Hristifor Šifman

Hristifor Šifman (Novi Sad, 1816 - Banatski Komluš, 14. decembar 1884) bio je srpski zadužbinar i kulturni delatnik.

Obrazovanje

Završio je Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a potom filozofske i privredno-tehničke nauke u Pešti kao Stratimirovićev pitomac. Najveći deo svog života proveo je u Banatskom Komlošu kao inspektor dobara Jovana Nake.^[1] Bio je član Blagoveštenskog sabora u Karlovcima.^[1] Kasnije, 1876. godine , bio je član stručne komisije koju je sazvao Saborski Odbor radi uređenja uprave crkvenih i narodnih imanja.

Zadužbina

U Novom Sadu je 14. jula 1877. godine započeo osnivanje svoje zadužbine i tom prilikom je zapisao:

Mada sam život svoj posvetio poljskoj privredi, ipak nisam mogao odoleti čaru nauke i lepih umetnosti, pa sam nalazio svoju osobitu radost što sam ih mogao potpomagati po slabim silama svojim. Pod njihovim spasonosnim uticajem došao sam do toga uverenja, da se samo onaj narod može nadati lepšoj budućnosti, i u materijalnom i u duhovnom pogledu, kojega sinovi, shvativši ozbiljno duh i zahteve vremena, rade svojski na tome da sebe usavrše što bolje u svim granama znanja i umetnosti.

Proniknut, dakle, tim uverenjem, a oduševljen primerom onih mnogih plemenitog srca i uzvišenog duha Srbalja, koji su ili celo svoje imanje ili bar neki deo od toga ostavili na osnivanje javnih dobrotvornih zadužbina, a koje Srbe narod srpski uvek s hvalom i pijetetom spominje i večitu im uspomenu slavi od kolena na koleno - odredio sam da od svoga imanja deset hiljada forinata na tu dobrotvornu cel da se od tih novaca osnuje Zadužbina Hristofora Šifmana.^[1]

Hristifor je odredio da se prihod od 7500 forinti upotrebljava za stipendije đacima koji će izučavati lepe umetnosti ili više vaspitne studije, a prihod od 2500 forinti ostavio je kao pomoć Narodnom pozorištu. Njegovom zadužbinom upravljala je Matica Srpska.^[1]

Ovo je bila prva zadužbina za obrazovanje srpskih umetnika u Austrougarskoj.

Osim ove zadužbine, osnovao je još jednu gde je dao 5000 forinti na ime zaklade odakle će dobijati pomoć siromašne devojke za svoju udaju. Tim fondom upravljala je srpska crkvena opština u Melencima.

Hristifor je umro 1884. godine u Banatskom Komlušu. Njegova zadužbina je donela mnogo dobra srpskoj kulturi i umetnosti, kao i srpskom narodu generalno. Jedan od stipendista njegove zadužbine bio je i veliki Uroš Predić.^[2]

Vidi još

Reference

^ ^a ^b ^v ^g Urednik Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka III tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 74—75.
^ Društvo Sveti Sava (2007). „Uroš Predić” (PDF). Bratstvo: 35—40.

Literatura

Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.

Spoljašnje veze

Katalog Arhiva Vojvodine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. oktobar 2020)

[:0-1] v ^g Urednik Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka III tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 74—75.

[2] Društvo Sveti Sava (2007). „Uroš Predić” (PDF). Bratstvo: 35—40.

[1]

[2]