Википедија

Helenski jezici

Helenski jezici predstavljaju granu indoevropskih jezika čiji je glavni član grčki jezik. U većini klasifikacija, helenski jezici se sastoje samo od grčkog,[1][2] dok neki lingivsti koriste termin helenski za grupu koja se sastoji od pravog grčkog i drugih varijateta za koje se misli da su u vezi, ali dovoljno različiti da budu odvojeni jezici, ili među antičkim susjednim jezicima[3] ili među savremenim govornim dijalektima.[4]

Grčki i antički makedonski uredi

U helensku jezički porodicu je predloženo grupisanje pravog grčkog i antičkog makedonskog jezika, što je jedva potvrđeno i nije poznat koji je stepen srodnosti sa grčkim jezikom. Prijedlog „helenske” grupe sa dvije grane, u ovom kontekstu, predstavlja ideju da makedonski nije bio samo dijalekt u grčkom jeziku, nego „srodan jezik” izvan grupe varijateta pravog grčkog.[3][5] Drugi pristup predstavlja makedonski kao dijalekt grčkog jezika ili kao nekategorisani paleobalkanski jezik.[6]

Savremeni helenski jezici uredi

Pored gore navedenog, neki lingvisti koriste termin „helenski” za savremeni grčki jezik u užem smislu, koji se zajedno sa još nekim drugim, različitim savremenim varijatetima smatra posebnim jezicima na osnovu nedostatka uzajamne razumljivosti.[7] Status posebnog jezika se najčešće koristi za cakonski,[7] koji se smatra nasljednikom dorskog a ne atičkog dijalekta, zatim pontski i kapadokijski grčki.[8] Južnoitalijanski dijalekt takođe nije lako razumljiv govornicima standardnog grčkog jezika.[9] Za kiparski dijalekt se ponekad tvrdi da ima status posebnog jezika, iako se to ne može lako dokazati. Suprotno, judeo-grčki i standardni grčki su međusobno razumljivi ali se ponekad smatra posebnim jezikom zbog etničkih i kulturnih razlika.[10] Grčki lingvisti tradicionalno smatraju sve njih dijalektima jednog jezika.[1][11][12]

Jezičko stablo uredi

helenski
grčki
jonski–atički
 
 

savremeni grčki

 
 

judeo-grčki

 
 

kiparski grčki

 
 
 

kapadokijski

 
 
 

pontski

 
 

marijupoljski

 
 
 

romansko-grčki

 
 
italiotski grčki

griko (pod dorskim uticajem)

 
 

jalabrijski grčki

 
 
 
 

eolski (izumro)

 
 
 

arkadokiparski (izumro; srodan mikenskom?)

 
 

pamfilski (izumro)

 
 
 

kikenski (izumro)

 
dorski

cakonski (pod dorskim uticajem?; pred izumiranjem)

 
 
 

(?) antički makedonski (izumro)

 
 

Klasifikacija uredi

Antički jezici koji su možda bili povezani sa helenskim jezicima, kao antički makedonski[13][14] i frigijski,[15][16][17] nisu ostavili dovoljno tragova da bi omogućili detaljno upoređivanje. Među živim indoevropskim jezicima, često se tvrdi da grčki ima najbliže genetske veze sa jermenskim[18] i indoiranskim jezicima.[19]

Reference uredi

  1. ^ a b Browning 1983.
  2. ^ Joseph & Philippaki-Warburton 1987, str. 1.
  3. ^ a b B. Joseph (2001): "Ancient Greek". In: J. Garry et al. (eds.) Facts about the World's Major Languages: An Encyclopedia of the World's Major Languages, Past and Present. (Online Paper)
  4. ^ David Dalby. The Linguasphere Register of the World's Languages and Speech Communities (1999/2000, Linguasphere Press). str. 449–450.
  5. ^ „Ancient Macedonian - MultiTree”. multitree.org (na jeziku: engleski). 
  6. ^ For a survey of different views, see Brixhe C., Panayotou A. (1994), "Le Macédonien", in Bader, F. (ed.), Langues indo-européennes, Paris:CNRS éditions (1994). pp. 205-220.
  7. ^ a b Mosely, Christopher (2007): Encyclopedia of the World's Endangered Languages. London: Routledge. str. 232.
  8. ^ „Greek”. Ethnologue. 
  9. ^ N. Nicholas (1999), The Story of Pu: The Grammaticalisation in Space and Time of a Modern Greek Complementiser. PhD Disseration, University of Melbourne. str. 482f. (PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2004))
  10. ^ Joseph, Brian; Tserdanelis, Georgios (2003). „Modern Greek”. Ur.: Roelcke, Thorsten. Variationstypologie: Ein sprachtypologisches Handbuch der europäischen Sprachen. Berlin: de Gruyter. str. 836. 
  11. ^ G. Horrocks (1997), Greek: A History of the Language and its Speakers. London: Longman.
  12. ^ P. Trudgill (2002), Ausbau Sociolinguistics and Identity in Greece, in: P. Trudgill, Sociolinguistic Variation and Change, Edinburgh: Edinburgh University Press.
  13. ^ Woodard, Roger D. (2004). „Introduction”. Ur.: Roger D. Woodard. The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages. Cambridge University Press. str. 1—18,12—14. 
  14. ^ Benjamin W. Fortson. Indo-European Language and Culture. Blackwell (2004). pp. 405.
  15. ^ Johannes Friedrich. Extinct Languages. Philosophical Library (1957). pp. 146-147.
  16. ^ Claude Brixhe. "Phrygian," The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages, ed. Roger D. Woodard. . Cambridge University Press. 2004. pp. 777-788. ). str. 780.
  17. ^ Benjamin W. Fortson. Indo-European Language and Culture. Blackwell. 2004. str. 403.
  18. ^ James Clackson (2007). Indo-European Linguistics: An Introduction. Cambridge University Press. str. 11—12. 
  19. ^ Benjamin W. Fortson. Indo-European Language and Culture. Blackwell. 2004. str. 181.

Literatura uredi

  • Woodard, Roger D. (2004). „Introduction”. Ur.: Roger D. Woodard. The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages. Cambridge University Press. str. 1—18,12—14. 
  • Joseph, Brian; Tserdanelis, Georgios (2003). „Modern Greek”. Ur.: Roelcke, Thorsten. Variationstypologie: Ein sprachtypologisches Handbuch der europäischen Sprachen. Berlin: de Gruyter. str. 836. 
  • Browning, Robert (1983). Medieval and modern Greek (2. izd.). Cambridge [etc.]: Cambridge University Press. ISBN 9780521299787. 
  • Joseph, Brian D.; Philippaki-Warburton, Irene (1987). Modern Greek. London: Croom Helm. ISBN 9780709914525. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хеленски_језици&oldid=27723105”