Heksaktinelida
Heksaktinelida (Hexactinellida) ili staklasti sunđeri imaju skelet izgrađen od silicijum-dioksida. Skelet se sastoji od mnogobrojnih šestoosnih (heksaktinelidnih) iglica (spikula). Žive isključivo u morskoj vodi, pričvršćeni za morsko dno pomoću grupe spikula na većim dubinama. Solitarne su životinje čija veličina tela se kreće u rasponu od 30 cm, što je najčešće, pa do 1m u dužinu. Imaju radijalnu simetriju.
| Heksaktinelida, staklasti sunđeri | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Porifera |
| Klasa: | Hexactinellida |
| potklase | |
Telesni zid im je sincicijalan, bez granica među ćelijama.
Skelet im se sastoji ili od pojedinačnih iglica ili su iglice tako spojene da obrazuju često jako lepe oblike pa se neki, kao npr. Euplectella, čuvaju kao eksponati u muzejima.
Literatura
uredi- Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
