Šarkanj (mađarska mitologija)
Šarkanj (mađ. Sárkány) u mađarskoj kulturi šarkanj je drevni zmaj iz mitova i legendi, božansko čudovište i stvorenje koje čuva blago, najčešće u obliku krilatog, ljuskavog reptila, ali u nekim slučajevima njegov izgled može kombinovati osobine drugih stvorenja. U mađarskoj mitologiji ovo stvorenje je obično veliki i moćni reptil, sa magičnim ili duhovnim kvalitetima.
Ponavljajući negativan lik u mađarskim narodnim pričama je višeglavi zmaj, u daljnjem tekstu šarkanj. Reč šarkanj u Erdelju znači i vihor, a u mađarskim bajkama zmaj često dolazi u vihoru ili sa vihorom. Ovo preklapanje u značenju može se primetiti i kod drugih naroda, reč sazagan, što na nekim turkijskim jezicima znači „zmaj, plovno sredstvo“, znači vihor pred olujama i pljuskovima među kipčakskim cetsanima u Dobrudži.[1] Veza između vremena i zmaja u hetitskoj mitologiji prvi je pokazao Ilujanka, bog oluje. Raniji zmajevi i stvorenja nalik na zmajeve bili su više personifikacije mudrosti ili iskonskog haosa.
Prema mađarskom etnografskom leksikonu, folklor i legende, šarkanji su poznati u dva oblika:
- „Krepava zmija koja klizi je zastrašujuća zmija sa natprirodnim moćima. Krilatog oblika, nalik na konja napred i zmiju pozadi, ljuskava tvrda koža, dugi nokti, dugi zubi, plameni greben, iskri varnice, bljuje plamen. Boja mu je različita: žuta, bela, crna, crvena, plava, ali može imati i crven jezik, crveno telo, rep sa crveno-crnim ljuskama i crno-žuta krila“.
- „Šarkanj, kao Garaboncijev konj, povezuje se sa olujom, gradom i blagom. To je biće od ribe ili zmije koju ljudske oči nisu videle sedam godina, skrivajući se u močvari ili kamenoj litici“.
Rana pojavljivanja
urediPre 18. veka zmajevi se javljaju kao elementi drevnih verovanja. Na osnovu svoje najstarije, univerzalne funkcije, oni simbolizuju vezu između materijalnog i duhovnog sveta, između kojih imaju slobodan prolaz.[2] Kasnije su se obično poistovećivali sa prirodnim silama i pojavama, čiji su oni mogli biti ili uzrok ili propust. Generalno, može se konstatovati da se pojava šarkanja najčešće povezivala sa razornim, munjevitim olujama, gde je grmljavina oluje zapravo bila divljanje šarkanja na nebu[2]. Prema Legendama iz Zemlje Sekelja Ištvana Pivarčija[3], šarkanji koji su se međusobno borili na nebu su svojim repovima razbijali oblake iz kojih je ogromna poplava navalila na mađarske zemlje.[4]
Njihova svojstva i stvaranje
urediPrema opisu i prikazu srednjovekovnih humanističkih zoologa šarkanj je ljuskava životinja nalik krokodilu sa dugim repom i krilima slepog miša. Međutim, i Gašpar Miškolci je krajem 17. veka pisao: „nemaju krila, već liče na veoma stare i odrasle zmije.“[5] Šarkanj je mitsko biće, a u mađarskom kulturnom krugu, zajedno sa još nekim drugim stvorenjima, simbol satane i zla (žaba, veštica, slepi miš, gušter, miš, vuk, kameleon, koza, zmija, pas, muva, mačka, majmun, medved, veverica, lav, pauk, lisica, zmaj, vrana).[6] Iako „sekeljski legendarijumi” ne pružaju potpune informacije o stvaranju šarkanja, u nekim oblastima je prihvaćena činjenica da su zmajevi nastali od neke druge životinje.
Njihova uloga
urediIako ne igraju ulogu u ranim narativima, šarkanji koji čuvaju zlato i drago kamenje pojavljuju se i u kasnijim vekovima, čemu je u velikoj meri doprinela činjenica da se lik šarkanja sve više prenosio u dečije priče u mađarskojnknjiževnosti 19. i početkom 20. veka, gde se šarkanj najčešće pojavljuje kao strašno i zlo stvorenje. Sa stanovišta priče, njihova glavna uloga je da pokrenu radnju i da nateraju junaka da adekvatno reaguje. U ovim pričama se uglavnom ne čuva samo blago, već se i kidnapuju princeze, pa je zadatak junaka, pored pobede nad zmajem, da oslobodi devojku iz kandži strašnog čudovišta, pridobije njenu ljubav, a istovremeno slava za sebe.[7]
Strahopoštovanje šarkanja potiče, između ostalog, i iz činjenice da, na ovaj ili onaj način, mogu da lete. U nekim legendama čovek−šarkanj naprimer koristi leteće konje, ali većina šarkanja leti svojom snagom, uglavnom krilima. Šarkanj iz močvare Ečedi, služio je kao konj za jahanje Garaboncijaša (čarobnjaka) u mađarskim legendama.[8]
Legenda o Balatonu počinje ovim redovima: „U šumi Bakonj živeo je jednom ogroman šarkanj sa dvadeset četiri glave. Mlazevi plamena su šištali iz sve dvadeset četiri glave ako nije dobio svoju svakodnevnu hranu, koje su bile dvadeset četiri prelepe devojke. Jednog dana došao je red na najjačeg mladića u okolini Balatona ... -“[9] U nekim bajkama može se pojaviti bilo šta od jednog do dvadesetčetvoroglavog čarkanja, iako je specijalnost mađarskog bajkovitog sveta sedmoglavi šarkanj. U pogledu broja glava, pored najčešćeg broja sedam, uobičajeni su i tri i dvanaest, što je i razumljivo, jer svaki od ovih brojeva ima dubok simbolički sadržaj, ne samo u mađarskim bajkama, već i u mitologije i religije najrazličitijih naroda.
Reference
uredi- ^ Šandor Satmari: Podaci za etnografiju dobrudžanskih Kipčaka
- ^ a b Edit Pal i Jožef Ujbari & SZI.
- ^ Ištvan Pivarči: Legende iz Zemlje Sekelja, libri.hu
- ^ Ištvan Pivarči & SZL.
- ^ Mađarski etnografski leksikon – šarkanj, mek.oszk.hu
- ^ Biblioteka simbola Simboli, motivi, teme iz univerzalne i mađarske kulture Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. decembar 2019), balassikiado.hu
- ^ Prop Vladimir & VLA.
- ^ Šandor Erdeš: Gabor Batori u istorijskim pričama, acta.bibl.u-szeged.hu
- ^ Poreklo jezera Balaton (izreka) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. novembar 2018), egry-keszthely.hu
Bibliografija
uredi- Tasnádi Kubacska András: Potomci šarkanja ,Móra Ferenc Ifjúsági Könyvkiadó, 1976
- Dankó Imre: Opoš-Vid Bator i Beovulf Angolsas—Mađarska basna paralela u basni o zmaju Ečediskog bara , epa.oszk.hu
- Hála József – Magyar Zoltán: Šarkanj uništen krečom. Narodna tradicija bajke iz Alšorakoša, nti.btk.mta.hu
- „I nema više mora.” – Jel 21,1 (istraživanje zmije, mora i zmaja kao mitološko-svetih simbola u korenima evropske istorije ideja) , teol.lutheran.hu
- Ima jednoglavih, sedmoglavih, pa i više od toga Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2018), magyarhirlap.hu