Hristina Bošković
Hristina Bošković (Aleksinac, 1864 — Niš, 1956) bila je niška učiteljica i borac za prava žena.
Hristina Bošković | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1864. |
| Место рођења | Алексинац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1956. |
| Mesto smrti | Niš, FNRJ |
| Zanimanje | učiteljica |
Obrazovanje
urediHristina Bošković u Beograd odlazi kako bi završila Višu žensku školu i tamo polaže učiteljski ispit. U Niš dolazi kako bi radila kao vaspitačica i učiteljica, a od 1889. godine radi u Vaspitnom zavodu Babete Netović.
Borba za ravnopravnost
urediNjeno angažovanje u Nišu bilo je prosvetno, kulturno i političko. Po dolasku u Niš uključila se u rad Ženske podružine, i to je bio samo početak njenih mnogobrojnih aktivnosti. U ovom udruženju je radila dvadeset godina i izuzetno doprinela radu samog udruženja i ličnim naporom doprinela obrazovanju devojaka u Ženskoj zanatskoj školi gde je dvadeset i pet godina davala besplatne časove iz svih nastavnih predmeta.[1] Hristina je bila članica Odbora Društva Crvenog krsta Moravske banovine, Oblasnog odbora jadranske straže, Ženskog udruženja Srpska majka, Jugoslovenskog učiteljskog udruženja, Ženskog hrišćanskog pokreta, Saveza trezvene mladeži, Odbora Gospođa kneginja Ljubica i mnogih drugih. Bila je urednica dečijeg lista Slavuj i brinula se o radu Ženske radeničke škole.
Hristina je bila jedna od prvih žena koja se u Nišu zalagala za ravnopravnost polova, i to već pola veka nakon što se u Nišu po prvi put organizuje školovanje za žensku decu, i u vreme kada direktori viših škola i gimnazija u Nišu i Srbiji insistiraju na tome da muško i žensko obrazovanje mora biti odvojeno i suštinski različito. Hristina Bošković je zastupala potpunu ravnopravnost polova, a na osnovu toga što žene već jesu ravnopravne u radu, a u pravima nisu. Pod uticajem ideja Svetozara Markovića i Džona Stjuarta Mila o emancipaciji žena na praznik Svetog Save 1889. godine održala je govor o potrebi obrazovanja ženske dece.[1]
Novembra 1939. godine u Nišu je održan veliki skup u organizaciji Ženskog pokreta koji je formiran dve godine ranije.[2] Osnovna namena pokreta je bila borba za prava žena - pravo glasa pravo nasleđivanja, pravo na jednaku platu za jednak rad. Pored toga Ženski pokret se zalagao za borbu protiv fašizma i za uvođenje socijalne pravde. Rad Ženskog pokreta bio je u bliskoj vezi sa radom zabranjene Komunističke partije Jugoslavije. Na skupu održanom 1939. godine Hristina Bošković između ostalog je naglasila i sledeće: Šta smo mi uradile da polovina čovečanstva bude osuđena na večito maloletstvo? Eto, ja imam sedamdeset godina i još uvek se računam kao dete od deset-dvanaest godina. Kad mi žene možemo da radimo i najteže poslove, da završimo i najteže škole zašto da ne možemo da raspolažemo sa onim što stvorimo... Niko kao žene ne voli mir, niko kao majke ne mrzi rat.[3]
Zasluge i odlikovanja
urediRad i angažovanje Hristine Bošković bili su prepoznati i nagrađeni više puta. Dobila je Medalju i Orden Crvenog krsta, Krst milosrđa za požrtvovanu negu ranjenika i bolesnika u balkanskim ratovima, kao i Orden Svetog Save III, IV i V reda.[3]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b Stojaković, Gordana (2015). „Ponešto o ženskoj istoriji grada Niša”. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g.
- ^ Jovanović, Vladimir (2021-03-08). „Kako su se niške feministkinje borile za prava žena”. Niške Vesti (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-09-21.
- ^ a b Jovanović, Ana (2013). Ženska istorija Niša. Niš.
Literatura
uredi- J. Ana, Ženska istorija Niša, Niš, 2013.