Качићи (помињу се као: -{de genere Chacittorum}-, -{generatione Cacich}-, -{genus Chacittorum}-, -{nobiles de Cacich}-, -{Caçici}-, -{Cacicii}-, -{Cacicli}-, -{Caciki}-, -{Cazethi}-, -{Cazichi}-, -{Cazziki}-, -{Chacichi}- и -{Kazzeti}-) су били хрватска племићка породица, који су као кнежеви Омиша владали током 12. и 13. века.

Грб породице Качића

ИсторијаУреди

Качићи су били једно од дванаест племена која су 1102. године прихватили Pacta conventa, споразум са угарским краљем Коломаном. Представник Качића био је кнез Јурај. Качићи се помињу и у Супертарском картулару, хроници из 12. века. Били су један од шест родова из којих су бирани банови. Банови су бирали краља, уколико његов претходник умре без наследника. У истом документу помиње се и извесни "Качић" као један у низу банова између краљева Светоплука и Звонимира. Старија историографија сматрала је да су Качићи првобитно живели у задарском залеђу до реке Крке. Петар Крешимир IV, када је овладао овим просторима, преселио је део Качића на простор између Неретве и Цетине. Иако је ова Клаићева претпоставка касније одбачена, и даље се држало да су Качићи пореклом из задарског приморја. У изворима се, међутим, јављају две скупине које помињу породицу Качић. Први су кнежевски омишки Качићи, а други су племенски (у задарском залеђу). Не зна се постоји ли веза између њих.

Качићи се чешће јављају у изворима од половине 14. века. Поседи су им се у 15. веку налазили у Поднадину, Бистровини, Бутини, Качиној Горици, Суховарама, Гргурицаваси и Крнези. Више топонима у Хрватској могу се повезати са овом породицом (Качина Горица, Качишћина, Качићић, Качић). У другој половини 12. века помиње се Мирош Качић. Изгледа да је његов отац био Тољен, који се 1164. године помиње као судија у Тињу. Мирошеви синови Доброш, Драгослав, Отре, Јурај и Дешко, помињу се у спору око села Кокићана код Задра. У наредном веку Качићи се помињу у више докумената. Ћерка српског краља Стефана Владислава (1234-1243), чије име није познато, била је удата за омишког кнеза Ђуру Качића.

Омишке Качиће први пут спомиње византијски историчар Јован Кинам 1165. године у делу где пише о походу Јована Дуке, војсковође цара Манојла I Комнина. Под византијску власт тада је дошло 57 градова у Далмацији, укључујући и народ Качића. Омишки кнез Никола помиње се 1167. године, када се заклиње Которанима. Омишки Качићи помињу се у 3. деценији 13. века као гусари. Око 1220. године угарски краљ Андрија II претио је кнезу Малдучу и његовој родбини да ће их казнити ако не престану са пљачком његових бродова на мору. Следеће године папа Хонорије III шаље легата Аконција, како би спречио гусарење на Јадранском мору и заштитио крсташе Петог крсташког рата, на њиховом путовању у Египат. Аконције помиње брод кога су му Сплићани дали како би побегао од Качића.

У првој половини 1239. године у Омишу пред кнезом Николом и осталим члановима Качића склапају мир Сплићани и Хумљани. Вероватно су Качићи учествовали и у рату Дубровника са српским краљем Урошем I. Кнез Јурај је можда учествовао на страни српског краља. Он у писму дубровачком кнезу спомиње свој посед недалеко од Дубровника, као и супругу бившег српског краља Владислава. До 1281. године Омиш је под влашћу Млетачке републике. Они су надаље бирали омишког капетана и заповедника омишке тврђаве. Качићи су наставили са нападима на млетачке галије. Млечани позивају у помоћ Павла I Шубића, који 1287. године осваја Омиш. Качићи су склопили мир са Млечанима 1290. године.

ЛитератураУреди