Википедија

Hidroterapija

Hidroterapija koja se ranije zvala hidropatija, a koja se danas naziva i lečenje vodom, deo je alternativne medicine (naročito naturopatije), radne terapije i fizioterapije, koja uključuje upotrebu vode za ublažavanje i lečenje određenih bolesti.[1] Izraz obuhvata širok spektar pristupa i terapijskih metoda kojima se u terapeutske svrhe koriste razna fizička i hemijska svojstva vode, poput temperature i pritiska, kako bi se stimulisala cirkulacija krvi i lečili simptomi određenih bolesti.[2]

Hidroterapija
Grupna hidroterapija
ICD-9-CM93.31-93.33
MeSHD006875

Različiti oblici terapije koji se koriste u današnjoj savremenoj hidroterapiji koriste mlaz vode, podvodnu masažu i mineralne kupke (npr. balneoterapija, jodna terapija, švajcarski tuš, talasoterapija) ili hidromasažnu kadu, vruće rimske kupke, hidromasažnu kadu, džakuzi,[a] hladno uranjanje i mineralno kupatilo.

Istorija uredi

 
Hidroterapijska stolica, na gravuri iz 1860.
 
Hidroterapijska kada iz 1886.

Čovek je rano upoznao blagotvorne osobine vode i ugledajući se na životinje, koristio je vodu kao sredstvo za održavanje čistoće, snižavanje temperature tela i druge namene. Zato je hidroterapija stara koliko i čovek, koji je ovu metodu koristi za istu namenu sve do danas.

Najstariji dokument o terapijskoj primeni vode potiče iz stare Indije. Primena vode u profilaktičke i terapijske svrhe bila je raširena i u staroj Grčkoj.[3] Rimljani su pored bolnica i logora vojske gradili kupatila sa više odeljenja koja nisu bila namenjena samo za održavanje higijene već i za sprovođenje terapije. U srednjem veku kupanje se vezuje samo za neke verske običaje jer se rodio strah od vode. Njena primena vezuje se i za mitološki period u životu Grka, koji su vodu koristili za isceljivanje i smatrali su da se „morskom vodom, i vodenim kuplkama može uklanjati ne samo mehanička nečistoća več i nečistoča duhovnog i fizičkog porekla“.[4]

Hipokrat je propisivao kupanje u izvorskoj vodi za lečenje mnogih, pa i onih najtežih bolesti, i bio je prvi koji je zahvaljujući svojoj dubokoj genijalnosti i posmatračkim sposobnostima primetio da se upotrebom tople vode telo hladi, dok se hladnom vodom zagreva.[5]

Upotreba hladne vode kao higijenskog i lekovitog sredstva bila je uobičajena u antičkom periodu. Spartanci su kupali svoju novorođenčad u hladnoj vodi. Pindartokom jednog od svojih olimpijskih takmičenja kaže da je najbolja stvar voda, a zatim zlato. Pitagora je svojim učenicima toplo preporučivao upotrebu hladnih kupki za jačanje tela i talenta.

Egipatske kraljevske porodice kupale su se u esencijalnim uljima i laticama cveća, dok su Rimljani imali komunalna javna kupališta za svoje građane.[3]

Ostale kulture koje su zapažene zbog duge istorije hidroterapije uključuju Kinu i Japan, u kojima su se građani kupali u posebno za tu namenu uređenim toplim vrelima („onsen“), mnogo pre nego što su to činili Rimljani u rimskim termama.[2]

Primena uredi

 
Hidromasažna kada (poznata i kao džakuzi)

Hidroterapija je deo fizikalne terapije i predstavlja spoljašnju primenu vode u svrhu lečenja. Koristi se obična ili mineralna voda sa tuševa, u kadama, u vidu pakovanja, kao kupke pojedinih delova tela ili kao kupke.

Voda deluje kao termička i mehanička draž i izaziva reakciju nakon primene. Organizam reaguje hemijskom regulacijom kao i termoregulacijom narušene ravnoteže.

Hidroprocedure mogu biti: hladne i tople. Kod toplih kupki treba voditi računa o dužini primene, jer dugotrajne kupke iznad 40 °C snažno opterećuju kardiovaskularni aparat i mogu dovesti i do popuštanja srca.

Prema tehnici primene hidroterapiju možemo podeliti na:

  • polivanje,
  • primenjivanje vlažnih kompresa,
  • trljanje,
  • lokalne i opšte kupke,
  • tuširanja,
  • podvodne masaže.

Hidroterapija u sadejstvu sa kineziterapijom naziva se hidrokineziterapija.

Hidroterapija obuhvata veliku i značajnu oblast fizikalne terapije koja se primenjuje kako u zdravstvenim ustanovama, tako i u kućnim uslovima i u prirodi. Najvažnije mesto za primenu hidroterapije su ustanova za specijalizovano fizikalno lečenje i rehabilitaciju.

Hidroterapija se može primeniti kao:

  • klasična terapija vodom,
  • oblik fizikalne terapije, u lečenju odnosno rehabilitaciji — reumatskih stanja, rehabilitaciju sportskih i drugih povreda, deformiteta i skolioze kičme, paralize i pareze, dečjije cerebralne paralize, posttraumatske kontraktura zglobova, povreda i bolova u zglobovima i imišićima...
  • sredstvo za čišćenje tela,
  • medijum za izlaganje tela toploti i hladnoći (što je dugo biolo u osnovi njene primene),[6]
  • niz metoda i tehnika, od kojih mnoge koriste vodu kao medijum za stimulaciju termoregulacionih reakcija u organizmu u terapijske svrhe.
  • dodatak mnogih terapija, uključujući i terapiju u gerijatriji, u kojoj je njena upotreba već odavno utvrđena.[7][8][9]
  • metoda za lečenje opekotina,[10][11] (u kojoj se tehnike hidroterapije na bazi tuširanja sve više menja u korist metoda punog uranjanja),[11] delom radi lakšeg čišćenja opreme a delom radi smanjenja infekcija usled kontaminacija.[12][13][14]
  • metoda za uklanjanje nekrotičnog tkiva tokom lečenje rana — zasnovana na selektivnom mehaničkom debridmanu, u obliku naizmenične hidromasaže rane i terapije aspiracije.[15]
  • sredstvo za: povećanje snage i izdržljivosti mišića, mobilizaciju zglobova, poboljšanje ravnoteže i koordinacije, smanjivanje bola i otoka, opuštanje (relaksaciju) organizma.[15]

Oprema i uređaji za hidroterapiju uredi

Kade uredi

Konstrukcija

Kade se prave od pločica, nerđajućeg čelika, ili drugih materijala obloženih posebnom plastičnom masom otpornom na visoke temperature i mehanička oštećenja.

Primena

Kades su namenjene za kupanje u indiferentnoj ili toploj vodi, bez ili sa dodatkom eterična ulja, sumpor itd.

Vrste

Habardova kada koja je u obliku trolisne deteline, zbog svoje konstrukcije veoma pristupačna za rad naročito kod nepokretnih pacijenata ili pacijenata kod kojih treba vežbati pojedine segmente. Ova kada je i njapodesnija za podvodnu masažu, koja se izvodi mlazom vode ili vazduha pod pritiskom od 1 do 7 atmosfera, linearnim ili kružnim pokretima.

Hidrogalvanska kada specijalna kada načinjena od izolacionog materijala (plastična masa, staklo) u čijim su bočnim unutrašnjim zidovima naspramno postavljene sa svake strane po tri grafitne ili metalne elektrode (koje odgovaraju ramenom pojasu, trupu i donjim ekstremitetima). U njoj se koristi voda temperature 36-37 °C koja prekriva elektrode i omogućava kombinaciju galvanizacije i termoterapije. Savremene kade poseduju komutator koji omogućava promenu pravca galvanske struje i stvaranje novih kombinacija terapije bez pomeranja pacijenta.

Sociološki i kulturološki aspekti hidroterapije uredi

Razvoj hidroterapije u sklopu banjskog turizma

Na sve veći rast i razvoj hidroterapije i raznih hidropatskih ustanova širom sveta uticao je pre svega razvoj svih oblika turizma, kako u Velikoj Britaniji,[16] tako i u Evropi.[17] I dok su se engleske, škotske, irske i evropske ustanove svaka posebno oprdelile za hidroterapiju specifičnih bolesti,[18] dotle su druge, prvenstveno nemačke banje i hidropatijske ustanove, fokusirale svoju aktivnost na brojna druga područja hidroterapije i fizikalnog lečenja.[19]

Hidropatski objekat kao mesto na kome se ljudi podvrgavaju hidropatskom lečenju u početku su obično građeni u banjskim oblastima, koje je priroda bogata obdarila mineralim ili termomineralnim vodama.[20] U tim objektima nekoliko hidropatskih ustanova, kroz istorijski razvoj hidroterapije, u potpunosti je izmenilo svoje terapijske metode i namenu, pretvarajući ih u turističke hotele krajem 20. veka zadržavši naziv „Hidro“. Za to postoji nekoliko istaknutih primera u Škotskoj.[19]

Periodicitet u primeni hidroterapije

Iako su mnoge kupatila bile otvorene tokom cele godine, lekari su savetovali pacijentima da na terapiju ne odlaze pre meseca maja, „niti da ostaju posle oktobra. Engleski posetioci radije vole hladno vreme, pa često dolaze u kupke u maju, a vraćaju se ponovo u septembru, dok u drugim područjima Evrope pacijenti dolaze tokom čitave sezone, ali više vole leto. Najmodernije i najzastupljenije vreme je tokom jula i avgusta ". [traži se izvor]

Ekspanzija hidroterapije u Evropi i njena promocija

U Evropi se interesovanje za razne oblike hidroterapije i banjskog turizma neprekidno razvijalo tokom 19. i 20. veka, pa je tako u tom razdoblju „u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj nekoliko miliona ljudi svake godine provedilo vreme u banjama.[21] Tokom 1891. godine, kada je Mark Tven obišao Evropu i otkrio da je kupka izvorske vode u Eks le Benu umirila njegov reumatizam, on je to iskustvo opisao kao

...toliko prijatno da ako ne bih imao bolest, on bi pozajmio jednu samo da bi imao izgovor za nastavak lečenja. [traži se izvor]

Ovo nije prvi put da su takvi oblici banjskog turizma bili popularni i promovisani od strane poznatih ličnosti u Evropi i Velikoj Britaniji. Pa je tako Evropi primenu vode u lečenju vrućice i drugih bolesti, od sedamnaestog veka, kontinuirano promovisao veliki broj medicinskih stručnjaka. Počev od 19. veka, odlazak na hidroterapiju postao je toliko moderan za bogate klase koje su provodila dosta vremena u odmaralištima širom Britanije i Evrope kako bi sanirale probleme prekomerne potrošnje. U glavnom se lečenje u doba ekspanzije hidroterapije koje se odvijalo u britanskim banjama, zasnivalo na društvenim aktivnostima: šetnjama, kupanju i neprestanom ispijanju mineralnih voda „groznog” ukusa.[traži se izvor]

Napomene uredi

  1. ^ Mada se u srpskoj govornoj praksi češće primenjuje izraz đakuzi

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Stevenson, Angus, ur. (2007). „Definition of Water Cure”. Shorter Oxford English Dictionary. 2: N-Z (6th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 3586. ISBN 978-0-19-920687-2. 
  2. ^ a b Mooventhan, A.; Nivethitha, L (2014). „Scientific Evidence-Based Effects of Hydrotherapy on Various Systems of the Body”. North American Journal of Medical Sciences. 6 (5): 199—209. ISSN 2250-1541. PMC 4049052  . PMID 24926444. doi:10.4103/1947-2714.132935  . 
  3. ^ a b Floyer, John (1715). Psychrolousia. Or, the history of cold bathing : both ancient and modern. In two parts. The first, written by Sir John Floyer ... The second, treating of the genuine use of hot and cold baths. ... By Dr. Edward Baynard .. Oxford University. London : Printed for William Innys. 
  4. ^ Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Baths" . Encyclopædia Britannica. 3 (11th ed.). Cambridge University Press. pp. 514–520.
  5. ^ Richard Metcalfe (1877). Sanitas sanitatum et omnia sanitas (na jeziku: engleski). Oxford University. Co-operative Print. Co. 
  6. ^ Srámek, P.; Simecková, M.; Janský, L.; Savlíková, J.; Vybíral, S. (2000). „Human physiological responses to immersion into water of different temperatures”. Eur J Appl Physiol. 81 (5): 436—42. PMID 10751106. S2CID 28114939. doi:10.1007/s004210050065. .
  7. ^ Kozier, Barbara; Erb, Glenora; Olivieri, Rita (1991). Fundamentals of Nursing: Concepts, Process and Practice (4th ed.). Redwood City, California: Addison-Wesley. Kozier, Barbara; Erb, Glenora Lea; Olivieri, Rita (1991). Fundamentals of Nursing: Concepts, Process, and Practice. Addison-Wesley Nursing. str. 1335—1336. ISBN 0-201-09202-6. .
  8. ^ Pugh, W.T. Gordon; Pugh, P.D. Gordon; Pugh, Margaret S. (1962). Practical Nursing, including Hygiene, Elementary Psychology and Dietetics. Edinburgh & London: William Blackwood & Sons.
  9. ^ Miller, Benjamin; Keane, Claire (1987). Miller-Keane Encyclopedia & Dictionary of Medicine, Nursing, and Allied Health (4th ed.). Philadelphia: W.B. Saunders. ISBN 0-7216-1815-4.
  10. ^ Gruber, Ronald P.; Laub, Donald R.; Vistnes, Lars M. (1975). „THE EFFECT OF HYDROTHERAPY ON THE CLINICAL COURSE AND pH OF EXPERIMENTAL CUTANEOUS CHEMICAL BURNS”. Plastic and Reconstructive Surgery. 55 (2): 200—2004. PMID 235142. S2CID 41815372. doi:10.1097/00006534-197502000-00011. .
  11. ^ а б Davison, Peter G.; Loiselle, Frederick B.; Nickerson, Duncan (2010). „Survey on Current Hydrotherapy Use Among North American Burn Centers”. Journal of Burn Care & Research. 31 (3): 393—399. PMID 20305571. S2CID 3680898. doi:10.1097/BCR.0b013e3181db5215. .
  12. ^ Church, D.; Elsayed, S.; Reid, O.; Winston, B.; Lindsay, R. (2006). „Burn wound infections”. Clin Microbiol Rev. 19 (2): 403—434. PMC 1471990  . PMID 16614255. doi:10.1128/CMR.19.2.403-434.2006. .
  13. ^ Zoepke A. Burn wound pathogens. Personal communication. 2007.
  14. ^ Armour AD, Shankowsky HA, Swanson T, Lee J, Tredget EE. The impact of nosocomially acquired resistant Pseudomonas aeruginosa infection in a burn unit. J Trauma 2007; 63:164-171.
  15. ^ а б American Physical Therapy Association (15. 9. 2014), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American Physical Therapy Association, Приступљено 2. 8. 2019 
  16. ^ Durie, Alastair J. (2006). Water is Best: The Hydros and Health Tourism in Scotland, 1840-1940 (на језику: енглески). John Donald. ISBN 978-0-85976-657-9. 
  17. ^ Bradley, James; Dupree, Mageurite; Durie, Alastair (1997), pp.426–437
  18. ^ Polić, Dragojlo (2019-10-02). „Hidroterapija - Istorija - Istorija medicine - Moja Medicina”. mojamedicina.com (на језику: српски). Приступљено 2022-12-02. 
  19. ^ а б Claridge, R. T. (1843). Hydropathy, Or The Cold Water Cure: The Substance of Two Lectures Delivered at the Queen's Concert Rooms, Glasgow (на језику: енглески). G. Gallie. 
  20. ^ . „The Cult of Water Cures in Germany”. British Medical Journal. 2 (3476): 320—322. 1927. PMC 2524705  . PMID 20773355. doi:10.1136/bmj.2.3476.320. .
  21. ^ Jevtić, M. (1999): Physical medicine and rehabilitation. Kragujevac: The Medical Faculty

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хидротерапија&oldid=27543862”