Cirus
Cirus (lat. cirrus — pramen) je vrsta visokih oblaka. Nazivaju se još i perjasto-pramenasti.[1] Nastaju smrazavanjem vodene pare i njihovim prelaskom u ledene kristale.[2] Sastoje se od krupnih kristala leda. Cirusi imaju nežnu vlaknastu strukturu, bele su boje i svilastog sjaja, ne prave senku na Zemlji. Različitih su oblika — usamljeni pramenovi, perjasta vlakna, pramičci i sl. Razvijaju se na visinama od 8.000—9.000 metara.
| Cirus | |
|---|---|
 | |
| Skraćenica | Ci |
| Tip | visoki oblak |
| Padavine | nikad |
Sa površine Zemlje, cirusni oblaci obično imaju belu ili svetlosivu boje. Nastaju kada se vodena para utečnjava na visinama iznad 18.000 ft (5.500 m) u umerenim regionima i iznad 21.000 ft (6.400 m) u tropskim. Oni nastaju i od izlivanja tropskih ciklona i od tranzicija kumulonimbusnih oblaka. Cirusni oblaci takođe stižu ispred frontalnih sistema povezanih sa tim olujama, verovatno nagoveštavajući pogoršanje vremenskih uslova. Iako nagoveštavaju dolazak padavina, ovi oblaci sami stvaraju najviše jesenje trake, čiji kristali leda isparavaju u toplijem i suvljem vazduhu, ne dostižući nivo tla.
Cirusni oblaci na mlaznom toku mogu da narastaju dovoljno dugo da se protežu preko kontinenata, dok ostaju samo nekoliko kilometara duboki..[3] Interakcija vidljive svetlosti sa kristalima leda u njima proizvodi, ispod, optičke fenomene kao što su sunčevi psi i oreoli. Poznato je da cirus podiže temperaturu (zbog toplote koja se oslobađa kada se vodena para smrzava) vazduha ispod glavnog sloja oblaka, u proseku za 10 °C (50 °F), kada pojedinačna vlakna postanu toliko široka da su praktično nerazlučiva, jedna od drugih, formiraju sloj visokog oblaka koji se zove cirostratus. Konvekcija na velikim visinama može proizvesti još jedan visinski rod oblaka, cirokumulus, sa paternom malih oblaka koji sadrže kapljice prehlađene vode. Neki polarni stratosferski oblaci mogu ličiti na cirus, a noćni oblaci obično postaju strukturirani na sličan način onima kod cirusa.
Opis uredi
Debljina cirusnih oblaka je od 100 m (330 ft) do 8.000 m (26.000 ft), sa prosečnom debljinom od 1.500 m (4.900 ft) U proseku je prisutno 30 kristala leda po litru (110 po galonu), ali to se kreće od jednog kristala leda na 10.000 litara (3,7 kristala leda na 10.000 američkih galona) do 10.000 kristala leda po litru (37.000 kristala leda) po američkom galonu, razlika od osam redova veličine. Veličina svakog kristala leda je obično 0,25 milimetara,[4] ali se kreću od samo 0,01 milimetara do nekoliko milimetara.[5] Kristali leda u tragovima su mnogo manji od onih u prirodnom cirusnom oblaku, pošto su dužine oko 0,001 milimetar do 0,1 milimetar.[6] Temperatura cirusa može varirati od −20 °C (−4 °F) do −30 °C (−22 °F).[5]
Kristali leda u cirusnim oblacima imaju različite oblike pored različitih veličina. Neki oblici uključuju čvrste stubove, šuplje stubove, ploče, rozete i konglomerate raznih drugih tipova. Oblik ledenih kristala je određen temperaturom vazduha, atmosferskim pritiskom i prezasićenošću leda. Cirusi u umerenim regionima obično imaju oblike odvojene po tipu: stubovi i ploče imaju tendenciju da budu na vrhu oblaka, dok su rozete i konglomerati obično blizu osnove.[5] U severnom arktičkom regionu, cirusni oblaci imaju tendenciju da se sastoje samo od stubova, ploča i konglomerata, a ovi kristali imaju tendenciju da budu najmanje četiri puta veći od minimalne veličine. Na Antarktiku, cirusi se obično sastoje samo od stubova, a ovi stubovi su mnogo duži od uobičajenih.[5]
Naučnici su proučavali karakteristike cirusa koristeći nekoliko različitih metoda. Jedan, detekcija svetlosti i domet (LiDAR), daje veoma precizne informacije o visini, dužini i širini oblaka. Higrometri koji se nose balonom daju informacije o vlažnosti oblaka cirusa, ali nisu dovoljno precizni da izmere dubinu oblaka. Radarske jedinice daju informacije o visinama i debljini cirusnih oblaka.[7] Drugi izvor podataka su satelitska merenja iz programa Eksperiment sa stratosferskim aerosolom i gasom (SAGE). Ovi sateliti mere gde se infracrveno zračenje apsorbuje u atmosferi, a ako se apsorbuje na visinama cirusa, onda se pretpostavlja da na toj lokaciji ima cirusnih oblaka.[8] Spektroradiometar za snimanje umerene rezolucije (MODIS) Nacionalne administracije za aeronautiku i svemir (NASA) takođe daje informacije o pokrivaču cirusnih oblaka merenjem reflektovanog infracrvenog zračenja različitih specifičnih frekvencija tokom dana. Tokom noći određuje pokrivač cirusa detekcijom Zemljine infracrvene emisije. Oblak reflektuje ovo zračenje nazad na zemlju, omogućavajući tako satelitima da vide „senku“ koju baca u svemir.[9] Vizuelna zapažanja iz aviona ili sa zemlje pružaju dodatne informacije o cirusnim oblacima.[8]
Podela uredi
Cirusi se mogu podeliti na nekoliko vrsta i podvrsta:
- Cirrus fibratus — perjasto-pramenast vretenast
- Cirrus uncinus — perjasto-pramenast kukast
- Cirrus spissatus — perjasto-pramenast zbijen
- Cirrus castellanus — perjasto-pramenast tornjevit
- Cirrus floccus — perjasto-pramenast pahuljast
- Cirrus intortus — perjasto-pramenast zapetljan
- Cirrus radiatus — perjasto-pramenast zrakast
- Cirrus vertebratus — perjasto-pramenast oblika riblje kosti
- Cirrus duplicatus — perjasto-pramenast dvoslojan
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Funk, Ted. „Cloud Classifications and Characteristics” (PDF). The Science Corner. NOAA. str. 1. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 11. 2014. g. Pristupljeno 30. 1. 2011.
- ^ Palmer, Chad (16. 10. 2005). „Cirrus Clouds”. USA Today. Pristupljeno 13. 9. 2008.
- ^ Dowling & Radke 1990, str. 974
- ^ Dowling & Radke 1990, str. 977
- ^ a b v g McGraw-Hill Editorial Staff 2005, str. 1
- ^ McGraw-Hill Editorial Staff 2005, str. 2
- ^ Dowling & Radke 1990, str. 971
- ^ a b Dowling & Radke 1990, str. 972
- ^ „Cirrus Cloud Detection” (PDF). Satellite Product Tutorials. NASA (NexSat). str. 2, 3, & 5. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 29. 1. 2011.
Literatura uredi
- Dukić, Dušan (2006): Klimatologija, Geografski fakultet, Beograd
- Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
- Ahrens, C. Donald (februar 2006). Meteorology Today: An Introduction to Weather, Climate, and the Environment (8 izd.). Brooks Cole. ISBN 978-0-495-01162-0. OCLC 693475796.
- Ludlum, David McWilliams (2000). National Audubon Society Field Guide to Weather
. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-679-40851-2. OCLC 56559729. - Day, John A. (avgust 2005). The Book of Clouds. Sterling. ISBN 978-1-4027-2813-6. OCLC 61240837.
- Dougherty, Michele; Esposito, Larry (novembar 2009). Saturn from Cassini-Huygens (1 izd.). Springer. ISBN 978-1-4020-9216-9. OCLC 527635272.
- Dowling, David R.; Radke, Lawrence F. (septembar 1990). „A Summary of the Physical Properties of Cirrus Clouds”. Journal of Applied Meteorology. 29 (9): 970. Bibcode:1990JApMe..29..970D. doi:10.1175/1520-0450(1990)029<0970:ASOTPP>2.0.CO;2
. - Grenci, Lee M.; Nese, Jon M. (avgust 2001). A World of Weather: Fundamentals of Meteorology: A Text / Laboratory Manual (3 izd.). Kendall/Hunt Publishing Company. ISBN 978-0-7872-7716-1. OCLC 51160155.
- Hamilton, Gina (2007-09-01). Blue Planet – Air (eBook). Milliken Publishing. ISBN 978-1-4291-1613-8.
- Hubbard, Richard; Hubbard, Richard Keith (5. 5. 2000). „Glossary”. Boater's Bowditch: The Small Craft American Practical Navigator (2 izd.). International Marine/Ragged Mountain Press. ISBN 978-0-07-136136-1.
- Koupelis, Theo (februar 2010). In Quest of the Universe (6 izd.). Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-6858-4. OCLC 489012016.
- Liou, Kuo-Nan (jun 1986). „Influence of Cirrus Clouds on Weather and Climate Processes: A Global Perspective” (PDF). Monthly Weather Review. 114 (6): 1167—1199. Bibcode:1986MWRv..114.1167L. OCLC 4645992610. doi:10.1175/1520-0493(1986)114<1167:IOCCOW>2.0.CO;2. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 05. 2011. g. Pristupljeno 05. 02. 2022.
- Lydolph, Paul E. (januar 1985). The Climate of The Earth . Rowman and Allenheld. str. 122. ISBN 978-0-86598-119-5. OCLC 300400246.
- McGraw-Hill Editorial Staff (2005). McGraw-Hill Yearbook of Science & Technology for 2005 (PDF). McGraw-Hill Companies, Inc. ISBN 978-0-07-144504-7. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 10. 2008. g.
- Minnis, Patrick; Ayers, J. Kirk; Palikonda, Rabindra; Phan, Dung (april 2004). „Contrails, Cirrus Trends, and Climate”. Journal of Climate. 17 (8): 1671. Bibcode:2004JCli...17.1671M. doi:10.1175/1520-0442(2004)017<1671:CCTAC>2.0.CO;2.
- Miyazaki, Ryo; Yoshida, Satoru; Dobashit, Yoshinori; Nishita, Tomoyula (2001). „A method for modeling clouds based on atmospheric fluid dynamics”. Proceedings Ninth Pacific Conference on Computer Graphics and Applications. Pacific Graphics 2001. str. 363. CiteSeerX 10.1.1.76.7428 . ISBN 978-0-7695-1227-3. S2CID 6656499. doi:10.1109/PCCGA.2001.962893.
- Parungo, F. (maj 1995). „Ice Crystals in High Clouds and Contrails”. Atmospheric Research. 38 (1–4): 249—262. Bibcode:1995AtmRe..38..249P. OCLC 90987092. doi:10.1016/0169-8095(94)00096-V.
- Sassen, Kenneth; Arnott, W. Patrick; Barnett, Jennifer M.; Aulenbach, Steve (mart 1998). „Can Cirrus Clouds Produce Glories?” (PDF). Applied Optics. 37 (9): 1427—33. Bibcode:1998ApOpt..37.1427S. CiteSeerX 10.1.1.21.1512 . OCLC 264468338. PMID 18268731. doi:10.1364/AO.37.001427. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 6. 2004. g. Pristupljeno 29. 1. 2011.
- Sheets, Robert C. (jun 1990). „The National Hurricane Center—Past, Present and Future”. Weather and Forecasting. 5 (2): 185—232. Bibcode:1990WtFor...5..185S. doi:10.1175/1520-0434(1990)005<0185:TNHCPA>2.0.CO;2.
- Stephens, Graeme L.; Tsay, Si-Chee; Stackhouse, Paul W. Jr.; Flatau, Piotr J. (jul 1990). „The Relevance of the Microphysical and Radiative Properties of Cirrus Clouds to Climate and Climatic Feedback”. Journal of the Atmospheric Sciences. 47 (14): 1742. Bibcode:1990JAtS...47.1742S. doi:10.1175/1520-0469(1990)047<1742:TROTMA>2.0.CO;2 .
- Whiteman, Charles David (maj 2000). Mountain Meteorology: Fundamentals and Applications (1 izd.). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-513271-7. OCLC 41002851.
- Whiteway, J. A.; Komguem, L.; Dickinson, C.; Cook, C.; Illnicki, M.; Seabrook, J.; Popovici, V.; Duck, T. J.; Davy, R.; Taylor, P. A.; Pathak, J.; Fisher, D.; Carswell, A. I.; Daly, M.; Hipkin, V.; Zent, A. P.; Hecht, M. H.; Wood, S. E.; Tamppari, L. K.; Renno, N.; Moores, J. E.; Lemmon, M. T.; Daerden, F.; Smith, P. H. (3. 7. 2009). „Mars Water-Ice Clouds and Precipitation”. Science Magazine. 325 (5936): 68—70. Bibcode:2009Sci...325...68W. CiteSeerX 10.1.1.1032.6898 . PMID 19574386. S2CID 206519222. doi:10.1126/science.1172344.
Spoljašnje veze uredi
- A cloud atlas with many photos and description of the different cloud genera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2020)
- UIUC.edu's online guide to meteorology
- International Cloud Atlas – Cirrus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2014)