Haljina (fotografija)

Haljina je fotografija koja je 26. februara 2015. postala viralna internet senzacija jer su gledaoci ušli u raspravu oko toga da li je haljina na slici obojena u crno i kraljevsko plavu, ili u belo i zlatno. Fenomen je otkrio razlike u percepciji ljudskog oka, koje su bile predmet stalnih naučnih istraživanja o neurologiji i oftalmologiji, sa brojnim člancima objavljenim u naučnim časopisima.

Haljina menjajući pozadine

Fotografija je nastala iz isprane fotografije haljine objavljene na društvenoj mreži Tambler. Nedelju dana nakon nastanka slike, više od 10 miliona ljudi je pomenulo haljinu, koristeći oznake haštaga (engl. 'hashtag') kao što su #thedress, #whiteandgold i #blackandblue. Iako je boja stvarne haljine na kraju potvrđena kao plava i crna, slika je započela mnoge debate, a korisnici su raspravljali o boji i o tome kako su doživeli haljinu na fotografiji. Naučnici su počeli da istražuju fotografiju radi novih uvida u ljudsko vid.

Sama haljina, koja je identifikovana kao proizvod maloprodajne kompanije Roman Original (engl. Roman Originals), doživela je veliki porast prodaje kao rezultat incidenta. Prodavac je takođe kao dobrotvornu akciju proizveo jednokratnu verziju haljine u beloj i zlatnoj boji.

Poreklo fotografije

Otprilike nedelju dana pre venčanja bračnog para Grejs i Keir Džonston iz Kolonsaja u Škotskoj, mladina majka Cesilia Blejsdel napravila je fotografiju haljine u tržnom centru Češire Oaks severno od Čestera u Engleskoj, koju je planirala da obuče na venčanje i poslala svojoj ćerki. Nakon nesuglasica oko boje haljine, mlada je sliku objavila na društvenoj mreži Fejsbuk, a njeni prijatelji se takođe nisu složili oko boje. Neki su je videli kao belu sa zlatnom čipkom, dok su je drugi videli kao plavu sa crnom čipkom. Za nedelju dana, rasprava je postala dobro poznata u Kolonsaju, maloj ostrvskoj zajednici.

Na dan venčanja, Kejtlin Meknejl, prijateljica mlade i mladoženje i član škotske folk muzičke grupe Kanah, nastupila je sa svojim bendom na venčanju u Kolonsaju. Čak i nakon što su videli da je haljina u stvarnosti „očigledno plava i crna“, muzičari su bili preokupirani fotografijom. Rekli su da umalo nisu zakasnili na binu, jer su razgovarali o haljini. Nekoliko dana kasnije, 26. februara, Meknejl je sliku stavila na svoj blog na Tambler i postavila isto pitanje svojim pratiocima, što je dovelo do dalje javne rasprave oko slike.

Odgovor javnosti

Širenje popularnosti

Kejt Holdernes, koja je vodila Tambler sajt Bazfid u kancelarijama u Njujorku, primetila je poruku od Meknejl koja je tražila pomoć u rešavanju spora oko boje haljine. Prvobitno je odbila zahtev, ali kad je pregledala stranicu na kraju dana, videla je da je stiglo oko 5.000 obaveštenja, za koje je rekla da je „suludu viralno (za Tambler)“. Tom Krajst, Tamblerov direktor podataka, rekao je da je na vrhuncu stranica dobijala 14.000 pregleda u sekundi (ili 840.000 pregleda u minuti), što je znatno više od normalnih stopa pregleda sadržaja na veb sajtu. Kasnije te noći, broj ukupnih pregleda se povećao desetostruko.

Vlasnik fotografije ju je pokazao drugim članovima društvene mreže, koji su odmah započeli raspravu oko boje haljine. Nakon što je napravila jednostavnu anketu za pratioce stranice, završila je sa poslom i vratila se vozom kući u Bruklinu. Kada je sišla s voza i proverila svoj telefon, zatrpale su je poruke sa raznih stranica. “Nisam mogla da otvorim Tviter jer se neprestano gasio. Mislila sam da je neko umro, možda. Nisam znala šta se događa”. Kasnije u večernjim satima, stranica je postavila novi rekord na Bazfidu koji je u vrhuncu dostizao 673.000 posetioca.

Popularna slika postala je svetski poznati mim na društvenim mrežama. Tviter korisnici su napravili heštagove #whiteandgold, #blueandblack i #dressgate da bi diskutovali o boji haljine i njihovoj teoriji. Broj tvitova o haljini povećao se tokom noći. U 18:36 EST, kada se dogodilo prvo povećanje broja tvitova o haljini, bilo je pet hiljada tvitova u minuti koristeći heštag #thedress, povećavajući se na 20 000 tvitova u minuti do 20:31 EST. Fotografija je takođe započela diskusiju koja se odnosi na trivijalnost materije u celini. Vašington Post ju je opisao kao “dramu koja je podelila planetu”. Neki članci šaljivo sugerišu da bi haljina mogla podstaći “egzistencijalnu krizu” oko prirode vida i stvarnosti ili da bi rasprava mogla naštetiti međuljudskim odnosima. Drugi su se zapitali zašto se ljudi toliko raspravljaju oko naizgled trivijalne stvari.

Popularnost preko noći

Te večeri, neuronaučnik sa Velsli koledža, Bevil Konvej je dao komentar o fenomenu novinaru Vajreda, Adamu Rodžersu. Pre nego što su spustili slušalicu, Rodžers ga je upozorio: “tvoje sutra neće biti isto”. Konvej je mislio da novinar preuveličava, rekavši: “Nisam mogao ni da zamislim šta će se dogoditi. Čak ni približno.” Rodžersova priča na kraju je pregledana 32.8 miliona puta. U međuvremenu, kada se Konvej probudio sledećeg jutra, u inboksu je bilo toliko e-mejlova o haljini da je prvo pomislio da je njegov nalog hakovan sve dok nije video da su najveći deo mejlova zahtevi za intervjuisanje velikih medijskih organizacija. “Obavio sam 10 intervjua i morao sam da zamolim kolegu da preuzme moj razred taj dan”, rekao je Konvej.

Poznate ličnosti sa većim brojem pratilaca na Tviteru su počele da se oglašavaju. Tejlor Svift je postavila tvit koji opisuje kako dok je videla plavu i crnu, ceo prizor joj je ostavio zbunjenom i uplašenom, koji je podeljen 111.134 puta i lajkovan 154.188 puta. Džejden Smit, Frenki Muniz, Demi Lovato, Mindi Kejling i Džastin Biber su se složili da je haljina plava i crna, dok su Ana Kendrik, B. Dž. Novak, Kejti Peri, Džulijana Mur i Sara Hajland videli da je bela i zlatna. Kim Kardašijan tvitovala je da je videla belu i zlatnu, dok je njen muž Kanje Vest video plavu i crnu. Luci Hejl, Fibi Tonkin i Kejti Nolan su videli različite boje u različito vreme. Političari, vladine agencije i društvene mreže poznatih brendova su takođe odmeravale problem. Na kraju, haljina je bila predmet 4.4 miliona tvitova u roku od 24 sata.

U Velikoj Britaniji, odakle je fenomen započeo, Jan Džonson, kreativni menadžer za proizvođača haljina Roman Originals, saznao je za polemiku preko njegovog Fejsbuk naloga tog jutra. “Bio sam stvarno zaprepašćen. Samo sam se nasmejao i rekao supruzi da je bolje da odem na posao.”

Preduzeća koja nisu imala ništa sa haljinom pa čak ni sa proizvodnjom odeće, posvetila su pažnju ovom fenomenu na društvenim mrežama. Adobi (engl. Adobe) je podelio tvit drugog korisnika koji je koristio neke od kompanijskih programa da izdvoji boje haljine. “Uskočili smo u raspravu, misleći, hajde vidimo šta će se desiti.” Prisetila se Keren Do, viši menadžer kompanije za društvene medije.

Ben Fišer iz Njujork Biznis Žurnala (engl. New Jork Buisness Journal) izvestio je da je interesovanje za prvi članak o haljini na Bazfidu pokazalo vertikalni rast umesto tipične krive zvona viralnog fenomena, što je dovelo Bazfid da dodeli dva urednička tima kako bi kreirali dodatne članke o haljini zbog prihoda od oglasa, i do 1. marta originalni članak sa Bazfida skupio je 37 miliona pregleda. Komentator CNN-a Mel Robins je haljinu navela kao viralnu pojavu koja ima potrebne kvalitete pozitivne pristranosti koja uključuje „strahopoštovanje, smeh, zabavu“ i upoređivan je sa „poterom lame“ tog dana.

Prave boje haljine su potvrđene

Haljina od prodavca Roman Originals, je potvrđena kao kraljevsko plava, koja je zapravo bila kombinacija crne i plave boje. Iako je dostupna u tri druge boje (crvena, ružičasta i svetlo žuta, svaka sa crnom čipkom), verzija u beloj i zlatnoj boji nije bila dostupna u tom trenutku. Dan nakon Meknejilovog posta, veb sajt Roman Originals doživeo je nagli porast saobraćaja. Predstavnik prodavaca izjavio je: „Rasprodali smo haljinu za 30 minuta, i nakon što smo obnovili zalihe. Postala je fenomen“. 28. februara, Roman je najavio da će napraviti belo-zlatnu haljinu za dobrotvornu akciju Komik Rilif.

Do 1. marta, preko dve trećine korisnika Bazfida je na anketi odgovorilo da je haljina bela i zlatna. Neki ljudi su pričali da haljina sama menja boje. Mediji su naglasili da je na slici loša ekspozicija i slab balans bele boje, zbog čega su boje isprane, što je nekima promenilo percepciju.

Naučna objašnjenja

Trenutno ne postoji usaglašeno naučno objašnjenje zašto haljina izaziva takvu različitu percepciju boja kod gledalaca, iako su one potvrđene i okarakterisane u kontrolisanim eksperimentima (opisano u daljem tekstu). Nisu izgrađeni sintetički stimulansi boja koji bi mogli da ponove efekat kao originalna slika.

Neuronaučnici Bevil Konvej i Džej Najc veruju da je razlika u mišljenju rezultat toga kako mozak vidi boju i kako se adaptira. Konvej veruje da je povezano sa time kako mozak obrađuje razne nijanse dnevnog svetla: „Vaše oči gledaju predmet, a vi pokušavate da propustite hromatsku nijansu… ljudi propustaju ili plavu boju, pa u tom slučaju vide belu i zlatnu, ili propuštaju zlatnu boju, u tom slučaju ostaju sa plavom i crnom“.

Sličnu teoriju izložio je Paul Noks sa Univerziteta Liverpul, koji je izjavio na da ono što mozak tumači bojom može uticati uređaj na kojem se prikazuje fotografija ili sopstvena očekivanja gledalaca.

Naurolog i psiholog Paskal Vališ kaže da iako su suštinsko dvosmisleni stimulansi poznati nauci već duži niz godina, ovo je prvi takav stimulans u domenu boja koji je dobio pažnju nauke sa društvenih mreža. Različite percepcije pripisuje razlikama u osvetljenju i vrsti tkanine, ali takođe primećuje da je stimulans krajnje neobičan u krajnjem slučaju, jer se percepcija većine ljudi ne menja. Ako se to i događa, događa se samo kroz duži vremenski periodi, što je vrlo neobično za bistabilne nadražaje. Osim toga, kaže da rasprave o ovom nadražaju nisu neozbiljne, jer stimulans kao i za nauku tako i za paradigmičan slučaj o tome kako različiti ljudi različito vide svet. Danijel Hardiman-Makartni sa Fakulteta za optiku je izjavio da je slika dvosmislena, sugerišući da je iluziju izazvala jaka žuta svetlost koja sija na haljinu i ljudsko opažanje boja haljine i izvora svetla koju upoređuju sa drugim bojama i predmetima na slici. Filozof Beri Smit je uporedio fenomen sa Ludvig Vitgenštajn-ovom iluzijom zeca i patke.

Naučni časopis o istraživanju vida Dnevnik Vida (engl. The Journal Of Vision), najavio je u martu 2015. godine da će izaći poseban broj o haljini pod naslovom A Dress Rehearsal for Vision Science. Naučni rad je u toku. Prva velika naučna studija o haljini objavljena je u časopisu Biologija Današnjice (engl. Current Biology) tri meseca nakon što je slika postala viralna. Studija u kojoj je učestvovalo 1.400 ispitanika otkrila je da 57% haljinu vidi kao plavu i crnu; 30% je videlo belo i zlatno; 11% ih je videlo kao plavu i braon i 10% je moglo da potvrdi bilo koju kombinaciju. Mali broj je videlo plavo i zlatno. Žene i stariji ljudi su nesrazmerno videli haljinu kao belu i zlatnu. Istraživači su dalje otkrili da ako je haljina prikazana u veštačkoj žutoj rasveti, gotovi svi ispitanici vide haljinu kao crnu i plavu, dok su je videli kao belu i zlatnu ako je simulirano svetlo sa plavom nijansom.

Druga studija časopisa Dnevnik Vida (engl. The Journal Of Vision) otkrila je da su ljudi koji su rano ustajali verovatno mislili da je haljina osvetljena prirodnom svetlošću, videli belu i zlatnu, a „noćne ptice“ haljinu videli kao plavu i crnu. Studija koju su sproveli Schlaffke et al. izveštava da su pojedinci koji su haljinu videli kao belu i zlatnu, pokazali povećanu aktivnost u prednjem i perijetalnom delu mozga. Smatra se da su ova područja kritična u višim kognitivnim aktivnostima.

Profesor Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr. Dejan Todorović, objasnio je da je moguće da je razlika fiziološka a ne fizička. U mrežnjači postoje tri vrste čepića, tj. ćelija pomoću kojih se opažaju razlike u bojama, kojih ima oko pet miliona. Jedni bolje registruju kraće talasne dužine, drugi srednje dužine a treći duge dužine. Te ćelije nisu kod svih ljudi zastupljene u jednakim procentima, već mogu postojati znatne varijacije, što znači da, u principu, različiti ljudi mogu opažati boje na nešto različit način.

Takođe, ima izvesnih poremećaja opažanja boja koji nastaju usled nedostatka nekih vrsta čepića. Najčešće je reč o nedostatku čepića zaduženih za registrovanje srednjih ili dugih talasnih dužina. Narandžasta boja spada u te kategorije, i osobe sa takvim poremećajem opažaju je kao nešto tamniju. Međutim, takvih osoba nema više od sedam-osam odsto, i u ogromnoj većini su muškarci. Zato bi bilo zanimljivo znati ne samo koje boje vide ljudi na ovoj slici, nego i kojeg su pola.

Još jedna relevantna činjenica je da opažanje boja može da jako zavisi od konteksta, tj. okolnih boja. Npr, ista boja može na tamnoj okolini da izgleda kao svetlonarandžasta, a na svetloj kao tamnobraon. Razlike u opažanju boja na slici mogle bi možda da potiču od razlika među ljudima s obzirom na jačinu dejstva vizuelnog konteksta, dodao je Todorović.

Jedno od popularnih objašnjenja se upravo bavi ovim aspektom vizuelnog sistema. Kada posmatramo beo papir osvetljen crvenom svetlošću, veoma lako zaključujemo da je papir, iako deluje crveno, u stvari zaista bele boje. Naš vizuelni sistem je naučen da sa ogromnom lakoćom, rutinski, odbacuje informaciju o boji izvora svetlosti, i da izvuče samo informaciju o realnoj boji posmatranog objekta. Ljudi su evoluirali prilagođeni na dnevnu svetlost, koja u zoru daje ružičasto osvetljenje, tokom dana plavičastobelo, i crvenkasto pri zalasku Sunca.

Individualne razlike koje nastaju pri opažanju boja ove haljine na fotografiji su posledica toga što naš vizuelni sistem odabira da različite nijanse označi kao posledicu boje osvetljenja i da ih samim tim i odbaci. Ljudi čiji sistem automatski zanemari plavičaste tonove (pretpostavljajući da je haljina u hladu) biće ubeđeni da je haljina koju vide zaista zlatno-bela, dok će ljudi koji zanemare zlatni odsjaj videti crno-plavu haljinu.

Legat

Haljina je stavljena na višestruke liste značajnih internet mimova tokom 2015. godine. Kao originalni autori fotografije koja je izazvala fenomen, Blejsdel i njen partner Pol Džinks su izrazili frustraciju i žaljenje što su „potpuno izostavljeni iz priče“, uključujući njihov nedostatak kontrole nad pričomm, izostavljanje njihove uloge u otkriću i komercijalnu upotrebu fotografije.

Spoljašnje veze

• „Original Tumblr post”. Arhivirano iz originala 27. 2. 2015. g. Pristupljeno 29. 2. 2016.  (as of 27 February 2015 at 01:49:59 UTC)
• „We can confirm #TheDress is blue and black! We should know!”. Twitter. @romanoriginals. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 4. 4. 2020.