H. R. Giger
Hans Rudi Giger (nem. Hans Ruedi Giger; 5. februar 1940 - 12. maj 2014) je bio švajcarski umetnik poznat po svojom originalnom stilu, prikazivanju odnosa ljudi i mašina koji su povezani u hladnu biomehaničku vezu. Giger je bio deo tima koji je osvojio Oskar za najbolji vizuelni dizajn za film Ridlija Skota, Osmi putnik.
| Hans Rudi Giger | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. februar 1940. |
| Mesto rođenja | Hur, Švajcarska |
| Mesto smrti | Cirih, Švajcarska |
| Zanimanje | Slikar, skulpturista, režiser |
| Porodica | |
| Supružnik | Li Tober (1966–75) Mia Bonzanigo (1979–81) Karmen Marija Šejfel (2006–14) |
| Zvanični veb-sajt | |
| http://hrgiger.com/ | |
Njegov rad je prikazan u H. R. Gigerovom muzeju u Švajcarskoj. Gigerov stil je adaptiran za mnoge forme umetnosti, uključujući naslovnice albuma, tetovaže i nameštaj.
Mladost
urediGiger je rođen 1940. u mestu Hur, glavnom gradu Graubinden, najvećem i najistočnijem švajcarskom kantonu. Njegov otac, farmaceut, na umetnost je gledao kao na „profesiju bez hleba“ i snažno ga podsticao da uđe u farmaciju. Preselio se u Cirih 1962. godine, gde je do 1970. godine studirao arhitekturu i industrijski dizajn na Školi primenjenih umetnosti.[1]
Karijera
urediGigerov prvi uspeh se desio 1969. godine, kada je H.H. Kunc, jedan od direktora za švajcarsku prvu kompaniju postera, objavio i distribuirao Gigerove postere.[2]
Gigerov stil i tematska egzekucija su bili veoma uticajni. Bio je deo tima koji je osvojio Oskara za najbolje vizuelne efekte za film Alien. Njegov dizajn je bio inspirisan sopstvenom slikom Necronom IV. Njegove knjige slika, posebno Necronomicon and Necronomicon II (1985) su postale međunarodno poznate. Radio je naslovnice za nekoliko muzičara i bendova poput: Danzig III: How The Gods Kill od Danziga, Brain Salad Surgery od Emersona, Lake & Palmer, Attahk od Magme, Heartwork od Karkasa, To Mega Therion od Seltik Frosta, Eparistera Daimones i Melana Chasmata od Triptikona, KooKoo od Debore Keri i Frankenchrist od Ded Kenedis.
Stil
uredi
Na početku karijere je radio svoje crteže sa mastilom, da bi kasnije prešao na ulje. U svojoj karijeri je najviše koristio erbraš, praveći monotone i nadrealne slike. Radio je i sa pastelom i markerima.
Njegova najdistinktivnija stilska inovacija je bila reprezentacija ljudskih tela i mašina u hladnom odnosu, kog je on nazivao "biomehaničkim". Na Gigera su uticali slikari Miodrag Đurić-Dado,[3] Ernst Fuks i Salvador Dali. Sa Dalijem ga je upoznao slikar Robert Venoza.
Privatni život
urediGiger je bio u vezi sa švajcarskom glumicom Li Tobler, dok nije izvršila samoubistvo 1975. godine. Giger prikazuje njen lik u mnogim njegovim slikama. Oženio se sa Mijom Bonzanigo 1979. godine, a razveli se godinu i po dana kasnije.[4]
Giger je živeo i radio u Cirihu sa svojom drugom ženom, Karmen Mari Šejfel Giger, koja je trenutno direktor Gigerovog muzeja.[5]
Giger je umro 12. maja 2014. godine u bolnici u Cirihu, nakon što je pretrpeo povrede od pada.[6] Od jula 2018. godine, asteroid 109712 Giger deli njegovo prezime, u njegovu čast.
Reference
uredi- ^ Hans Ruedi Giger, HR Giger ARh+. 1993. ISBN 978-3-8228-9642-6..
- ^ „HR Giger Museum”. www.hrgigermuseum.com. Pristupljeno 2021-07-27.
- ^ „HRGiger.com”. web.archive.org. 2015-01-11. Arhivirano iz originala 11. 01. 2015. g. Pristupljeno 2021-07-27.
- ^ „HR Giger obituary”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2014-05-13. Pristupljeno 2021-07-27.
- ^ „HRGiger.com - Museum”. hrgiger.com. Pristupljeno 2021-07-27.
- ^ Martin, Douglas (2014-05-14). „H. R. Giger, Artist Who Gave Life to ‘Alien’ Creature, Dies at 74”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-07-27.