Crvenkapa
Crvenkapa ili Crvenkapica je poznata bajka u kojoj mala devojčica sreće prepredenog vuka.
Različite verzije priče su postojale u folkloru mnogih evropskih naroda, sve dok jednu od njih nije u 17. veku zabeležio Šarl Pero.[1] Najpoznatiju su verziju u 19. veku napisali braća Grim.[2]
Oni su slušali tradicionalne priče za starije ljude i napisali su ih u knjizi. Mnoge „bajke“, kako su se obično zvale, sakupljene su u knjizi braće Grim. Na engleskom jeziku priča je nazvana "Little Red Cap", a danas je poznata pod nazivom "Little Red Riding Hood". Po Arne-Tomson-Uter indeksu (ATU indeksu), priča je klasifikovana pod brojem 333.
Priča
uredi
Bila jednom jedna devojčica koja je nosila crvenu kapu. Njena majka ju je poslala da poseti bolesnu baku. Majka joj je rekla da se na putu ne sme zaustavljati. Vuk je video devojčicu na putu u šumu i napravio je plan da je pojede. Pristojno je pitao djevojčicu gde ide, a lakoverna devojčica prijateljski mu je odgovorila. Devojčici je vuk ponudio da bere cveće za svoju baku. Dok je ona brala cveće, vuk je požurio do bakine kuće, a kad je u nju ušao, pojeo je baku. Na svoju glavu stavio je bakinu noćnu kapu i legao u krevet. Kada je devojčica ušla u bakinu kuću, vuk ju je takođe pojeo i zaspao (u Peroovoj verziji ovde je kraj). Drvoseča (ili u nekim verzijama lovac) je došao i prerezao vuku trbuh. Devojčica i njena baka bile su spašene. Potom je drvoseča stavio kamenje u telo vuka kako bi ga ubio. U verziji braće Grim, vuk napusti kuću i proba da pije vodu sa bunara, ali zbog kamenja u stomaku, upada i davi se (doživljavajući sličan kraj kao u bajci Vuk i sedam jarića).
Pouka
urediKao i svaka priča za malu decu, priča ima za pouku da deca ne treba da stupaju kontakt sa neznancima. Priča ima i elemente mašte: vuk govori, vuk proguta baku i Crvenkapu, a one ostanu žive u stomaku vuka. Bajka Crvenkapa sadrži staru priču o krvoločnom vuku koji je progutao baku i devojčicu i svevremensku poruku o svevidećem oku pravde koja ne dozvoljava da zlo ostane nekažnjeno. Crvenkapa je oličenje dečje naivnosti i nevinosti; u njenom ponašanju dominira ljubav i znatiželja, viđena iskonskim nagonom čoveka za spoznajom sveta.[2]
