Црвени круг
„Crveni krug” (engl. The Adventure of the Red Circle) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl. Uključena je u zbirku kratkih priča Njegov poslednji podvig.
| Crveni krug | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1911. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Adventure of the Red Circle |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1911. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Visterija lodž |
| Naslednik | Brus-Partingtonovi planovi |
Radnja uredi
Gospođa Voren, gazdarica, dolazi u Ulicu Bejker 221b sa nekim pitanjima o svom stanaru. Mlađi čovek sa gustom bradom koji je dobro govorio engleski, ali sa akcentom, došao je kod nje i ponudio joj duplo veću kiriju pod uslovom da dobije sobu pod sopstvenim uslovima. Izašao je tokom prve noći kada je bio tamo, a vratio se posle ponoći kada su ostali ukućani otišli u krevet. Od tada, ni gospođa Voren, njen muž, ni njihova sluškinja ga nisu videli. Stanar je insistirao da svako jutro dobije dnevne novine, a ponekad je tražio i druge stvari. Svi zahtevi su odštampani na papiru ostavljanom na stolici ispred sobe na kojoj su se ostavljali i obroci.
Gospođa Voren je donela potrošene šibice i cigaretu od svog stanara, nadajući se da Šerlok Holms može nešto da pročita iz njih. Jasno je da je cigareta popušena bez držača, što je prilično neobično za čoveka sa brkovima. Takođe jede vrlo malo, i nikada ne prima posetioce ili poruke.
Nakon što gazdarica ode, Holms primećuje dr Votsonu da se čini verovatnim da osoba u kući gospođe Voren nije bradati čovek koji je sve dogovorio. Dokazi ne leže samo u cigareti, već i u činjenici da stanar ne zna engleski tako dobro kao bradati čovek. Njegov „povratak” prve noći odvio se veoma kasno kako ga niko ne bi video, i on se veoma potrudio da ga niko od tada ne vidi.
Holms sumnja da se stanaru šalju poruke u jednoj rubrici dnevnih novina. On ih nalazi: „Naći ću neko sigurno sredstvo komunikacije. U međuvremenu, ova rubrika. Đ.” (objavljeno samo dva dana po dolasku stanara), „Uspešno se dogovaram. Strpljenje i razboritost. Oblaci će proći. Đ.” (tri dana kasnije), i „Putanja se čisti. Ako imam šansu za signalnu poruku, zapamtite dogovoreni kod – jedan A, dva B i tako dalje. Uskoro ćeš čuti. Đ.” (juče). Holmsu treba samo da sačeka jedan dan na veoma korisnu poruku: „Visoka crvena kuća sa fasadama od belog kamena. Treći sprat. Drugi prozor levo. Posle sumraka. Đ.” Holms odlučuje da je vreme da izvidi susedstvo gospođe Voren.
Upravo tada stiže gospođa Voren žaleći se da je njen muž tog jutra kidnapovan i taksijem odvezen u Hempsted Hit gde je ubrzo izbačen na ulicu. Nije uspeo jasno da pogleda svoje kidnapere ili njihov taksi. Holms shvata da su otmičari zamenili gospodina Vorena za stanara i da su ga pustili nakon što su shvatili svoju grešku.
Holms i Votson odlaze u kuću gospođe Voren neposredno pre ručka, nadajući se da će baciti pogled na stanara dok uzima ručak sa stolice. Pre nego što uđe, Holms primećuje da prozor stanara pruža dobar pogled niz ulicu Hau, a na drugom kraju je kuća koja odgovara onoj pomenutoj u novinama.
U kući gospođe Voren, Holms i Votson se kriju u maloj sobi. Koristeći ogledalo, vide kako stanar uzima poslužavnik za ručak iz hodnika, otkrivajući da je stanar ljupka mlada žena tamne puti. Oni shvataju da je pažljivo štampala (umesto da je pisala svojim rukopisom) svoje zahteve kako bi sakrila svoj pol. Podjednako je jasno da su ona i njen bradati saveznik, verovatno ljubavnici ili supružnici, u nekoj vrsti opasnosti i da traže utočište. Od užasa stanara zbog sumnje na trik u vreme ručka i izuzetnih mera predostrožnosti koje su preduzete da bi se obezbedila tajnost, mora da je reč o životu i smrti.
Te večeri, Holms i Votson svedoče razmeni poruka između dvoje saveznika preko sveća na prozoru. Prva poruka kaže „Attenta, attenta, attenta!” (Čuvaj se, čuvaj se, čuvaj se!). Postaje jasno da su oni Italijani, a iz završetka „-a” da je poruka namenjena ženi. Signalizator tada obrazuje reč „Pericolo” (Opasnost), a zatim „Peri-”.
Shvativši da je signalizator ometen, Holms i Votson žure u kuću i iznenada susreću inspektora Gregsona i Pinkertonovog detektiva iz Sjedinjenih Država po imenu Leverton (kojeg Holms opisuje kao „heroja misterije pećine Long Ajlenda”). Oni očekuju Đuzepea Gorđana, opakog ubicu čijih nedela je Holms dobro svestan. Kuća ima samo jedna vrata i oni znaju da je unutra. Gregson i Leverton nisu bili svesni signaliziranih poruka. Gregson kaže da su tri muškarca izašla iz kuće, ali nijedan nije bio Gorđano, koji je veoma visok. Jedan je, međutim, odgovarao opisu čoveka koji je organizovao aranžmane kod gospođe Voren.
Ulazeći u kuću i prostoriju odakle je signal došao, Holms, Votson, Gregson i Leverton otkrivaju jezivu scenu. Džinovski Gorđano leži na podu u lokvi krvi pošto je uboden velikim nožem, očigledno u tuči. Bradati čovek je nesumnjivo ubica. Dama stiže na vrata ubrzo nakon toga, na iznenađenje svih osim Holmsa, koji je imitirao daminog saveznika tako što je ponovo upalio istu sveću koju je koristio njen saveznik i dao joj znak na italijanskom da dođe.
Njeno ime je Emilija Luka, a njen saveznik je Đenaro, njen muž. Prisutni su prilično zatečeni njenom očiglednom radošću zbog ovog užasnog prizora. Ona potvrđuje da su ona i njen muž tražili utočište od opasnog Gorđana, koji je nameravao da ubije Đenara zbog izdaje Crvenog kruga, tajne kriminalne organizacije u koju se Đenaro uključio kao veoma ogorčeni mladić koji je bio besan na svetske nepravde. Međutim, Đenaro zapravo nikada nije učestvovao ni u jednom od zločina ovog društva, i na kraju je odlučio da napusti organizaciju uprkos pretnji posledicama. On i njegova žena su pobegli iz Italije i otišli u Njujork kako bi pobegli od Crvenog kruga, ali je Gorđano, drugi član, tamo otkrio Đenara i pokušao da ga natera da ubije dobrog prijatelja, čoveka koji je pomogao Đenaru da započne legitiman posao u SAD.
Đenaro nije imao nameru da uradi tako nešto, pa je čak i upozorio svog prijatelja na naređenja Crvenog kruga. Obaveštena je i policija. Bračni par je zatim pobegao u Englesku gde je Gorđano ušao u trag Đenaru, nameravajući da ubije Đenara i otme Emiliju, prema kojoj je razvio požudnu privlačnost. Međutim, Gorđano je poginuo u borbi koja je usledila.
Gregson je prinuđen da odvede Emiliju u policijsku stanicu, a ista sudbina verovatno čeka i Đenara, ali pošto su njihove akcije izvršene isključivo u samoodbrani, čini se da neće biti podignute optužbe.
Istorija objavljivanja uredi
Pripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u martu−aprilu 1911, kao i u američkom izdanju ovog časopisa u mesec dana kasnije.[1] Priča je objavljena sa tri ilustracije H. M. Broka i jednom Džozefa Simpsona u časopisu The Strand, kao i sa istim ilustracijama u američkom izdanju ovog časopisa.[2] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Njegov poslednji podvig,[2] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u oktobru 1917. godine.[3]
Adaptacije uredi
Film i televizija uredi
Priča je adaptirana kao kratki nemi film 1922. godine. Bio je to jedan od kratkih filmova u serijalu filmova o Šerloku Holmsu u kome su glumili Eje Norvud kao Šerlok Holms i Hjubert Vilis kao dr Votson.[4]
Film iz 1945. godine, Put za Alžir, preuzima neke likove iz ove priče.
Epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa iz 1994. (nazvana samo „Crveni krug”) čini nekoliko ključnih modifikacija ove priče: epizoda uvodi novog lika (Enriko Formani, italijanski iseljenik koga je Gorđano ubio). Inspektora Gregsona zamenjuje inspektor Hokins. Gorđano pokušava da se infiltrira u kuću Vorenovih i kidnapuje Emiliju. Odatle ga isteruje Leverton. Emilija primećuje Holmsa i Votsona u kući, shvata da je otkrivena i brzo zaključava vrata. Uz nagovaranje i objašnjenja Holmsa, uplašena žena neodlučno otključava vrata. Holms ulazi u Emilijinu sobu i razgovara sa njom, slušajući priču o tome kako su ona i njen muž završili u vezi sa Crvenim krugom. Emilija stiže na mesto borbe između Gorđana i Đenara pre Holmsa i njegove družine.
Radio uredi
Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. U epizodi, koja je emitovana 15. oktobra 1931, pojavili su se Ričard Gordon kao Šerlok Holms i Li Lovel kao dr Votson.[5] Druga produkcija priče emitovana je u februaru 1935, sa Luisom Hektorom kao Holmsom i Lovelom kao Votsonom.[6]
Priča je adaptirana i za američku radio-seriju Nove avanture Šerloka Holmsa.[7] Radio adaptacija, sa Bejzilom Ratbonom i Najdželom Brusom u glavnim ulogama, nazvana je „Stanar gospođe Voren” i emitovana je 7. decembra 1941, na dan japanskog napada na Perl Harbor. Emitovanje na istočnoj obali prekinula je radio najava da će se predsednik Frenklin D. Ruzvelt obratiti naciji u podne sledećeg dana.
Majkl Hardvik je adaptirao priču 1969. kao deo radio-serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[8]
Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Pitera Linga kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, sa Džoan Sims kao gospođom Voren.[9]
Godine 2013, priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[10]
Napomena uredi
Ova priča predstavlja poslednje pojavljivanje inspektora Tobajasa Gregsona u Dojlovim delima. Objašnjenja za ovo bila su predmet debate čitaoca. Iako je Gregsonov susret sa Holmsom slučajan, on brzo shvata implikacije dobijanja njegove pomoći i tvrdi da je bio zahvalan za svoj rad sa Jardom u prošlosti.
Pinkertonovog detektiva Levertona Holms naziva „herojem misterije pećine Long Ajlenda”. Međutim, nema objašnjenja šta je podrazumevala misterija pećine na Long Ajlendu. Neki smatraju da je ovo jedan od neispričanih slučajeva Holmsovog kanona, iako se čini da nije uključivao Holmsa. Ova misterija deluje paradoksalno jer na Long Ajlendu u Njujorku ne postoje prave pećine, ali postoje pećine na Long Ajlendu, na Bahamima.
Ulica Hau je kreacija Konana Dojla, sa pogledom na ulicu Orm, koja je opšte poznata kao Velika Ormond ulica koja se nalazi u centralnom Londonu, severoistočno od Britanskog muzeja. Votson opisuje Orm kao „usku saobraćajnicu”, a Hau kako uključuje „pretencioznije kuće”.
Reference uredi
- Napomene
- ^ Smith 2014, str. 177
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 141
- ^ Cawthorne 2011, str. 151
- ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 131. ISBN 9780060156206.
- ^ Dickerson 2019, str. 39
- ^ Dickerson 2019, str. 62
- ^ Dickerson 2019, str. 103
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 392. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „His Last Bow”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 12. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Crveni krug na Vikimedijinoj ostavi- "The Adventure of the Red Circle" na projektu Gutenberg
