Отворите главни мени

Цезар (титула)

владарска титула

Цезар или кесар (лат. Caesar, грч. καῖσαρ [kaísar]) је била једна од највиших римских и византијских титула, која се користила још од римског доба. Церемонија уздизања појединца у ранг цезара, описана је у спису „О Церемонијама“, византијског писца и цара Константина Порфирогенита (913—959), а њена званична инсигнија био је венац без крста. Ова титула коришћена је и у средњовековној Србији, у облику кесар или ћесар.

Титула цезара у ВизантијиУреди

Титула цезара је у првобитно коришћена за самог цара. Од времена цара Диоклецијана (284—305), она се користи да означи младог цара и све до XI века, додељивана је, готово искључиво, уз неколико изузетака [a], царевим синовима.

Крајем XI века, почетком владавине цара Алексија I Комнина (1081—1118), значај титуле цезара је опао, увођењем титуле севастократора, која је, у хијарархијском смислу, била изнад ње. Касније се, по значају, помиње између титула севастократора и великог доместика, а од XIV века се титула цезара додељује углавном страним племићима околних држава, попут Влашке, Тесалије и Србије.

НапоменеУреди

  1. ^ Титуле цезара носили су у овом периоду:
    Варда, стриц цара Михајла III
    Варда Фока, отац цара Нићифора II
    Михајло, нећак цара Михајла IV
    Тервел, од Јустинијана II

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди