Hulija Pastrana

Hulija Pastrana (avgust 1834 – 25. mart 1860) bila je izvođačica i pevačica tokom 19. veka koja je bolovala od hipertrihoze.  Pastrana, domorodačka žena iz Meksika, rođena je 1834. godine, negde u državi Sinaloa. Rođena je sa genetskim stanjem, lat. hypertrichosis terminalis (ili eng. “generalized hypertrichosis lanuginosa”), što je uzrokovalo da joj lice i telo budu prekriveni ravnim, crnim dlakama. Uši i nos bili su joj neobično veliki, a zubi nepravilni.  Ovo poslednje stanje izazvala je retka bolest, nedijagnostikovana tokom života, hiperplazija gingive, koja je zadebljala usne i desni.

Hulija Pastrana
Litografija Hulije Pastrane, 1860. godina, V. Kacler
Nadimak	“Žena Babun”, “Medvedica”, “Majmunica”,
Datum rođenja	(1834-08-00)avgust 1834.
Mesto rođenja	Sinaloa, Meksiko
Datum smrti	25. mart 1860.(1860-03-25) (25 god.)
Mesto smrti	Moskva, Ruska imperija
Visina	135 centimetara
Supružnik	Teodor Lent
Deca	1 sin

Biografija

Postoji više verzija ranog života Pastrane. Literatura koju su proizveli oni koji su vodili cirkuse “nakaza” u kojima se ona pojavljivala, opisivala ju je kao pripadnicu indijanskog plemena zvanog "Kopači Korena" čiji su članovi bili slični majmunima i živeli su u pećinama. U ovoj verziji se kaže da je ženu identifikovanu samo kao gospođu Espinosu, pleme otelo i držalo u pećini, a ona je odvela Pastranu sa sobom kada je uspela da pobegne.

U drugoj verziji, koja se zasniva na rečima domorodačkih seljaka u Okoroni u Meksiku, Pastrana je bila lokalna devojka koju su nazivali „žena vučica“.  U ovoj verziji, Pastrana je živela sa majkom sve dok joj majka nije preminula, nakon čega ju je ujak prodao cirkusu. Oba izveštaja tvrde da je u nekom trenutku živela u kući Pedra Sančeza, tadašnjeg guvernera Sinaloe, i napustila dom 1854.

Prema Ireneu Pazu, Francisko Sepulveda, carinski službenik u Mazatlanu, kupio je Pastranu i doveo je u Sjedinjene Države. U početku je Pastrana nastupala pod upravom J.V. Bič, ali je 1854. pobegla sa Teodorom Lentom, udavši se za njega u Baltimoru, Merilend. Korizma je preuzela njeno upravljanje, a oni su putovali po SAD -u i Evropi.  Pastrana je reklamirana kao hibrid između životinje i čoveka i radila je na sporednim izložbama pod umetničkim imenima „Žena Babun“, “Žena sa psećim licem“, „Dlakava žena“, „Majmun- suočen sa ženom ", “Medvedica” i “Neopisiva".  Međutim, tokom nastupa je ilustrovala svoju inteligenciju i talenat: pevala, igrala i komunicirala sa publikom.

Tokom turneje u Moskvi, Pastrana je rodila sina, sa osobinama sličnim njenim. Dete je preživelo samo tri dana, a Pastrana je umrla od komplikacija nakon porođaja pet dana kasnije.

Lekarski pregledi

Hulija Pastrana, 1900.

Tokom njenog života, uprava Pastrane dogovorila se da je pregledaju lekari i naučnici, koristeći njihove ocene u oglasima kako bi privukli veću publiku. Jedan lekar, dr Aleksandar B. Mot, potvrdio je da je ona bila posebni rezultat parenja čoveka i orangutana. Druga, dr S. Brejnerd iz Klivlenda, izjavila je da je Pastrana bila pripadnica „druge vrste“. Francis Bakland je izjavio da je ona bila "samo deformisana meksička Indijanka". Semjuel Niland, jr., uporedni anatom Bostonskog društva prirodne istorije, izjavio je da je ona pripadnica ljudske rase i da je indijskog porekla.

Čarls Darvin je raspravljao o njenom slučaju nakon njene smrti, opisujući je:

„ Hulija Pastrana, španska plesačica, bila je izuzetno fina žena, ali je imala gustu mušku bradu i dlakavo čelo; bila je fotografisana i njena punjena koža joj je bila izložena kao predstava; ali ono što nas zabrinjava je to što je imala i u gornjoj i u donjoj vilici nepravilni dvostruki skup zuba, jedan red postavljen u drugi, od kojih je dr Purland uzeo gips. Usta su joj isturena, a lice je imalo izgled gorile. ”