Cezar

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Cezar (višeznačna odrednica).

Cezar ili kesar (lat. Caesar, grč. καῖσαρ [kaísar]) je bila jedna od najviših rimskih i vizantijskih titula, koja se koristila još od rimskog doba. Ceremonija uzdizanja pojedinca u rang cezara, opisana je u spisu „O Ceremonijama“, vizantijskog pisca i cara Konstantina Porfirogenita (913—959), a njena zvanična insignija bio je venac bez krsta. Ova titula korišćena je i u srednjovekovnoj Srbiji, u obliku kesar ili ćesar.

Titula cezara u Vizantiji

Titula cezara je u prvobitno korišćena za samog cara. Od vremena cara Dioklecijana (284—305), ona se koristi da označi mladog cara i sve do XI veka, dodeljivana je, gotovo isključivo, uz nekoliko izuzetaka , carevim sinovima.

Krajem XI veka, početkom vladavine cara Aleksija I Komnina (1081—1118), značaj titule cezara je opao, uvođenjem titule sevastokratora, koja je, u hijerarhijskom smislu, bila iznad nje. Kasnije se, po značaju, pominje između titula sevastokratora i velikog domestika, a od XIV veka se titula cezara dodeljuje uglavnom stranim plemićima okolnih država, poput Vlaške, Tesalije i Srbije.

Literatura

• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 

Vidi još

• Vizantijske titule

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Titula kesara u srednjovekovnoj Srbiji