Škola humanih odnosa
Škola humanih odnosa javlja se posle otkrića uticaja društvenih činioca na ponašanje radnika u toku rada, a zahvaljujući tzv. Hotorn studiji. Istovremeno bio je to odgovor na postavke Tejlorovog naučnog upravljanja.
Istorija
urediIstraživanja su počela u Čikagu (1924) od strane inženjera Vestern Elektrik Kompanije (Western Electric Company), u čijem sastavu su bila i postrojenja iz Hotorna. Oni su proučavali dejstvo osvetljenja radnog mesta na produktivnost i utvrdili da ona ne zavisi od osvetljenja, njegove jačine ili boje. Naime, referentna grupa radnika imala je stalno osvetljenje. Druga, koja je bila ogledna, promenljivo osvetljenje, čija je jačina išla od veoma jake do jačine mesečine. U obe je rasla proizvodnost.
Godine 1927. odsek industrijskog istraživanja Hardvardskog univerziteta, na kome je Elton Majo bio profesor, počeo je sa istraživanjima u odeljenju za proveru prenosnika pomenutog preduzeća. U ovom odeljenju je, pet godina ranije, počelo da se radi na uvođenju novih činioca u radnu sredinu sa ciljem povećanja usredsređenosti za rad. Novi radni uslovi primenjivani su na pet žena koje su radile u ovom odeljenju, a sastojali su se u dodatnim odmorima tokom rada i mogućnosti osveženja. Sve ovo, uključujući i povratak na stare uslove rada, nije uticalo na njihovu produktivnost, odnosno proizvodnja je u oba slučaja rasla. Objašnjenje do koga se kasnije došlo, nazvano je Hotorn efekat. Zaključeno je da činioci radne sredine, za koje se pretpostavljalo da će uticati na proizvodnost, nisu imali nikakvo dejstvo iz dva razloga: prvo, međusobni odnosi zaposlenih u ovoj grupi su bili veoma dobri, i drugo - postojao je visok stepen usklađenosti ciljeva radnika i rukovodstva.
Istraživanje je nastavljeno i imalo je ukupno pet koraka. Poslednji korak počeo je, posle četvorogodišnjeg zastoja uzrokovanog ekonomskom krizom, 1936. godine, a završila se pred Drugi svetski rat.
Elton Majo je najizrazitiji predstavnik škole humanih odnosa. On je zahtevao na zadovoljavanju društvenih potreba zaposlenih, pre svega na uspostavljanju dobrih međusobnih odnosa i na osećanju da su zaposleni važan činilac svakog preduzeća. U tom smislu, rukovodstvo treba da se zanima i za lične potrebe radnika i da utiče na izbegavanje sukoba.
I pored svog naprednog usredsređenja, ova škola ni iz daleka nije dostigla slavu Tejlorovog naučnog upravljanja. Razlozi za to mogu se naći u vremenu kada se pojavila. Kraj dvadesetih i početak tridesetih godina dvadesetog veka obeležen je poznatom svetskom ekonomskom krizom. Tadašnjoj svetskoj ekonomiji više je odgovaralo upravljanje sa čvrstim nadgledanjem i razdvajanjem upravljačkih i izvršilačkih dužnosti, nego način koji je okrenut zaposlenima.