Википедија

Huangpu (reka)

Huanpu (klasični kineski: 黄浦江; pinjin: huángpŭ jiāng; doslovno "reka žute banke", romanizovani kineski: Vampu) je kineska reka koja protiče kroz Šangaj. ranije poznata i kao Huang Ksie Pu, a danas kao „matična reka Šangaja“ je kineska reka koja protiče kroz Šangaj deleći ga na Puki i Pudong.

Huangpu
Satelitski snimak reke Huangpu
Opšte informacije
Dužina113 km
Pr. protok180 m³/s m3⁄s
SlivIstočno kinesko more
Plovnostplovna
Vodotok
UšćeJangce
Geografske karakteristike
Država/e Kina
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Na obe obale ove reke smeštene su važne znamenitosti Šangaja kao što su npr. svetski poznati finansijski centri Bund i Lujiazui.

Huangpu koja je široka u proseku 400 metara, poslednja je značajna (veštačka) desna pritoka koja se uliva u Jangce na manje od 50 km pre nego što se on ulije u Istočno kinesko more. Ne smrzava se tokom cele godine, i važan je plovni put u oblasti Šangaja.

Napravljena je po naređenju lorda Džunšena tokom perioda Zaraćenih država.

Huanpu je bila glavni izvor vodosnabdevanja (nije za piće) za grad Šangaj i njegovih 17 miliona stanovnika u 2006. godini.

Geografija uredi

 
Huangpu 1920.

Huangpu je najveća reka u centralnom Šangaju, sa glavnim pritokom Sidžo. Dugačka je 114 km, široka u 300-700 m (u proseku 400 m) i dubok 9 metara. Administrativno deli grad Šangaj na dve regije: Puki („zapadno od Huangpua“), tradicionalni centar grada, i Pudong („grada istočno od Huangpua“).[1]

Počinje od jezera Diandžan u Dianfengu, gradu Džujiajiao, okrugu Kingpu, Šangaj, i uliva se u reku Jangce u mestu Vusongkou, kao poslednja je pritoka reke Jangce pre nego što se ulije u more.

Njene glavne pritoke su uz more, a reka Huangpu se koristi i za navodnjavanje lokalnog zemljišta.

Dubina vode reke Huangpu je oko 10 metara, a najdublja tačka je oko 17 metara. Nekada je to bio glavni plovni put šangajske brodske industrije i ima čuveni mol Džiliupu. U današnje vreme njegov brodski status postepeno zamenjuju morske luke sa dubokim vodama, ali dubina kanala od luke Judžao (severozapadno od Fengkian-a ) do Vusongkou-a i dalje ostaje iznad 8,2 metra. Brodom od 3.000 tona može se proći most Songpu tokom cele godine, i Brodovi od 5.000 tona mogu direktno doći do Minhang -a, morski brod od 10.000 tona može doći do Vujing-a, a morski brod od 50.000 tona može proći most Ksupu.

Klima uredi

Pomorska lokacija grada uslovljava blagu klimu koju karakterišu minimalna sezonska otstupanja. Prosečna godišnja temperatura je oko 16 °C); julski maksimum je u proseku oko 27 °C, a prosečni januarski minimum je oko 3 °C).

Godišnje padne oko 1.140 mm padavina, sa najviše kiše u junu, a najmanje u decembru.

Klima Šangaj (normale 1991–2010, ekstremi 1951–sadašnjost)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 22,1
(71,8) 		27,0
(80,6) 		29,6
(85,3) 		34,3
(93,7) 		35,5
(95,9) 		37,5
(99,5) 		39,2
(102,6) 		39,9
(103,8) 		38,2
(100,8) 		34,0
(93,2) 		28,7
(83,7) 		23,4
(74,1) 		39,9
(103,8)
Maksimum, °C (°F) 8,1
(46,6) 		10,1
(50,2) 		13,8
(56,8) 		19,5
(67,1) 		24,8
(76,6) 		27,8
(82) 		32,2
(90) 		31,5
(88,7) 		27,9
(82,2) 		22,9
(73,2) 		17,3
(63,1) 		11,1
(52) 		20,58
(69,04)
Prosek, °C (°F) 4,8
(40,6) 		6,6
(43,9) 		10,0
(50) 		15,3
(59,5) 		20,7
(69,3) 		24,4
(75,9) 		28,6
(83,5) 		28,3
(82,9) 		24,9
(76,8) 		19,7
(67,5) 		13,7
(56,7) 		7,6
(45,7) 		17,05
(62,69)
Minimum, °C (°F) 2,1
(35,8) 		3,7
(38,7) 		6,9
(44,4) 		11,9
(53,4) 		17,3
(63,1) 		21,7
(71,1) 		25,8
(78,4) 		25,8
(78,4) 		22,4
(72,3) 		16,8
(62,2) 		10,6
(51,1) 		4,7
(40,5) 		14,14
(57,45)
Apsolutni minimum, °C (°F) −10,1
(13,8) 		−7,9
(17,8) 		−5,4
(22,3) 		−0,5
(31,1) 		6,9
(44,4) 		12,3
(54,1) 		16,3
(61,3) 		18,8
(65,8) 		10,8
(51,4) 		1,7
(35,1) 		−4,2
(24,4) 		−8,5
(16,7) 		−10,1
(13,8)
Količina padavina, mm (in) 74,4
(2,929) 		59,1
(2,327) 		93,8
(3,693) 		74,2
(2,921) 		84,5
(3,327) 		181,8
(7,157) 		145,7
(5,736) 		213,7
(8,413) 		87,1
(3,429) 		55,6
(2,189) 		52,3
(2,059) 		43,9
(1,728) 		1.166,1
(45,909)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 9,9 9,2 12,4 11,2 10,4 12,7 11,4 12,3 9,1 6,9 7,6 7,7 120,8
Relativna vlažnost, % 74 73 73 72 72 79 77 78 75 72 72 71 74
Sunčani sati — mesečni prosek 114,3 119,9 128,5 148,5 169,8 130,9 190,8 185,7 167,5 161,4 131,1 127,4 1.775,8
Izvor: Kineska metereološka administracija[2]

Rečni saobraćaj uredi

Otvaranje Šangaja za inostrano poslovanje odmah je dovelo do osnivanja glavnih evropskih banaka i višenamenskih komercijalnih kuća. Izgledi za grad kao vodeće središte spoljne trgovine dodatno su poboljšani kada je Kanton (današnji Guangdžou ), suparnička luka u jugoistočnoj primorskoj provinciji Guangdong, odsečen od svog zaleđa pobunom Taiping (1850–64). Potaknuti ovom potencijalnom pretnjom za neprekidno širenje njihovih komercijalnih operacija u Kini, Britanci su stekli prava plovidbe na reci Jangce 1857. Kao prirodni izlaz za ogromno zaleđe donjeg Jangcea, Šangaj je brzo rastao i postao vodeća kineska luka i do 1860. godine činio je oko 25% ukupne brodske tonaže koja je ulazila i odlazila iz zemlje.

Kada je Šangaj postao jedan od glavnih kineskih transportnih centara, sa morskom i rečnom lukom, reka Huangpu je dobila na značaju, jer je služika kao odlična luka za vreme oseke kada morska plovila mogu ploviti rekom do samog grada.[3]

Početkom 1950-ih luka je bila podeljena na niz specijalizovanih odeljenja. Pudong, na istočnoj obali Huangpua i u okrugu Huangpu, koristi se za skladištenje rasute robe i za održavanje i popravku brodova za transport. Puki, u okrugu Nanshi na zapadnoj obali, i ostrvo Fuking nalazišta su pristaništa za generalni teret.[3]

Duž Huangpua izgrađeni su sledeći okeanski terminali Zhanghuabangu, Jungong Lu, Gongking, Longvu i Zhujiamen. Više terminala izgrađenih na južnoj obali Jangcea, uključujući one na Baoshan, Luojing i Vaigaokiao, znatno su povećali kapacitet prometa gradske luke. Dubokomorska luka u blizini obale u zalivu Hangzhou započela je sa radom 2005. godine.[3]

Veoma korišćene veze na unutrašnjim plovnim putevima, odvija se preko reka Suzhou i Vusong, i široka mreža kanala održava se sa Suzhouom, Vukiem i Iangzhouom u provinciji Jiangsu i sa Hangzhouom u provinciji Zhejiang.[3]

Ekologija uredi

Grad Šangaj je 1996. proglašen za jedan od ekološki najugroženijih gradova na svetu, na šta je uticalo i veliko zagađenje reke Huangpu industrijskim i komunalnim otpadom gradskom kanalizacijom i brodskim otpadom (bez obzira na to što je, Huangpu glavni izvor vodosnabdevanja u Šangaju).[3]

Zaštita životne sredine i urbana čistoća poboljšani su u prvim decenijama 21. veka operacijama reciklaže industrijskog i čvrstog otpada koje vodi opštinska korporacija. Reciklira se više od 1.000 različitih materijala, uključujući plastiku, hemijska vlakna i ostatke, mašinske komponente, ulje i masti, krpe, ljudsku kosa i životinjske kosti, otpadnih voda iz gradskih kolektora i industrijskih postrojenja.[3]

Galerija uredi

Izvori uredi

  1. ^ „The New Huangpu River Both Banks | Shanghai Travel Guide”. web.archive.org. 13. 4. 2014. Arhivirano iz originala 13. 04. 2014. g. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  2. ^ „中国地面国际交换站气候标准值月值数据集”. China Meteorological Administration. Arhivirano iz originala 10. 7. 2014. g. Pristupljeno 11. 6. 2014. 
  3. ^ a b v g d đ „Huangpu River | river, China”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 2. 2021. 

Literatura uredi

  • Sladen, Douglas (1895), "Bits of China", The Japs at Home, 5th ed., New York: New Amsterdam Book Co., pp. 276–354.

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Huangpu na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуангпу_(река)&oldid=27045250”