povremeno dijagnostikuje kod žena usled iskrivljene H-inaktivacije, uz aktivni H-hromozom koji prenosi mutaciju u alelu iduronat sulfataze (IDS).[15]

Starost

uredi

MPS IIA se, u načelu, dijagnostikuje kod dece u dobi od 2—4 godine, dok se MPS IIB ne dijagnostikuje do adolescencije ili odrasle dobi.

Etiopatogeneza

uredi
 
MPS2 ima recesivni obrazac nasleđivanja preko X hromozoma

Hanterova sindrom, koji spada u genetičko− etabolitičke bolesti, je mukopolisaharidoza tip 2 (MPS2), koja nastaje zbog nedostatka enzima induronat-2-sulfataze, koji učestvuje u razgranji polisaharida glikozaminoglikana (GAG). Nedostak ovog enzima kod obolelih dovodi do toga da se glikozaminoklikani nakupljaju u lizozomima, i uzrokuje poremećaj funkcije ćelija tkiva i organa. Pored toga kod ove bolesti se takođe nagomilavaju u brojnim tkivima dermatan i heparan sulfata.

Kod Hanterovog sindroma zbog nedostatak enzima koji razlaže složene lipide, oni ne mogu da se razgrađjuju i nagomilavaju se u organizmu u kome vrše oštećenje jetre, srca, centralnog nervnog sistema i druge organe, što oboleloj deci daje specifičan izgled.

Genetika

Hanterov sindrom nasledđuje se recesivno preko X hromozoma. Isključivo se javlja kod dečaka i vrlo je retko oboljenje.

Klinička slika

uredi

Hanterov sindrom ima blažu kliničku sliku, u odnosu na Morbus Hurler. Stepen mentalne retardacije je blaži. Skeletni deformiteti su manje izraženi (nemaju gibus, već samo blagu kifozu). Rožnjača je bistra, bez zamućenja. Progresija bolesti je sporija i oboleli obično žive dotreće decenije života.

Dijagnoza

uredi

Postavlja se na osnovu anamneze roditelja obolelog deteta i kliničke slike i n laboratorijskim analizama

Laboratoriske analize

Od laboratorijskih analiza vrši se

  • merenje aktivnosti enzima induronat-2-sulfataze (I2S) u uzetoj krvi — testiranje I2S aktivnosti u serumu ili belim krvnim zrncima,
  • biopsija kože u kožnim fibroblastima
  • genetičko ispitivanje — zasnovano na detekciji patogene varijante u IDS-u što potvrđuje dijagnozu Hanterov sindrom kod muškaraca, a može biti korisno i kod osoba sa neobičnim fenotipom ili fenotipovima koji se ne podudaraju sa rezultatima analize glukozaminglikena (GAG).[16]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

U diferencijalnoj dijagnosi treba imati u vidu sledeće bolesti, zapravo podtipove mukoplosaharidoze:

  • Sanfilipov sindrom (mukopolisaharidoza tip III),[17]
  • Slaj sindrom (mukopolisaharidoza tip VII),[18]
  • Mukopolisaharidoza tip I H/S,
  • Mukopolisaharidoza tip I H,
  • Mukopolisaharidoza tip I S,
  • Višestruka deficijencija sulfataze.

Terapija

uredi

Iako postoji supstituciona enzimska terapija koja značajno prdužava život bolesniku, ona ne utiče na promene u centralnom nervnom sistemu.

Enzimska supstituciona terapija

uredi
Glavni članak: Enzimska supstituciona terapija mukopolisaharidoza

Idursulfaza (Elaprase) je lek koji se koristi u terapiji Hanterovog sindroma. Idursulfaza je prečišćena forma ljudske iduronat-2-sulfataze, lizozomalnog enzima, koji hidrolizuje 2-sulfatne estre terminalnih iduronatnih sulfatnih ostataka sa glikozaminoglikana dermatan sulfata i heparan sulfata u lizozomima raznih ćelijskih tipova. Proizvodi se primenom rekombinantne DNK tehnologije na ljudskoj ćelijskoj liniji.[19][20][21][22][23][24][25][26]

Terapija u istraživanju

uredi

Trenutno je u fazi istraživanja, terapije zasnovana na direktnom aplikovanju leka u mozak, koji može da utiče na redukciju promena i u centralnom nervnom sistemu. Međutim dokazi su ograničeni s obzirom da postoji jako malo randomiziranih kliničkih ispitivanje u medicinskoj literaturi. U poređenju s placebomom, doknazano je da je lečenje idursulfazom osoba sa Hanterovim sindromom dovelo do određenih poboljšanja hoda i do smanjenja izlučivanja abnormalnih mukopolisaharida u mokraći. Za sada nije pronađen dokaz dostupan u literaturi koji bi pokazivao da taj postupak smanjuje komplikacije bolesti vezane uz kvalitet života i smrtnost.[27]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 6. 2017. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  2. ^ Germaine L, Defendi (18. 4. 2023). „Background, Hunter Syndrome (Mucopolysaccharidosis Type II)”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 16. 6. 2018. 
  3. ^ C. A. Hunter: A rare disease in two brothers. Proceedings of the Royal Society of Medicine, London, 1917, 10: 104-116.
  4. ^ Neufeld EF, Muenzer J. The Mucopolysaccharidoses. The Metabolic Bases of Inherited Disease. 8th ed. McGraw-Hill; 2000. 3421-52.
  5. ^ Hunter's syndrome (Charles A. Hunter) na sajtu Who Named It
  6. ^ Hunter, C. A. (1917). „A Rare Disease in Two Brothers”. Proceedings of the Royal Society of Medicine. London. 10 (Sect Study Dis Child): 104—116. PMC 2018097  . PMID 19979883. doi:10.1177/003591571701001833. 
  7. ^ Giugliani, R. (2012). „Mucopolysacccharidoses: From understanding to treatment, a century of discoveries”. Genetics and Molecular Biology. 35 (4 (suppl)): 924—931. PMC 3571427  . PMID 23411665. doi:10.1590/s1415-47572012000600006. 
  8. ^ Young ID, Harper PS (1982). „Incidence of Hunter's syndrome”. Hum. Genet. 60 (4): 391—2. PMID 6809596. S2CID 9667145. doi:10.1007/BF00569230. 
  9. ^ Lowry RB, Applegarth DA, Toone JR, MacDonald E, Thunem NY. An update on the frequency of mucopolysaccharide syndromes in British Columbia. Hum Genet. 1990 Aug. 85(3):389-90.
  10. ^ Schaap T, Bach G. Incidence of mucopolysaccharidoses in Israel: is Hunter disease a Jewish disease"?. Hum Genet. 1980. 56(2):221-3.
  11. ^ Young ID, Harper PS. Incidence of Hunter's syndrome. Hum Genet. 1982. 60(4):391-2
  12. ^ Scarpa, Maurizio; Almássy, Zsuzsanna; Beck, Michael; Bodamer, Olaf; Bruce, Iain A.; De Meirleir, Linda; Guffon, Nathalie; Guillén-Navarro, Encarna; Hensman, Pauline; Jones, Simon; Kamin, Wolfgang; Kampmann, Christoph; Lampe, Christina; Lavery, Christine A.; Leão Teles, Elisa; Link, Bianca; Lund, Allan M.; Malm, Gunilla; Pitz, Susanne; Rothera, Michael; Stewart, Catherine; Tylki-Szymańska, Anna; Van Der Ploeg, Ans; Walker, Robert; Zeman, Jiri; Wraith, James E.; Hunter Syndrome Europena Expert Council (2011). „Mucopolysaccharidosis type II: European recommendations for the diagnosis and multidisciplinary management of a rare disease”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 6: 72. PMC 3223498  . PMID 22059643. doi:10.1186/1750-1172-6-72  . 
  13. ^ Wraith JE, Beck M, Giugliani R, Clarke J, Martin R, Muenzer J. Initial report from the Hunter Outcome Survey. Genet Med. 2008 Jul. 10(7):508-16
  14. ^ Young ID, Harper PS. The natural history of the severe form of Hunter's syndrome: a study based on 52 cases. Dev Med Child Neurol. 1983 Aug. 25(4):481-9.
  15. ^ Clarke JT, Wilson PJ, Morris CP, et al. Characterization of a deletion at Xq27-q28 associated with unbalanced inactivation of the nonmutant X chromosome. Am J Hum Genet. 1992 Aug. 51(2):316-22.
  16. ^ Annibali R, Caponi L, Morganti A, Manna M, Gabrielli O, Ficcadenti A. Hunter syndrome (mucopolysaccharidosis type II), severe phenotype: long term follow-up on patients undergone to hematopoietic stem cell transplantation. Minerva Pediatr. 2013;65:487–96.
  17. ^ Germaine L Defendi, Sanfilippo Syndrome (Mucopolysaccharidosis Type III) Medscape
  18. ^ Germaine L Defendi Sly Syndrome (Mucopolysaccharidosis Type VII) Medscape
  19. ^ Garcia, A. R.; Dacosta, J. M.; Pan, J.; Muenzer, J.; Lamsa, J. C. (2007). „Preclinical dose ranging studies for enzyme replacement therapy with idursulfase in a knock-out mouse model of MPS II”. Molecular Genetics and Metabolism. 91 (2): 183—190. PMID 17459751. doi:10.1016/j.ymgme.2007.03.003. 
  20. ^ Zareba, G. (2007). „Idursulfase in Hunter syndrome treatment”. Drugs of Today (Barcelona, Spain : 1998). 43 (11): 759—767. PMID 18174963. doi:10.1358/dot.2007.43.11.1157619. 
  21. ^ Clarke, L. A. (2008). „Idursulfase for the treatment of mucopolysaccharidosis II”. Expert Opinion on Pharmacotherapy. 9 (2): 311—317. PMID 18201153. S2CID 73153880. doi:10.1517/14656566.9.2.311. 
  22. ^ Burrow, T. A.; Leslie, N. D. (2008). „Review of the use of idursulfase in the treatment of mucopolysaccharidosis II”. Biologics : Targets & Therapy. 2 (2): 311—320. PMC 2721351  . PMID 19707363. 
  23. ^ Adam, M. P.; Mirzaa, G. M.; Pagon, R. A.; Wallace, S. E.; Bean LJH; Gripp, K. W.; Amemiya, A.; Scarpa, M. (1993). „Mucopolysaccharidosis Type II”. PMID 20301451. 
  24. ^ Wraith, J. E.; Scarpa, M.; Beck, M.; Bodamer, O. A.; De Meirleir, L.; Guffon, N.; Meldgaard Lund, A.; Malm, G.; Van Der Ploeg, A. T.; Zeman, J. (2008). „Mucopolysaccharidosis type II (Hunter syndrome): A clinical review and recommendations for treatment in the era of enzyme replacement therapy”. European Journal of Pediatrics. 167 (3): 267—277. PMC 2234442  . PMID 18038146. doi:10.1007/s00431-007-0635-4. 
  25. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709  . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  26. ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889  . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  27. ^ Da Silva, E. M.; Strufaldi, M. W.; Andriolo, R. B.; Silva, L. A. (2016). „Liječenje mukopolisaharidoze tipa II (Hunterov sindrom) doknadom enzima s pomoću idursulfaze”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. cochrane.org, 4 veljače 2016. 2016 (2): CD008185. PMC 7173756  . PMID 26845288. doi:10.1002/14651858.CD008185.pub4. Pristupljeno 18. 6. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хантеров_синдром&oldid=27441854”