Henrik Frankopan
Henrik (umro posle 1233.) je bio krčki knez iz porodice Frankopana.
| Henrik Frankopan | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 1233. |
| Porodica | |
| Roditelji | Bartol I Frankopan |
| Dinastija | Frankopani |
Biografija uredi
Henrik je bio sin Bartola I Frankopana, odnosno unuk Dujama I, rodonačelnika porodice Frankopan. Zajedno sa bratom Vidom II pominje se po prvi put u povelji koju je mletački dužd Enriko Dandolo izdao Bartolovim sinovima. Henrik je tada bio maloletan. Vid II i Henrik stupili su u službu ugarskog kralja Andrije II pre 1213. godine kada je dužd Pjetro Zjani potvrdio za krčkog kneza samo Vidovog sina Ivana I. Braća Vid II i Henrik učestvovala su u Petom krstaškom ratu 1217. godine u sklopu armije Andrije II, na poziv pape Honorija III. Ratuju protiv Neretljana 1220. godine, Kačića i bosanskih jeretika. Andrija II je za stečene zasluge darovao braću ostrvima Brač, Hvar, Korčula i Lastovo, sa okolnim manjim ostrvima. Braća, međutim, nikada nisu uspela da uspostave svoju vlast nad tim ostrvima. Papa je 1221. godine posebnom ispravom potvrdio Andrijinu darovnicu. Nakon povratka na Krk, braća su se sukobila sa krčkim knezom Ivanom I, sinom Vida I. Dogovor o upravljanju nad ostrvom postigli su 1232. godine, a predviđao je naizmenično šestomesečno upravljanje trima delovima ostrva tokom šest godina. Dogovor je 1233. godine potvrdio mletački dužd Đakomo Teupolo i Veliko veće. Henrik se ovde po poslednji put pominje kao živ. Tačan datum smrti nije poznat. Nije imao dece te su ga nasledili Vidovi sinovi.