Википедија

Čavka (vazduhoplovna jedrilica)

Čavka jednoseda trenažna jedrilica mešovite konstrukcije - pretežno napravljena od drveta i platna sa neuvlačivom amortizovanom skijom za sletanje ispod trupa. Proizvodila se u fabrici Utva u Pančevu.

Čavka
Opšte
Posada1
Zemlja porekla Kraljevina Jugoslavija
ProizvođačFabrika aviona Utva,LETOV, 20.Maj, VTC Jastreb
Prvi let1940.
Početak proizvodnje1940.
Uveden u upotrebu1941.
Povučen iz upotrebekrajem 1960.-tih
Statusneoperativan
Prvi korisnikVazduhoplovni savez Jugoslavije
Broj primerakaoko 200

Projektovanje i razvoj uredi

 
Inž. Ivan Šoštarić projektant jedrilice Čavka
 
Crtež jedrilice "Čavka"
 
Jedrilice Mewa i Čavke u Novom Sadu 1939.

U drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka došlo je do omasovljavanja jedriličarstva u Jugoslaviji, ali samim tim javio se problem obuke pilota-jedriličara usled nedostaka jedrilica koje su poletale pomoću aero-zaprege. Zbog toga je poznati konstruktor Ivan Šoštarić konstruisao 1939. ovu jedrilicu koja je poletala pomoću aero-zaprege ili vitlom. Do izbijanja rata 1941. napravljeno je deset primeraka u pančevačkoj fabrici aviona „Utva”, a posle Drugog svetskog rata serijski je izrađivana u više fabrika aviona, remontnih centara i aeroklubova u Jugoslaviji.

tehnički opis uredi

"Čavka" je bila laka jedrilica mešovite konstrukcije (drvo-platno). Trup joj je bio u oblika drvene grede na čijem se prednjem kraju u gondoli nalazila pilotska kabina sa vetrobranom od pleksiglasa. Na drugom kraju trupa (grede) nalazili su se horizontalni i vertikalni stabilizatori sa kormilima visine i pravca. Gondola u kojoj se nalazila kabina pilota je bila drvene konstrukcije obložena drvenim šperom. Izvršni upravljački organi letilice su bili pokretani čeličnim užadima. Ispod gondole se nalazio fiksni klizač sa gumenim amortizerima koji je služio kao stajni trap letilice.

Centralni deo krila je bio pravougaonog a krajevi trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima, postavljena su na gornjoj ivici trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao visokokrilac. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Aeroprofil krila je bio Clark Y mod. Krila su bila poduprta nosačima čiji se jedan kraj oslanjao na gondolu kabine pilota. Dodatno ukrućenje krila obalja se žičanim zategama. Horizontalni i vertikalni stabilizatori su konstruktivno izvedeni kao i krila.

Karakteristike uredi

Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Čavka a prema izvorima.[1][2]

Finesa 1 : 16,5 pri brzini 56,50 km/h
Performanse
  • maksimalna brzina 110- 120 km/h
  • minimalna brzina 41,7 km/h
  • maks. brzina aero vuče 110 km/h
  • maks. brzina vitlo 100 km/h
  • minimalno propadanje 0,90 m/s pri brzini 52 km/h
Dimenzije
  • razmah krila 12,70 m
  • dužina 6,60 m
  • visina 2,00 m
  • površina krila 16,70 m²
  • vitkost 9,70
  • aeroprofil krila Clark Y mod
  • maks. opterečenje krila; 12,30 kg/m²
Masa
  • sopstvena 115 kg
  • poletna 205 kg
  • vodeni balans; nema

Operativno korišćenje uredi

Ova jedrilica se do početka Drugog svetskog rata proizvodila u Utvi i napravljeno je 4 primerka[3]. Nakon rata bila je jedna od najmasovnije korišćenih jedrilica u aero klubovima širom Jugoslavije. U Jugoslaviji se proizvodila u sledećim fabrikama: Utva Pančevo, LETOV Ljubljana, 20.Maj Skoplje, VTC Jastreb iz Vršca i u nekim Aeroklubovima kao samogradnja. Samo u Saveznom vazduhoplovnom centru u Vršcu (VTC Jastreb) napravljeno je 30 od ukupno 200 primeraka ove jedrilice. Iako je bila vrlo jednostavna za proizvodnju, odlikovala se izuzetno dobrim letnim karakteristikama i jednostavnom tehnikom upravljanja, a njome je bilo moguće izvoditi osnovne akrobacije. Posebno je zanimljivo originalno Šoštarićevo rešenje vezivanja upornice za krilo pomoću kardana, što se pokazalo kao daleko bolje rešenje od krute veze koja je do tada korišćena na drugim tipovima jedrilica.

Jedrilica "Čavka" je 1947. godine učestvovala na prvom jugoslovenskom Jedriličarskom sletu u Brežicama i osvojila 7. i 9. mesto u konkurenciji jedrilica: Komar, Soko, Salamandra, Orlik, Jastreb i Ždral što potvrđuje njen kvalitet.[4]

Tokom 1955. godine pet jedrilica ovog tipa izvezeno je u Grčku za potrebe njihovih aeroklubova radi pokretanja jedriličarstva u toj zemlji. U periodu 1956.-60. korišćene su na aerodromu Tripoli na Peloponezu i startovane su isključivo pomoću vitla[5], a nepoznat broj primeraka je napravljeno u njihovoj fabrici KEA u Falironu.

Sačuvani primerci uredi

Dva primerka ove jedrilice se čuvaju u Vazduhoplovnom muzeju na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, jedan je izložen YU-2227 proizvodnje 20.Maj iz Skoplja, a drugi je u depou YU-2127 koji je napravljen u Saveznom vazduhoplovnom centru iz Vršca.

U Sloveniji je 1997. godine obnovljena jedna Čavka registracije YU-2183 proizvedene u Utvi 1954. godine i dovedena u letno stanje, dobila plovidbenu dozvolu i registrovana pod brojem S5-1183 a locirana je u Postojini[6][7].

Jedna Čavka je sačuvana u Grčkoj i nalazi se u hangaru Atinskog Jedriličarskog kluba[5].

Upotreba uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ jedrilica zračna
  2. ^ D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva: strana 5—9. 
  3. ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  4. ^ Popović, Dragoslav (juli—avgust 1947). „Jedriličarski slet Brežice 25.07-8.08.1947.”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva: strana 20—22. 
  5. ^ a b Constanin Pikros, The Čavka (Чавка) gliders in Greece, Atina 2015.
  6. ^ Čavka / Kavka
  7. ^ „ČAVKA”. Arhivirano iz originala 13. 05. 2017. g. Pristupljeno 11. 11. 2019. 

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • D., M. (decembar 1948). „Pregled jedrilica domaće konstrukcije”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 12: strana 5—9. 
  • Popović, Dragoslav (juli—avgust 1947). „Jedriličarski slet Brežice 25.07-8.08.1947.”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis sportskog vazduhoplovsva. 5—6: strana 20—22. 
  • Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0. 

Spoljašnje veze uredi

Izvori uredi

  • Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2009082810052656.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чавка_(ваздухопловна_једрилица)&oldid=27048558”