Hapkido
Hapkido (odnosno hap ki do, hapgido, od hap = harmonija (tela i duha), sklad između čoveka i prirode odnosno kosmosa/ ki = snaga, unutrašnja energija/ do = put) je sveobuhvatna korejska borilačka veština, koja uslovno rečeno liči na kombinaciju tekvondoa, aikidoa, džudoa i vušua, mada ima i elemenata koji su bliski i nekim drugim borilačkim sistemima, među kojima je i mačevanja.
.jpg)
Nastanak uredi
Postoje dve osnovne verzije o nastanku Hapkidoa.
Po jednoj, njega je stvorio Jong Sul Čoi (Yong Sul Choi), koji je pre Drugog svetskog rata trenirao daito rju kod čuvenog japanskog majstora Sokaku Takede (Sokaku Takeda), čiji je učenik bio i tvorac aikidoa Morihej Uješiba (Morihei Ueshiba).
Po drugoj, osnivač je Đi Han Đe (Ji Han Jae), koji je jedno vreme bio učenik Jong Sul Čoija, od koga je učio veštinu zvanu javara, ali je osnovna znanja stekao još pre toga od monaha Li-ja. Đi Han Đe je 1957. godine dao naziv veštini ("Hapkido") a uneo je i mnoštvo novih elemenata, među kojima i tradicione korejske udarce nogama, koji su naročito bili razvijeni u tekjonu (Taekkyeon). Stoga mnogi smatraju da upravo njemu Hapkido duguje ne samo ime, već i sadašnji oblik.
Najstarija korejska Hapkido organizacija je Mu Mu Kvan Hapkido (Moo Moo Kwan Hapkido) osnovana 1963. godine od strane Kim Jo Mana (Kim Yo Man). Zatim su hapkido saveze osnivali: Đi Han Đe (Ji Han Jae) 1965. g. Korejsku Hapkido Asociaciju (Korea Hapkido Association); Kim Jun Sik (Kim Yun Sik) 1968. g. Bam Mu Kvan Hapkido (Bum Moo Kwan Hapkido); Mjung Kvan Sik (Myung Kwang Sik) 1974. g. Jon Mu Kvan Asociaciju Korejskog Hapkidoa (Korea Hapkido Yon Moo Kwan Association); Mjung Đe Nam (Myung Jae Nam) 1974. g. Međunarodnu Hapkido Federaciju (International Hapkido Federation); Lim Hjun Su (Lim Hyun Soo) 1974. g. Đung Ki Kvan (Jung Ki Kwan); O Si Lim (Oh See Lim) 1983. g. Korejsku Hapkido Federaciju (Korea Hapkido Federation) itd. Među hapkido organizacijama koje su nastale u samoj Koreji postoji velika surevnjivost oko toga koja među njima je starija od ostalih i koja ima više članova.
Od 1987, godinu dana nakon smrti Jong Sul Čoija, deo njegovih učenika za označavanje veštine koju je on predavao koristi naziv Hapkijusul (Hapkiyusul), upravo da bi je tako i nazivom odvojili od Hapkidoa.
Hapkido je jedna od 31 tradicionalnih korejskih borilačkih veština.
Koreja, koja se nalazi uslovno rečeno između Kine i Japana, sa kojima je puno puta ratovala, i koja je uz to bila poprište mnogih međusobnih ratova (naročito između korejskih kraljevstava Šila, Pekče i Kogurju) jednostavno je morala da izrodi vrsne borce i brojne borilačke sisteme.
Svi korejski i drugi izvori neizostavnu navode da su koreni Hapkidoa u veštini borenja slavnih elitnih Hvarang ratnika (Hwarang) kraljevstva Šila (Silla), koje je upravo zahvaljujući tim ratnicima na kraju savladalo ostala dva kraljevstva i ujedinilo Koreju.
Tehnike i principi uredi
Iako danas postoji više stilova hapkidoa koji se međusobno unekoliko razlikuju, svaka prava hapkido škola podrazumeva vežbe disanja ("dan đon"); učenje velikog broja vitalnih (akupresurnih) tačaka; kompletan arsenal nožnih i ručnih udaraca (uključujući i udarce u skoku i udarce sa zemlje); razne vrste blokova i eskivaža; bacanja i poluge džudo i aikido tipa; odbranu od svih vrsta hvatova, udaraca i pokušaja bacanja; odbranu od 2 i više napadača; borbu u parteru; odbranu od oružja (noža, palice, dugog štapa, mača, pištolja i dr.); upotrebu oružja (noža, palice, dugog štapa, konopca, ali i bacanje noževa, zvezdi - šurikena, kamenja, strelica i dr.) itd.
Određene sličnosti sa hapkidoom imaju i neki drugi korejski borilački sistemi kao što su hvarangdo (Hwa Rang Do), kuksulvon (Kuk Sool Won), i dr. Izvesne sličnosti u smislu kruga tehnika postoje i sa japanskim Ninđicu, mada su u načinu kretanja i samom načinu izvođenja lako primetne karakteristične razlike.
-
Boris Krivokapić, 9. Dan Hapkidoa, 2018 -
Jelena Antonijević, 3. Dan, 2010
Moderni Hapkido uredi
Hapkido se raširio po svetu naročito od 70-ih godina prošlog veka, kada je značajan broj vrhunskih korejskih majstora otišao da živi i širi svoje znanje u drugim delovima zemljama. U prvo vreme većina se nastanila u SAD, što je razlog zbog čega je Hapkido tu odavno izuzetno razvijen i popularan. Sa druge strane, mnogi majstori drugih korejskih sistema, posebno tekvondoa, koji su bili poreklom iz drugih država, naročito iz SAD i Evrope, u sve većem broju posećivali su Južnu Koreju i učili tamo na izvoru, od predstavnika raznih škola.
U novije vreme sama reč "Hapkido" je naziv za razne borilačke sisteme iz Koreje i drugih zemalja, koji se oslanjaju na neku od sveobuhvatnih korejskih borilačkih veština, bez obzira na to ko je njihov osnivač. Glavni zajednički imenitelju su korejski koreni i sveobuhvatnost veštine. tj. korišćenje vrlo različitih vežbi i tehnika (udarci, poluge, bacanja, oružja itd.)
Još jedna karakteristika savremenog perioda jeste da sve više sistemi koji su suštinski Hapkido škole, izostavljaju reč "hapkido" iz svog naziva odnosno uzimaju neke druge korejske nazive, pa se uz već odavno afirmisane Hvarangdo (Hwa Rang Do) i Kuksulvon (Kuk Sool Wom), pojavljuju Samrangdo (Samrangdo), Hapkijusul (Hapkiyusul), Hanmudo (Hanmudo), Hankido (Hankido), Hošinkido (Hoshinkido), Hapkimudo (Hapkimudo), Hapkimusul (Hapkimusul), Hapmusul (Hapmusul), Hapkidovon (Hapkidowon), Hapjudo (Hapjudo), Hapkikvan (Hapkikwan), Hvardokvan (Hwardokwan), Hanmuje (Hanmooye) itd.
Čak i među školama koje se oslanjaju na tradicionalne izvore Hapkidoa, odnosno na velemajstore Jong Sul Čoija i Đi Han Đea, mogu se zapaziti razlike u načinu izvođenja tehnika, kretanju, programu polaganja za zvanja (pojaseve) itd.
Tako npr. većina škola neguje Hapkido kao borilačku veštinu, dok ga deo njih istovremeno razvija kao moderan sport; mnogi stilovi uopšte ne rade slobodan sparing (borbu) dok drugi to redovno vežbaju; neke škole ne posvećuju mnogo pažnje borbi na tlu (u parteru), dok ostali na to gledaju kao na jednako važan deo borenja; neke škole ne lome daske i druge tvrde predmete, dok drugi to obavezno čine u sklopu programa polaganja za zvanja (pojaseve); neki stilovi koriste lepezu kao oružje, a drugi ne; neki stilovi ne bacaju noževe, dok je drugima to obavezan deo programa; itd.
-
Zorica Mihajlović, 3. Dan, 2018 -
Marija Vidović, 3. Dan, 2018
Uostalom, razlike se vide već u odeći koja se na korejskom zove "dobok" (dobok). Zavisno od škole kojoj pripadaju, hapkidoovci nose sasvim belu odeću; beo gornji, a crni donji deo; crni gornji. a beo donji deo; sasvim crnu odeću, a ponekad (znatno ređe) i odeću u raznim kombinacijama drugih boja.
Priznati savezi i stilovi uredi
Među najveće i najpoznatije Hapkido federacije spadaju: Korea Hapkido Federation,[1] World Kido Federation / Hanmijok Hapkido Association,[2] Federation of Korea Hapkido, Sin Moo Hapkido Federation, World Korea Hapkido Federation,[3] Global Hapkido Association,[4] International Hapkido Federation,[5] International Hoshinkido Hapkido Federation;[6] Hapkido United, International Kyung Mu Hapkido Association,[7] World Hapkido Martial Arts Federation, World Hapkido Union, World Union Hapkido itd.
Ne postoji jedna zvaično priznata svetska federacija, kao što je to npr. slučaj u tekvondou ili džudou. Samo u samoj Južnoj Koreji postoji 13 velikih Hapkido saveza koji okupljaju oko 200 različitih Hapkido škola (podsaveza koji neguju razne stilove) a mnogi imaju i svoje ogranke širom sveta. Ipak, najstarija i najveća organizacija je Korejska hapkido federacija (Korea Hapkido Federation).
Takođe, broj članica nekog saveza ne svedoči samim tim da je njegov stil bolji od drugih, posebno zato što mnoge federacije okupljaju vežbače raznih stilova, a neke zarad veće masovnosti pristaju na manji kvalitet. Sa druge strane, u Koreji, ali i izvan nje, mnogo je malih škola koje iz raznih razloga (obično zbog jezičke barijere ili nedovoljnog marketinga) nisu poznate široj javnosti premda po kvalitetu spadaju u sam vrh.
Najveća i najrazvijenija Hapkido federacija u Evropi je Evropska Hapkido Unija (European Hapkido Union)[8] koja okuplja Hapkido organizacije iz više od 20 država. Unazad mnogo godina redovno održava vrlo kvalitetne i posećene međunarodne Hapkido seminare koje vode vrhunski majstori iz Koreje, ali i drugih zemalja. Takođe i učesnici nisu samo iz Evropi, već i iz drugih delova sveta. Pod okriljem Evropske hapkido unije svake 2 godine održava se Evropsko prvenstvo u Hapkidou. Takmičenje se održava u raznim disciplinama: samoodbrana, hapkido borbe, brzinsko razbijanje dasaka, padovi u vis i u dalj, forme sa oružjem, forme bez oružja itd.
Hapkido u Srbiji uredi
Tokom svog Tekvondo seminara, Hapkido je u Srbiji 1993. prvi prikazao korejski majstor Kang Do Sik (Kang Doo Sik) tada 8. dan i Tekvondoa i Hapkidoa.
Nakon što ga je 2 meseca učio na izvoru, u Seulu, kao lični učenik velemajstora Čoi Sang Heuma (Choi Sang Heum) osnivača Mu Lim Von škole (Moo Lim Won Hapkido), Hapkido je na prostore bivše Jugoslavije maja 1994. doneo Boris Krivokapić. Brzo usvajanje ogromnog broja Hapkido tehnika olakšalo mu je to što se pre toga punih 20 godina trenirao Džudo, Džijudžicu, Karate i Tekvondo. Ubrzo je formulisao sopstvenu školu pod nazivom Hapkikvan (Hapkikwan). Ona je od 2009. zvanično priznata u Južnoj Koreji i punopravni je član Svetske unije borilačkih veština (World Martial Arts Union) koja radi pod patronatom korejske vlade i Unesko, a ima sedište u južnokorejskom gradu Čungđu.
Boris Krivokapić je 1994. kod tadašnjeg Saveznog ministarstva pravde SR Jugoslavije registrovao Hapkido savez Jugoslavije (rešenje Ministarstva 2/2 br. 051/5-1994-02) kao krovnu organizaciju koja bi trebalo da objedinjuje sve zainteresovane hapkido klubove i podsaveze u zemlji, nezavisno od toga kojoj školi hapkidoa pripadaju. Usled političkih promena (raspad zajedničke države) ta organizacija je doživela transformacije i danas je njen nastavljač Srpska Hapkido Unija (Serbian Hapkido Union) koju vodi velemajstor Boris Krivokapić.
Boris Krivokapić je jedini zvanični predstavnik za Srbiju vodećih međunarodnih hapkido organizacija, među kojima i: Korea Hapkido Federation, International Hoshinkido Hapkido Federation, Hapkido United, World Union Hapkido, European Hapkido Union itd. Potpredsednik je Evropske hapkido unije.
U naše vreme Hapkido se u Srbiji vežba u nekoliko klubova u Beogradu, Pančevu, Nišu i Bačkoj Topoli. Daleko najstariji i sa najvećim međunarodnim priznanjem je klub Hapkikvan u kome se Hapkido (stil: hapkikvan) vežba skoro 30 godina - još od 1994. godine.
-
Hapkido sportska borba, Nebojša Đukić 3. Dan (Srbija) i Hamza Malbašić 3. Dan (Bosna i Hercegovina) 2010. -
Đorđe Krivokapić, 3 dan. 2019
