Hauard Hjuz

Hauard Robard Hjuz Mlađi (engl. Howard Robard Hughes, Jr.; Ambl, 24. decembar 1905 — Hjuston, 5. april 1976) je bio američki milijarder, investitor, avijatičar, filmski producent, režiser i inženjer. Skoro celog svog života je bio veoma prisutna ličnost u medijima, delom zbog filantropizma i gradnje velikih aviona, ali i zbog burnog ljubavnog života. Hjuz je naime bio u vezi sa brojnim holivudskim zvezdama A liste. Među njima su Ketrin Hepbern, Ava Gardner, Rita Hejvort, Merilin Monro i druge. Bio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, a umro je od neuhranjenosti.

Hauard Hjuz
Hjuz 1938.
Puno ime	Hauard Robard Hjuz Mlađi
Ime po rođenju	Howard Robard Hughes Jr.
Datum rođenja	(1905-12-24)24. decembar 1905.
Mesto rođenja	Ambl  Teksas, SAD
Datum smrti	5. april 1976.(1976-04-05) (70 god.)
Mesto smrti	Hjuston  Teksas, SAD
Univerzitet	Kalifornijski tehnološki institut Rajs univerzitet (napustio 1924)
Zanimanje	Američki avijatičar milijarder, inženjer, industrijalac i proizvođač
Aktivni period	1926–1976

Američki scenarista stripova Sten Li osmislio je lik Tonija Starka (Ajron Men) po uzoru na njega.

Životopis

Rani život

Hauard Hjuz rođen je u mestu Hambl (što na engleskom znači „skroman” ili „ponizan”), u blizini Hjustona u Teksasu, 24. septembra 1905, a ne na Badnji dan iste godine, kao što je kasnije zapisano u knjizi rođenih. Na dan kad se rodio, besnelo je olujno nevreme, što, možda, objašnjava pogrešan datum u njegovom rodnom listu. On je, naime, izdan posle rođenja, jer se ni lekar, ni babica zbog nevremena nisu mogli probiti do Hjuzove majke kad su joj započeli trudovi, te je morala da se porodi uz pomoć ukućana. Njegova majka Alene Gano bila je neurotična bogata naslednica iz Dalasa, a otac Hauard Robard Hjuz poduzetnik i bušač nafte u doba teksaškog naftnog buma.

U školi se Hauard, zbog posesivne i neurotične majke koja ga je poprilično razmazila, nije previše družio sa svojim vršnjacima. Kad god bi bio bolestan - a to je bilo često, jer je bio bolešljiv - majka ga je pozivala da spava u njenoj sobi, a otac je spavao sam u gostinjskoj sobi na drugom spratu. Kad mu je bilo četiri godine, njegov je otac stvorio veliko bogatstvo izumom bušačke opreme Hjuz rok iter, koja je znatno unapredila metode vađenja nafte u celom svetu. Tom su se opremom mogle probijati i najčvršće granitne stene te se ona i danas koristi.

Uz takvog oca nije čudno što je i Hjuz od malena verovao da čovek može ostvariti sve što poželi - samo ako se dovoljno potrudi. Povučeni dečak ulagao je golem trud u ono što ga je zanimalo. Često je maštao o plovidbi, pa je naučio Morzeove znakove i kao jedanaestogodišnjak konstruisao prvi bežični odašiljač u Hjustonu kako bi mogao da razgovara s pomorcima koji su plovili na brodovima u Meksičkom zalivu. Za porodičnu vilu je konstruirao interfon, a potom je uspeo da stavi motor na svoj bicikl.

Osim oca, na njega su u detinjstvu snažno uticala još dva muškarca. Deda Feliks Hjuz, egocentrični sudija iz Ajove, koji mu je objasnio da čovek mora prvo ugoditi sebi, pa tek onda drugima, te stric Robert, romanopisac i brodvejski scenarista, divna osoba koja se katkad pretvarala u monstruma, poput glavnog junaka romana Roberta Luisa Stivensona „dr. Džekila i gospodin Hajd”. Malog Hauarda opčinjavale su stričeve priče o Brodveju i susretima s glumicama i pevačicama.

U školi je Hauard voleo matematiku i tehničko obrazovanje, ali ga je golf zanimao više od učenja. Ipak, upisao se na prestižni fakultet Kalifornijski tehnološki institut, a kasnije se prebacio na isto tako cenjeni Rajs univerzitet u Hjustonu. Međutim, školu je brzo zapustio nakon što je u devetnaestoj godini ostao bez oba roditelja. Majka mu je umrla 29. marta 1922, a otac 14. januara 1924. Hauard Hjuz je nasledio je očevo preduzeće Hjuz tul kampani, vrednu oko 900 hiljada dolara, u to doba ogroman novac.

Odlazak u Holivud

S jedne strane, sramežljiv i povučen, Hjuz je bio istodobno veoma ambiciozan. Želeo je da nastavi očev posao, te da bude još uspešniji od njega. Četiri je godine upravljao očevim preduzećem i tokom tog vremena pokrenuo i neke druge poslove. Zatim je, 1926, kad mu je bila 21 godina, opčinjen tada tek procvalom filmskom industrijom, otišao u Holivud i započeo karijeru filmskog producenta. Sa sobom je poveo i suprugu, Elu Rajs, ženu iz ugledne teksaške porodice, kojom se oženio tri godine ranije u Hjustonu.

Za vođenje poslova u Holivudu angažovao je Noja Ditriha, bivšeg boksera, koji nije ni slutio što će sve morati da radi. Tokom sledećih 40 godina Ditrih mu je bio ne samo knjigovođa nego i zamena za oca, psihijatar, čovek od najvećeg poverenja, katkad jedini kojem je neizlečivi ekscentrik verovao. Hjuz je, naime, svom dvostruko starijem zaposleniku objasnio da svi veliki ljudi imaju jasno zacrtane ciljeve, a njegovi su da bude najveći igrač golfa, najbolji pilot, najjači filmski producent i najbogatiji čovek na svetu, koji će uz to osvojiti najviše najlepših žena na svetu.

Došavši u Holivud, Hjuz je odseo u hotelu Ambasador, okupljalištu ljudi iz sveta filma, počeo se družiti s glumicama, ali i posećivati čuveni bordel madam Mod. Visok 193 centimetra, naočit i bogat, Hauard je za žene bio neodoljiv. Jedini je problem bio u tome što je bio oženjen, te je suprugu Elu uverio da se vrati u Hjuston.

Brak su do raskida 1929. održavali pismima i telegramima, a razvodu je doprinela veza s Bili Dav, zvezdom nemog filma, prvom ženom u koju se Hjuz istinski zaljubio. Nadletao je mesta na kojima je snimala i darovao joj jahtu, te je Ela shvatila da u braku nema više šta da traži. Pristala je na naknadu od 1,2 miliona dolara, umesto 10 koliko je mogla da dobije i nestala je iz Hjuzovog života. Bili je u vezi s njim ostala duže nego što je iko očekivao, razumela ga je i volela, te se tiho povukla kad je shvatila da on nikad neće biti samo njen, niti diskretan u mnogobrojnim holivudskim ljubavnim avanturama.

Anđeli pakla

Nakon tri neuspešna filma, Hjuz je 1930. napravio „Anđele pakla”, ratni film epske širine, o pilotima Kraljevskog vazduhoplovstva u Prvom svetskom ratu. Za potrebe snimanja Hjuz je i sam poleteo, srušio se, pretrpeo potres mozga, pao u jednodnevnu komu i probudivši se iz nje otišao pravo na set. Angažovao je pilote kaskadere, a po Evropi je nakupovao mnogo autentičnih britanskih, francuskih, nemačkih i američkih letelica iz Prvog svetskog rata. Film je koštao tada rekordnih 3,8 miliona dolara, ali Hjuz se nije žalio kad je i sam shvatio da neće vratiti uloženi novac, a kamoli zaraditi. On je, naime, već dobio novu igračku: tokom snimanja položio je pilotski ispit i dobio dozvolu, što ga je oduševilo.

Otkako je, naime, kao 14-godišnjak prvi put leteo avionom, postao je opsednut vazduhoplovima. Ta ga opsednutost nije napustila do kraja života, a neposredno je uticala na njegove prve poslovne poteze i uspehe. Jednom se 1932. čak, da bi od temelja naučio kako funkcionišu velike vazduhoplovne kompanije, pod lažnim imenom, zaposlio prvo kao dostavljač, a potom i kao kopilot u Amerikan erlajnsu, ali je ubrzo otkriven. Za razliku od ostalih čelnih ljudi u avioindustriji tog vremena, Hjuz je radije vreme provodio u kokpitu, nego u dvoranama za sastanke. Nakon osnivanja Hjuz erkraft kompanije u Kaliforniji, već je znatno uvećao svoj imetak, te je darovao vlastiti profit u tom poslu za pokretanje Medicinskog instituta „Hauard Hjuz”, koji i danas postoji.

Literatura

• Barkow, Al (1986). Gettin' to the Dance Floor: An Oral History of American Golf. Short Hills, New Jersey: Burford Books. ISBN 1-58080-043-2. 
• Barton, Charles. Howard Hughes and his Flying Boat. Fallbrook, CA: Aero Publishers, 1982. Republished in 1998, Vienna, VA: Charles Barton, Inc. ISBN 0-9663175-0-5.
• Barlett, Donald L. and James B. Steele (1979). Empire: The Life, Legend and Madness of Howard Hughes. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-07513-3. , republished in 2004 as Howard Hughes: His Life and Madness.
• Bellett, Gerald (1995). Age of Secrets: The Conspiracy that Toppled Richard Nixon and the Hidden Death of Howard Hughes. Stillwater, Minnesota: Voyageur Press. ISBN 0-921842-42-2. 
• Blackman, Tony Tony Blackman Test Pilot Grub Street. 2009. ISBN 978-1-906502-28-7.
• Brown, Peter Harry and Pat H. Broeske (1996). Howard Hughes: The Untold Story. New York: Penguin Books. ISBN 0-525-93785-4. 
• Burleson, Clyde W. (1997). The Jennifer Project. College Station, Texas: Texas A&M University Press. ISBN 0-89096-764-4. 
• Dietrich, Noah and Bob Thomas (1972). Howard: The Amazing Mr. Hughes. New York: Fawcett Publications. ISBN 978-0-04-490256-0. 
• Drosnin, Michael (2004). Citizen Hughes: In his Own Words, How Howard Hughes Tried to Buy America. Portland, Oregon: Broadway Books. ISBN 0-7679-1934-3. 
• Hack, Richard (2002). Hughes: The Private Diaries, Memos and Letters: The Definitive Biography of the First American Billionaire. Beverly Hills, California: New Millennium Press. ISBN 1-893224-64-3. 
• Herman, Arthur (2012). Freedom's Forge: How American Business Produced Victory in World War II. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6964-4. 
• Higham, Charles. Howard Hughes: The Secret Life, 1993.
• Irving, Clifford (1999). The Hoax. New York: E. Reads Ltd. ISBN 978-0-7592-3868-8. 
• Klepper, Michael and Michael Gunther. The Wealthy 100: From Benjamin Franklin to Bill Gates—A Ranking of the Richest Americans, Past and Present. Secaucus, New Jersey: Carol Publishing Group. 1996. ISBN 978-0-8065-1800-8.
• Marrett, George J. (2004). Howard Hughes: Aviator. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 1-59114-510-4. 
• Kistler, Ron (1976). I Caught Flies for Howard Hughes. Chicago: Playboy Press. ISBN 0-87223-447-9. 
• Lasky, Betty (1989). RKO: The Biggest Little Major of Them All, 2d ed. . Santa Monica, California: Roundtable. ISBN 0-915677-41-5. 
• Maheu, Robert and Richard Hack (1992). Next to Hughes: Behind the Power and Tragic Downfall of Howard Hughes by his Closest Adviser. New York: Harper Collins. ISBN 0-06-016505-7. 
• Moore, Terry (1984). The Beauty and the Billionaire. New York: Pocket Books. ISBN 0-671-50080-5. 
• Moore, Terry and Jerry Rivers (1996). The Passions of Howard Hughes. Los Angeles: General Publishing Group. ISBN 1-881649-88-1. 
• Parker, Dana T. (2013). Building Victory: Aircraft Manufacturing in the Los Angeles Area in World War II,. Cypress, California: Dana T. Parker Books. ISBN 978-0-98979-060-4. 
• Phelan, James. Howard Hughes: The Hidden Years. New York, Random House. 1976. ISBN 0-394-41042-4.
• Real, Jack (2003). The Asylum of Howard Hughes. Philadelphia: Xlibris Corporation. ISBN 1-4134-0875-3. 
• Thomas, Bob (1987). Liberace: The True Story. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-01469-4. 
• Tierney, Gene with Mickey Herskowitz. Self-Portrait. New York: Peter Wyden, 1979. lSBN 0-883261-52-9.
• Weaver, Tom (2004). Science Fiction and Fantasy Film Flashbacks: Conversations with 24 Actors, Writers, Producers and Directors from the Golden Age. New York: McFarland & Company. ISBN 0-7864-2070-7. 

Spoljašnje veze

• Hauard Hjuz na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Hauard Hjuz korporacija
• Hauard Hjuz Fakultet elektrotehnike Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2009)
• Hauard Hjuz Institut za medicinu
• AZORIAN The Raising of the K-129 / 2009 – 2 Part TV Documentary / Michael White Films Vienna
• Welcome Home Howard: Collection of photographs kept by UNLV Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2012)
• A history of the remarkable achievements of Howard Hughes
• FBI file on Howard Hughes
• Howard Hughes on Find a Grave
• Biography in the National Aviation Hall of Fame Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)