Harold Makmilan
Harold Makmilan (engl. Harold Macmillan; London, 10. februar 1894 — Saseks, 29. decembar 1986) je britanski političar, predsednik Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije u periodu od 1957. do 1963.[1][2]
| Harold Makmilan | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Harold Makmilan 1961. | |||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||
| Datum rođenja | 10. februar 1894. | ||||||||||||||
| Mesto rođenja | London, Ujedinjeno Kraljevstvo | ||||||||||||||
| Datum smrti | 29. decembar 1986. (92 god.) | ||||||||||||||
| Mesto smrti | Saseks, Ujedinjeno Kraljevstvo | ||||||||||||||
| Religija | Anglikanstvo | ||||||||||||||
| Univerzitet | Oksford | ||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||
| Politička stranka | Konzervativna partija | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Detinjstvo i mladost uredi
Rođen je u Čelsiju u Londonu. Njegov deda je osnovao izdavačku kuću Makmilan pablišers. Školovao se na Itonu odakle je ili oteran ili ga je sam napustio. Pred Prvi svetski rat školovao se dve godine u Oksfordu. Nakon početka Prvog svetskog rata prijavljuje se u britansku armiju i u toku rata biva tri puta ranjen.
Politička karijera (1924—1957) uredi
Izabran je u donji dom parlamenta 1924. Međutim ovo mesto je izgubio 1929, ali je od 1931. je opet poslanik. Bio je žestoki je kritičar Nevila Čemberlena.
Tokom Drugog svetskog rata služio je u početku u ratnoj koalicionoj vladi u ministarstvu nabavki i ministarstvu kolonija. Kasnije je dobio zadatak da bude britanski predstavnik kod saveznika na Mediteranu. Tada se upoznaje sa Dvajtom Ajzenhauerom i to prijateljstvo postaje ključno za njegovu kasniju karijeru.
Kada su konzervativci pobedili 1951. postao je ministar stanogradnje u vladi Vinstona Čerčila. Kao ministar ispunio je obećanje da će sagraditi 300.000 kuća godišnje. Od oktobra 1954. je bio ministar odbrane. U vladi Entonija Idna bio je ministar inostranih poslova od aprila do decembra 1955. i ministar finansija od 1955 do 1957. Za vreme Suecke krize najpre se zalagao za rat, a zatim je među prvima tražio da se rat prekine zbog finansijske krize.[3]
Kada je Entoni Idn podneo ostavku u januaru 1957. Harold Makmilan je postao predsednik britanske vlade.
Predsednik vlade (1957—1963) uredi
Britanija je imala tehničkih poteškoća kod svojih raketa za prenos nuklearnih projektila, pa se morala oslanjati na američke Polaris rakete, što je dovelo do toga da je Šarl de Gol 1963. godine vetom sprečio da Britanija postane članica Evropske ekonomske zajednice, pre sve ga zato što se De Gol bojao prevelikog uticaja SAD u Evropi preko Britanije.
Makmilan se najviše zanimao za ekonomiju. Britanija je 1961. godine imala velikih trgovinski deficit, pa je vlada zamrzla plate. Nepopularn potez je vlada platila gubitkom na izborima. Vodio je politiku pune zaposlenosti, čemu su se opirali njegovi ministri, koji su smatrali da podrška funti zahteva jaku monetarnu kontrolu, koja nužno vodi većoj nezaposlenosti. Tokom 1958. godine tri ministra su dala ostavku, jer se nisu slagala sa ekonomskom politikom vlade.
Nakon što je postao premijer, Makmilan je preuzeo kontrolu nad spoljnom politikom. Nakon Suecke krize ponovo je uspostavio dobre odnose sa SAD, gde je na vlasti bio njegov prijatelj Dvajt Ajzenhauer. Za vreme Makmilanove vlade mnoge zemlje su dobile nezavisnost od Britanije. Međutim, intervenisao je u Iraku, i to 1958. godine i 1960. godine.
Afera Profjumo i ostavka uredi
Afera Profjumo iz 1963. godine je nanela veliku štetu ugledu vlade. Državni sekretar za rat Džon Profjumo u Makmilanovoj vladi imao je 1961. godine ljubavne odnose sa striptizetom Kristinom Kiler, dok je ta ista Kristina Kiler imala je odnose i sa sovjetskim pomorskim atašeom Jevgenijem Ivanovim. Nakon što su glasine o ovoj aferi počele da se šire 1962. godine. Vlada se našla na udaru. Došlo je do parlamentarne istrage. Profumo u martu 1963. godine ništa nije priznao. Priznao je tri meseca kasnije. Došlo je do glasanja o poverenju vladi. Makmilanova vlada je jedva izdržala glasanje o poverenju vladi. Samo jedan glas je presudio. Međutim sama afera je izgleda doprinela da se Makmilanu pogorša zdravlje. Najpre se smatralo da se radi o raku, pa je dao ostavku 18. oktobra 1963. godine. Povukao se iz politike septembra 1964. godine i pri tome je odbio plemstvo.
Reference uredi
- ^ „Harold Macmillan prime minister of United Kingdom”. Britannica. Pristupljeno 25. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „History - Historic Figures: Harold Macmillan (1894 - 1986)”. BBC. Pristupljeno 25. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Harold Macmillan”. Oxford Reference. Pristupljeno 25. 1. 2021.(jezik: engleski)
Spoljašnje veze uredi
- BBC Harold Macmillan obituary
- Some Harold Macmillan quotes
- President of the friends of Roquetaillade association [1]
- More about Harold Macmillan on the Downing Street website
- RootsAndLeaves.com, Cavendish family genealogy
