Šamisen

Šamisen ili Samisen (三味線, u bukvalnom prevodu znači tri žice s ukusom), takođe poznat i kao Sangen (三絃, u bukvalnom prevodu znači tri žice), je tradicionalni japanski instrument sa tri žice, sviran pomoću trzalice - bači.

Tokijska gejša sa šamisenom, oko 1870. godine

Šamisen spada u japanske okidačke instrumente. Njegov oblik dosta podseća na gitaru ili bendžo, koristeći vrat - sao (棹) i žice razvučene preko rezonantnog tela - do (胴). Šamisen profesionalnih muzičara je obično bio presvučen mačjim krznom, jer se smatralo da takav šamisen pravi najkvalitetniji zvuk. Koristio se i papir za obložavanje; a danas se neretko koristi i plastika. Tri žice su se obično pravile od svile, a danas se prave i od najlona. Najniža žica je „namerno“ spuštena malo niže kako bi proizvela karakterističnu boju tona poznatu kao savari (ovakvo zujanje žice je dosta slično sa zujanjem sitara, poznato i kao dživari). Gornja strana tela šamisena je skoro uvek prekrivena zaštitom - do kake, a muzičari, često nose malo parče tkanine - jubikake na levoj ruci kako bi potspešili proklizavanje ruke nagore i nadole u delu vrata šamisena.

Podela

Hejke (平家) šamisen u poređenju sa čuzao šamisenom.

Bači (trzalica) za minjo, cugaru i hejke (平家) šamisen.

Oblik i veličina šamisena variraju u zavisnosti od žanra za koji je namenjen. Tip trzalice - bači, će takođe zavisiti od od žanra, ukoliko se koristi pri sviranju. Primeri šamisen žanrova su: džiuta, minjo i cugaru. Šamiseni su klasifikovani po veličini i žanru deleći se na:

• Hosozao - (細棹) - u bukvalnom prevudz uski vrat, najčešće se koristi za potrebe kabuki pozorišta tokom izvođenja nagauta (長唄) - duge pesme.
• Čuzao - (中棹) - u bukvalnom prevudz srednji vrat, za klasu veći od hosozao i sa malo debljim vratom. Najčešće se koritio za pevanje džiuta (地歌, 地唄, ぢうた) - lokalnih pesama iz oblasti Kamigata, tadašnjeg Edo perioda. Međutim, čuzao se mogao koristiti i u sklopu drugih žanrova.
• Futozao - (太棹) - u bukvalnom prevudz debeli vrat, se koristio u snažnoj muzici Gidajubuši, muzike bunraku pozorišta (Džoruri Minjo i Cugaru-džamisen). Futozao šamisen, cugaru-džamisen muzike je poprilično nova izum, i znatno je duži i deblji od šamisena za primenu tokom nagauta i džiuta.

Trzalice - bači se takođe razlikuju po veličini i obliku u zavisnosti od žanra. Mogu biti napravljeni od drveta, plastike i slonovače. Džiuta trzalice mogu biti napravljene u potpunosti od plastike ili slonovače, polu napravljene od plastike i polu od kornjačinog oklopa - beko ili polu napravljene od slonovače i polu od kornjačinog oklopa. Džiuta trzalice je najlakše raspoznati jer su najduže, najšire i imaju obično kornjačin oklop na dršci. Žičani prag - koma, se obično pravi od slonovače, kostiju bivola - šari i kornjačinog oklopa.

U kota (小唄) - kratkim pesmama, šamisen je okidan prstima i najčešće su ih izvodile gejše i majko.

Postoje tri načina štimovanja šamisena u zavisnosti od žanra. Nomenklatura čvorova u oktavi takođe varira u zavisnosti od žanra. Postoje tri najrasprostranjenija načina štimovanja a to su:

• Hončoši (本調子) - bazično štimovanje, gde se prva i poslednja žica štimuju za oktavu razlike, dok se srednja žica štimuje da bude jednaka četvrtoj, u odnosu na prvu. Primer D, G, D.
• Ni agari (二上がり) - podignuta druga, gde se visina tona druge žice podigne (u odnosu na hončoši), povećavajući interval između prve i druge žice na petu (obrnuto, smanjujući interval između druge i treće žice na četvrtu). Primer D, A, D.
• San sagari (三下がり) - spuštene tri ili spuštena treća, gde se štimanje šamisena vrši na osnovu hončoši, dalje spuštajući treću žicu (žicu najvišeg tona) za celu stopu, tako da je instrument naštiman na četvrtine. Primer D, G, C.

Literatura

• [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. februar 2008) - Picture & details of the shamisen's body
• [2] - S.K.I.N. debut concert live report at JAME