Haptičke površine

Haptičke površine i prostor su sve zone dohvata ruku i nogu određene antropometrijskim karakteristikama čoveka u sedećem i stojećem položaju.

Dohvati ruku i nogu mogu biti različiti što zavisi koliko je ruka, odnosno noga ispružena u laktu, odnosno kolenu. Što je ruka ili noga ispruženija veće je delovanje statičkog i dinamičkog napora što rezultuje i većim energetskim gubicima, bržim zamaranjem pri radu, nepreciznijim pokretima itd. Iz tih razloga u ergonomiji se pri uređenju radnog mesta razlikuju tri zone dohvata ruku:

1. optimalna zona ili normalni dohvat, zona u kojoj čovek može da radi u dužem vremenu sa najvećom brzinom, tačnošću, sa minimalnim naporom i zamaranjem. Ta zona je određena položajem ruku gde podlaktica i nadlaktica zatvaraju ugao od 90°stepeni, ali ruke vrše prirodne pokrete.
2. funkcionalna zona je određena ispružanjem ruke, odnosno ugao koji zatvaraju podlaktica i nadlaktica je veći od 90° ali ruke vrše prirodne fiziološke pokrete
3. maksimalna zona dohvata koju čine maksimalni dohvati kada je ruka ispužena u laktu

Pri projektovanju tehničkih sredstava i radnog prostora treba uvek težiti takvoj organizaciji rada gde će se koristiti optimalna zona dohvata, dok ostale zone su dozvoljene u izuzetnim situacijama i u kraćem vremenu. Takvim projektovanjem se obezbeđuje udoban i ugodan rad radnika. Maksimalna zona dohvata se koristi da bi se odredilo mesto onih elemenata mašine, odnosno radnog mesta koji su izvor potencijalne opasnosti kako bi se tako organizovali (projektovali) da budu van domašaja radnika pri radu.