Šermanov pohod

Šermanov pohod je deo Američkog građanskog rata (1861—1865).

Šermanov marš

Pozadina

Deo snaga Severa je 2. septembra 1864. godine odlučio da izvrši prodor kroz Džordžiju, do obala Atlantskog okeana radi likvidacije osnovne ekonomske baze Juga. Rasporedivši svoje snage (oko 6000 ljudi) u četiri kolone, Šerman je 12. novembra krenuo iz prethodno spaljene Atlante na jug.

Operacije

Smatrajući glavnim ciljem pohoda razaranje privrede Džordžije, najbogatije oblasti Juga, Šerman je naredio da u pravcu svog kretanja uništavaju džordžijanske pruge, mostove, javne zgrade, farme i skladišta. Krećući se na frontu širine od 90 km i ne nailazeći na bilo kakav ozbiljniji otpor, trupe Severa brzo su nadirale ka atlantskoj obali. Pored planski predviđenog razaranja, zbog nedovoljno čvrste discipline, došlo je do masovne pljačke i znatne samovolje pojedinaca i čitavih jedinica. Trupe Juga primorane su već 21. decembra na napuštanje Sevene, u koju sledećeg dana ulaze Šermanove trupe. Posle marša od još 20 km one su izbile na obalu Atlantskog okeana.

Posledice

Uspehom Šermanovog pohoda opustošena Džordžija nije više mogla da snabdeva armiju Juga. Pored toga, ta teritorija je presečena i odvojena na dva dela, a veliki broj crnaca-robova iz Džordžije stupio je u armiju Severa. Sve to, bitno je uticalo na skori završetak rata.

Vidi još

• Američki građanski rat
• Vilijam T. Šerman

Izvori

• Vojna enciklopedija, tom 9 (553)