Hacon ili Haton (grč. Χάτζων; poginuo 616) — vođa Draguvita i predvodnik opsade Soluna 615. ili 616. godine.

Hacon
Lični podaci
Puno imeHacon
Datum smrti616.
Mesto smrtiSolun, Vizantija
Knez (arhont) plemena Draguvita

Biografija

uredi

Plemena Sklavina su 610. godine iskoristila slabljenje Vizantije i prešla Dunav, nakon čega su u narednih nekoliko godina, zajedno sa Avarima, opustošila Grčko poluostrvo i proterala lokalno stanovništvo u grčke planinske predele u centru poluostrva i do ostrva Egejskog mora.[1].

Druge decenije 7. veka Hacon, na čelu plemena Sagudata, Draguvita, Rinhina, Velegezita, Vajunita i Verzita, stajao je pod zidinama Soluna. Prema „Čudima Svetog Dimitrija Solunskog“, Sklavini su bili toliko sigurni u svoju pobedu da su došli sa svojim porodicama i stvarima, očekujući da će grad pasti i da će u njemu živeti. Opsadnici su sa istoka, severa i zapada podigli logore sa svojim kućnim potrepštinama, a da bi odsekli grad od mora, sagradili su ogroman broj čamaca po slovenskom uzoru (čvrst balvan od kojeg je izdubljen čamac) [2]. Tokom bitke, Grci su uhvatili Hacona i pogubili ga. Posle pogibije svog vođe, Sklavini su se povukli iz Soluna. Ovo je bila treća sklavinska opsada ovog grada[3][3].

Reference

uredi
  1. ^ T. Wasilewski: Historia Bułgarii. s. 27.
  2. ^ S. Turlej: Ziemie greckie w okresie średniobiznatyńskim VII—XII wiek. W: Historia Grecji. s. 279—280.
  3. ^ a b I. Stawowy-Kawka: Historia Macedonii. s. 43.

Literatura

uredi
  • I. Stawowy-Kawka: Historia Macedonii. Wrocław: Ossolineum, 2000, s. 43, 46-48 i 55. ISBN 83-04-04549-4.
  • S. Turlej: Ziemie greckie w okresie średniobizantyńskim VII—XII wiek. W: Historia Grecji. Kraków: Wydawnictwo Literackie, 2005, s. okładka. ISBN 83-08-03816-6.
  • T. Wasilewski: Historia Bułgarii. Wrocław: Ossolineum. 1988. ISBN 83-04-02466-7. str. 83-84..