Šakoperke
Šakoperke (Crossopterygii) je prastara grupa riba sarkopterigija čija su parna peraja posebne građe sa mesnatom osnovom koja je iznutra poduprta snažnom muskulaturom i kostima tako da dobija lepezast oblik koji podseća na ljudsku šaku (zato naziv šakoperke).
| Šakoperke | |
|---|---|
| |
| Latimeria chalumnae | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Kladus: | Sarcopterygii |
| Red: | Crossopterygii |
| Podgrupe | |
Moderna taksonomija ne priznaje ovaj takson.
Opis uredi
Ova grupa riba ima vretenasto telo, dva leđna i jedno repno peraje. Prvobitno su bile slatkovodne ribe koje su živele u vodama sklonim presušivanju pa im je tada riblji mehur služio kao pluća. Zato se kod njih obrazuju unutrašnji nosni otvori (hoane). Riblji mehur je kod ovih riba, kao i kod dvodihalice, u vezi sa ventralnom stranom ždrela. Po toj osobini se razlikuju od svih ostalih riba, a istovremeno su slični sa kopnenim kičmenjacima kod kojih pluća komuniciraju sa ventralnom stranom ždrela.
Evolucioni značaj uredi
Imaju veliki filogenetski značaj u istoriji razvoja životinja. Njihova starost se procenjuje na 350 miliona godina pa je to jedan od razloga što se njihovi predstavnici, poput latimerije, nazivaju živim fosilima. Smatra se da su se od njih razvili stegocefali prapreci vodozemaca koji su istovremeno i preci svih kopnenih kičmenjaka.
Otkriće šakoperki uredi
To je veoma stara grupa riba iz paleozoika koja je do 1939. godine bila poznata samo u fosilnom obliku. Te godine je u vodama Indijskog okeana, pored istočne obale Kaplanda u Južnoj Africi, ulovljena čudna riba dugačka skoro 2 m. Ribari su je predali tadašnjem kustosu muzeja gospođici M. K. Latimer, a ona je prosledila taj čudni pronalazak poznatom ihtiologu i hemičaru J. B. L. Smitu (J.B.L. Smith). Profesor Smit je ribu nazvao latimerija, odnosno, Latimeria chalumnae prema pronalazaču i reci Halumni (Chalumna). Otkriće ove ribe je bilo svojstvena naučna senzacija pošto se za šakoperke smatralo da su izumrle pre oko 75 miliona godina. Petnaestak godina kasnije, tačnije 1953.g. ponovo u Indijskom okeanu, pored Komorskih ostrva ulovljena su još dva primerka šakoperki koja se razlikuju od latimerije i svrstana su u zaseban rod malanija (Malania). Nedavno je u morima Indonezije otkrivena još jedna vrsta roda latimerije (Latimeria menadoensis). Latimerija se vrlo često naziva i celakant prema redu celakantiformes (Coelacanthiformes) kome pripada.
Klasifikacija uredi
Prema nekim izvorima deli se na 3 reda:[1]
Izvori uredi
- ^ Kistepёrыe / D. V. Obručev // Kvarner — Kongur. — M. : Sovetskaя эnciklopediя, 1973. — (Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя : [v 30 t.] / gl. red. A. M. Prohorov ; 1969—1978, t. 12).
- ^ a b Nelьson 2009.
Literatura uredi
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
- Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
- Microsoft Encarta Encyclopedia 2002.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Nelьson D. S. Klass Sarcopterygii — mяsistolopastnыe // Rыbы mirovoй faunы / Per. 4-go pererab. angl. izd. N. G. Boguckoй, nauč. red-rы A. M. Naseka, A. S. Gerd. — M.: Knižnый dom «LIBROKOM», 2009. — S. 625—634. — ISBN 978-5-397-00675-0.
