Švedska narodna banka

Švedska narodna banka je (švedski:Sveriges riksbank) švedska centralna banka. Najstarija je centralna banka i treća najstarija banka na svetu. Osnovana je 1668. godine i tada se zvala "Rikets Ständers Bank". Prethodnica banke je osnovana 1656. godine i zvala se "Johan Palmstruchska banken" ili drugačije "Stockholm bank". Bila je privatna banka ali ju je regulisao kralj koji je postavljen za menadžera banke.

Zbog neuspeha, Stockholm Banco-a, novom bankom je upravljao pod direktnom kontrolom Riksdag od Estatesa da bi se sprečilo kraljevo mešanje. Kada je 1866. godine osnovan novi Riksdag, ime banke je promenjeno u Sveriges Riksbank. Godine 1701. data je dozvola za izdavanje takozvanih kreditnih zapisa. Sredinom 18. veka pojavile su se falsifikovane novčanice, što je prouzrokovalo ozbiljne probleme. Da bi se sprečilo falsifikovanje, Riksbank je počela da proizvodi svoj vlastiti papir za novčanice i mlin za papir Tumba Bruk u Tumbi, na periferiji Stokholma.

Nekoliko godina kasnije osnovane su prve komercijalne banke kojima je dozvoljeno i izdavanje novčanica. Novčanice su predstavljale zahtev prema banci bez plaćene kamate i bile su značajan izvor prihoda za banke.Tokom 19. veka Riksbank je zadržala dominantan položaj kao kreditna institucija i izdavalac novčanica. Banka je takođe upravljala nacionalnim trgovinskim transakcijama i nastavila je da daje kredite široj javnosti. Sadašnje operativne aktivnosti kao centralne banke razlikuju se od aktivnosti tokom 19. veka.Položaj Riksbanke kao centralne banke datira iz 1897. godine, kada je prvi Zakon o Riksbanci prihvaćen istovremeno sa zakonom kojim je Riksbank dobilo ekskluzivno pravo izdavanja novčanica. Švedska valuta bila je podržana zlatom, a papirnati sertifikati mogli su se zameniti za zlatnike do 1931. godine, kada je specijalizovani privremeni zakon oslobodio banku ove obaveze. Ovaj zakon se obnavljao svake godine dok nije potvrđen novi ustav 1975. godine koji je banku razdvojio od vlade, kao samostalnu organizaciju koja nije obavezna da razmenjuje novčanice za zlato.U novembru 1992. srušen je režim fiksnog kursa švedske krune. Nekoliko meseci kasnije, u januaru 1993, Upravni odbor Riksbanke razvio je novi režim monetarne politike zasnovan na promenljivom kursu i cilju inflacije.

Od 1991. do 1993, Švedska je doživela najtežu recesiju od 1930-ih koja se naziva "švedskim bankarskim spasom". Prisilila je inflaciju na oko 2%, a inflacija je i dalje bila niska tokom narednih godina snažnog rasta krajem devedesetih. Tokom 2000-ih Riksbank je zatvorila sve svoje filijale u Švedskoj i predala ruke novca i novčanica privatnoj kompaniji.

Od 1904. godine Švedska nacionalna banka ima isključivo pravo za štampanje novca (službene valute) u Švedskoj. Do tada svaka banka je štampala svoj novac. Od kad je Švedska postala članica Evropske unije (EU), Švedska narodna banka je članica ESSB-a, Evropski sistem centralnih banaka.

Moto

Moto banke je Hinc robur et securitas, što na latinskom jeziku znači "Ovde snaga i sigurnost".

Nagrada

Nakon svoje treće stogodišnjice 1968, banka je osnovala godišnju nagradu Sveriges Riksbank za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, koja se dodeljuje sa Nobelovim nagradama na ceremoniji dodele nagrada u Stokholmu, 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

E-kruna

Suočavajući se sa prirodnim padom upotrebe gotovine od strane švedskog stanovništva, Riksbank dobija ideju da uvede digitalne valute centralne banke, e-krune.Takva valuta bi imala ista svojstva kao i gotovina, samo što bi bila u digitalnom obliku. U novembru 2016. godine banka je najavila ambiciozan istraživački program kako bi pomogla banci da odluči da li treba da počne sa izdavanjem e-krune. Banka je u septembru 2017. godine objavila svoj prvi privremeni izveštaj u kojem je istaknuto da nema prepreka za uvođenje e-krune.

Vidi još

• Švedska kruna