Čokolada (klovn)
Čokolada je umetničko ime Rafaela, klovna koji je nastupao u Parizu krajem 19. i početkom 20. veka. Rafael je bio afro-kubanskog porekla i jedan je od prvih uspešnih crnih zabavljača u savremenoj Francuskoj.
| Rafael | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Druga imena | Čokolada |
| Datum rođenja | između 1865-68 |
| Mesto rođenja | ,  Kuba |
| Datum smrti | 4. novembar 1917. (48-51 god.) |
| Mesto smrti | Bordo,  Francuska |
| Zanimanje | klovn |
| Veza do IMDb-a | |
Detinjstvo i mladost uredi
Rafael je rođen na Kubi između 1865 i 1868. godine, najverovatnije kao rob, što objašnjava zašto njegovo rođenje nije registrovano. Rođen je najverovatnije pre 17. septembra 1868. godine imajući u vidu da je španska vlada 1870. godine Moretovim zakonom dala slobodu robovima koji su rođeni u njenim kolonijama (uglavnom Kuba i Porto Riko) posle tog datuma.[1] Rođen je bez prezimena, a Padija (šp. Padilla) je bilo jedno od mnogih koje je kasnije koristio u svom životu. Rafael se nije sećao svojih bioloških roditelja. Odgajila ga je siromašna crna žena u sirotinjskim četvrtima Havane. Dok je Rafael još bio dečak prodala ga je španskom biznismenu po imenu Patrisio Kastano Kapetiljo (šp. Patricio Castaño Capetillo) za 18 unci zlata. Kastano je doveo Rafaela u svoje porodično domaćinstvo u selu Sopuerta (šp. Sopuerta) na severu Španije. Prema međunarodnom pravu Rafael je tehnički prestao da bude rob od trenutka kada je stupio na tlo Evrope, ali je Kastano, kao i mnogi Španci sa kolonijalnim vezama bio anti-abolicionista i ignorisao je međunarodno pravo nazivajući Rafaela slugom. Rafael je bio jedina crna osoba u selu i maltretirali su ga i seljani i Kastano. Spavao je u štali i nije mu bilo dozvoljeno da se obrazuje. Kada je imao 14-15 godina Rafael je pobegao od Kastana. Radio je u kamenolomima U Baskiji, a posle je prešao u Bilbao gde je radio kao lučki radnik, a nakon toga kao nosač na železničkoj stanici. U Bilbau je upoznao Tonija Grajsa (engl. Tony Grice), putujećeg klovna iz Engleske koji ga je zaposlio kao asistenta i slugu. Grajs bi ponekad uključivao Rafaela u svoja dela, ali nije hteo da mu Rafael bude učenik.[2]
Karijera uredi
Početak uredi
Slavni klovn Toni Grajs otkrio je Rafaela dok je radio na dokovima u Bilbau. Bio je impresioniran njegovom snagom i plesom. Angažovao ga je kao svog asistenta i slugu, davajući mu uloge u nekim svojim komadima gde je Rafael bio kaskader. Novi duo počeo je da nastupa u Novom cirkusu Žozefa Olera (šp. Joseph Oller) u Parizu tokom oktobra 1886. godine. Rafelovo umetničko ime Čokolada dobio je od Grajsa. Njihovo partnerstvo bilo je završeno kada je 1888. godine Anri Agust (franc. Henri Agoust), menadžer Novog cirkusa angažovao Rafaela kao zvezdu nautičke pantomime. Video je u njemu potencijalnu plesnu zvezdu i mimičara, a veliki uspeh Rafaelovog prvog šoua Venčanje čokolade dokazuje da je bio u pravu.[3] Šou je nastavio sa uspesima i narednih pet godina, ukljućujući i saradnju sa klovnima Pierantoni, Kestern i Đeronimo Medrano (franc. Gerónimo Medrano). Tokom ovog perioda sreo je ljubav svog života Meri Heket (franc. Marie Hecquet), koja je bila udata i imala je dvoje dece, ali se razvela 1895. godine i započela novi život sa Rafaelom. Podigao je njenu decu kao svoju, a svi članovi porodice su postali cirkuski izvođači.
Futit i Čokolada uredi
Direktor Novog cirkusa Raul Donval (franc. Raoul Donval) 1895. godine oformio je novi duo spojivši Rafaela sa engleskim klovnom Đorđom Futitom (engl. George Foottit). Dva izvođača popularisala su komediju, posebno izvodeći skeč burlesku Viljem Tel. Obojica su bili veoma uspešni u formiranju komičnog dueta između autoritarnog belog klovna i crnog roba klovna. Nastupali su zajedno skoro dvadeset godina. 1905. godine ugovor sa Novim cirkusom nije obnovljen zbog Drajfusove afere i politizacije rasnih pitanja. Njihova karijera doživela je vrhunac dok su nastupali u Foli Beržeru (franc. Folies Bergère).[4] 1909. godine vratili su se u Novi cirkus izvodeći predstavu Čokolada, pilot Henri Moro koja je dobro primljena od strane publike. Njihovo partnerstvo je prekinuto 1910. godine kada je Futit angažovan da igra ulogu Klovna u predstavi Romeo i Julija u Odeon teatru.
Filmografija uredi
2015. godine snimljen je film o životu Rafaela Padije koga glumi nagrađivani glumac Omar Saj (franc. Omar Sy) pod nazivom Čokolada.[5]
Izvori uredi
- ^ „Moret Law, 1870” (PDF). CENGAGE Learning. Pristupljeno 21. 12. 2017.
- ^ Diaz, Jose Antonio. „El primer payaso negro... era de Bilbao”. El Mundo. Pristupljeno 28. 12. 2017.
- ^ Metreau, Joel. „«Chocolat»: Pourquoi ce clown est une figure historique pour les Noirs de France”. 20minutes.fr. Pristupljeno 26. 12. 2017.
- ^ „Le clown noir enterré à Bordeaux”. Sud Ouest. Pristupljeno 28. 12. 2017.
- ^ „Čokolada”. CineStar TV Channels. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 28. 12. 2017.