Crkva Svete Elizabete Ugarske (Pariz)

Crkva Svete Elizabete Mađarske u Parizu
Crkva Svete Elizabete Mađarske u Parizu
Osnovni podaci
Osnivanje	18. vek/19. vek
Mesto	Pariz; 3. arondisman; Francuska

Crkva Svete Elizabete od Ugarske (fr. Église Sainte-Élisabeth-de-Hongrie) je rimokatolička parohijska crkva koja opslužuje deo vernika 3. arondismana Pariza. Crkva je posvećena svetoj Elizabeti Ugarskoj (1207 — 1231) ugarskoj svetiteljki Katoličke crkve,^[1] i Devici Mariji od Milosti. Crkva koju je 1646. godine osvetio kardinal Jean-François Paul de Gondi, prvo je bila kapela manastira monahinja Trećeg reda Svetog Franje (od 1646. do 1792.), zatim katolička parohijska crkva (od 1802.) u okrugu Templ i samostanska crkva Suverenog Malteškog reda u Parizu (od 1938).^[2]

Položaj i zaštita uredi

Crkva Svete Elizabete od Ugarske se nalazi u 3. arondismanu Pariza, na adresi 195. Rue du Temple, u blizini stanice metroa. Sa jedne strane se graniči sa prolazom Svete Elizabete.

Godine 1937. crkva je uvrštena na spisak francuskih arhitektonskih spomenika kao kulturno dobro od istorijskog značaja.^[3]

Istorija uredi

Izgradnju barokne crkve započeo je 1628. godine majstor Luis Nobl, nakon što je Kraljica Marija Mediči položila kamen temeljac. Radovi su privremeno prekinuti, da bi 1643. godine, bili nastavljeni pod vođstvom Mišela Viledoa (1598 — 1667 ), koji je gradnju crkve završio tri godine kasnije.

Crkva je osvećena 14. jula 1646. godine od strane Jean-François Paul de Gondi, pomoćnik nadbiskupa u Parizu i budućeg kardinala, u prisustvu kraljice Ane od Habzburga.

Prvobitno crkva je bila manastir franjevačkih tercijarnih strogog poštovanih časnih sestara. Tokom Francuske revolucije crkva je bila van funkcije, nakon što je ispovednik sestara Svete Elizabete, Severan Žero, uhapšen. On je bio je prvi mučenik Karmea i proglašen je blaženim 1926. Crkva je ponovo otvorena za bogosluženje 1809. godine.

U 1937. godine crkva je proglašen za istorijski spomenik Francuske.^[4]

Od 10. do 18. novembra 2007. godine u crkvi je održana proslava povodom 800-te. godišnjice rođenja Svete Elizabete Ugarske. Svečanim evharistijskim slavljem predsedavao je kardinal Žan Lui Turan, a u sedištu 3. arondismana Pariza održano je istorijsko predavanje.^[5]

Izgled uredi

Spoljašnjost

Crkva, orijentisana apsidom na zapad, ima istaknutu fasadu koja je zglobljena na dva nivoa horizontalno prošarana isturenim vencem; sa vertikalno istaknutim kaneliranim pilastrima koji se smenjuju sa nišama i skulpturama. Gornji red je toskanski i ima dve jonske statue, delo Anatole Célestin Calmels, iz 1857. godine, i predstavljaju Svetog Luja IX (levo) i Svetu Eugeniju. U gornjem nivou su statue Svete Elizabete (levo) i Svetog Frančesska (desno), delo Jozefa Felona iz 1863. godine.^[6]

Spoljašnjost crkve

Unutrašnjost

Unutrašnjost crkve ima tri broda. Centralni je pokriven svodom u obliku krsta, a dva prolaza podeljena su okruglim lukovima, koji leže na velikim stubovima, koji su ojačani dorskim pilastrima. Ispod područja prozora prolazi friz koji prikazuje instrumente Hristove muke. Četiri masivna stuba sa jednostavnim dorskim kapitelima ograničavaju hor od ostalog dela. U apsidi je Jean Alaux oslikao scene poštovanja svete Elizabete i njen uspon na nebo.^[7]

Crkva je bogata slikama i freskama iz sredine 19. veka, nizom srednjereljefnih duboreza od drveta s početka 17. veka, koji potiču iz opatije iz Arasa. Polihromni prozori datiraju iz 1820-ih.

Unutrašnjost crkve

Izvori uredi

Spoljašnje veze uredi

Sainte-Élisabeth de Hongrie - Paroisse catholique à Paris 3e (jezik: francuski)

^ Wolf, Kenneth Baxter, ed. (24 November 2010). The Life and Afterlife of St. Elizabeth of Hungary: Testimony from her Canonization Hearings. Oxford University Press. p. x. ISBN 9780199732586. Retrieved 22 December 2013.
^ Dumoulin, Aline / Ardisson, Alexandra / Maingard, Jérôme / Antonello, Murielle / Rosenberg, Pierre (2008): Reconnaître Paris d'église en église. Massin, Paris (France), ISBN 978-2-7072-0583-4, pp. 65-68.
^ Pérouse de Montclos, Jean-Marie (1994): Le guide du Patrimoine: Paris. Ministère de la Culture - Hachette, Paris (France), pp. 586.
^ „Eglise Sainte-Elisabeth”. www.pop.culture.gouv.fr. Pristupljeno 2021-01-21.
^ „10 Novembre 2007 - Clôture de l’année jubilaire Sainte Elisabeth - 8ème centenaire de sa naissance”. web.archive.org. 2015-06-07. Arhivirano iz originala 07. 06. 2015. g. Pristupljeno 2023-01-13.
^ Aline Dumoulin, Alexandra Ardisson, Jérôme Maingard, Murielle Antonello: Paris D'Église en Église. Éditions Massin, Paris . 2008. ISBN 978-2-7072-0583-4. str. 65–68.
^ Gady, Alexandre (2002): Le Marais. Guide historique et architectural. Le Passage, Paris (France), pp. 338.

[1] Wolf, Kenneth Baxter, ed. (24 November 2010). The Life and Afterlife of St. Elizabeth of Hungary: Testimony from her Canonization Hearings. Oxford University Press. p. x. ISBN 9780199732586. Retrieved 22 December 2013.

[2] Dumoulin, Aline / Ardisson, Alexandra / Maingard, Jérôme / Antonello, Murielle / Rosenberg, Pierre (2008): Reconnaître Paris d'église en église. Massin, Paris (France), ISBN 978-2-7072-0583-4, pp. 65-68.

[3] Pérouse de Montclos, Jean-Marie (1994): Le guide du Patrimoine: Paris. Ministère de la Culture - Hachette, Paris (France), pp. 586.

[4] „Eglise Sainte-Elisabeth”. www.pop.culture.gouv.fr. Pristupljeno 2021-01-21.

[5] „10 Novembre 2007 - Clôture de l’année jubilaire Sainte Elisabeth - 8ème centenaire de sa naissance”. web.archive.org. 2015-06-07. Arhivirano iz originala 07. 06. 2015. g. Pristupljeno 2023-01-13.

[6] Aline Dumoulin, Alexandra Ardisson, Jérôme Maingard, Murielle Antonello: Paris D'Église en Église. Éditions Massin, Paris . 2008. ISBN 978-2-7072-0583-4. str. 65–68.

[7] Gady, Alexandre (2002): Le Marais. Guide historique et architectural. Le Passage, Paris (France), pp. 338.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]