Šovinizam blagostanja
Šovinizam blagostanja (negde poznat i kao državni nacionalizam blagostanja) je termin koji se koristi za politički pojam da socijalne beneficije treba da budu ograničene na određene grupe, na prvom mestu domaće stanovništvo države, nasuprot imigrantima.
Koristi se kao argumentaciona strategija od strane desničarskih populističkih partija, koja opisuje retoričku vezu između problema države blagostanja i imigracije, ali takođe i određenih socijalnih grupa, na primer primalaca socijalnih beneficija i nezaposlenih. Fokus je na kategorizaciji stanovnika države u dve ekstremne grupe: „grupe koja hrani“ i „grupe koja oslabljuje“, i kontradikciji između njih u takmičenju za oskudne resurse društva.[1][2][3]
Počeci uredi
Termin „šovinizam blagostanja“ je u društvenim naukama prvi put upotrebljen u delu Jergena Golda Andersena (Jørgen Gold Andersen) i Tora Bjorklunda (Tor Bjørklund), objavljenom 1990. godine, pod nazivom: „Strukturalne promene i novi rascepi: Partije napredka u Danskoj i Horveškoj“ („Structural changes and new cleavages: The progress parties in Denmark and Norway“). Oni ga opisuju kao ideju da „socijalne usluge treba da budu dostupne samo našima“.[4][5]
„Grupa koja hrani“ i „grupa koja oslabljuje“ uredi
Pri opisu društva i problema države blagostanja populisti, posebno desničarski populisti i šovinisti blagostanja, koriste argumente bazirane na dva ekstrema u kojima su stanovnici podeljeni u dve grupe: „grupu koja hrani“ i „grupu koja oslabljuje“. Grupa „hranioca“ se sastoji od dela društva koji radi na društvenom blagostanju i državnom prosperitetu: graditelji zajednice; „narod“; obični, pošteni radnici. Drugu grupu čine ljudi koji oslabljuju društvo, za koje se veruje da promovišu ili koriste beneficije bez doprinosa bilo kojoj vrednosti u društvu. Grupa koja oslabljuje se sastoji od birokrata, akademika, imigranata, nezaposlenih, primaoca socijalne pomoći i drugih. Šovinizam blagostanja se, kao takav, vidi kao sistem sa ugrađenim mehanizmima razdvajanja.[2][3]
Desničarski populizam i šovinizam blagostanja uredi
Prema mišljenju šovinista blagostanja, zaštitnu mrežu države blagostanja čine ljudi za koje oni veruju da im je mesto u zajednici. Po standardu desničarskih populista, veze sa društvom su bazirane na nacionalnim, kulturalnim, etničkim ili rasnim aspektima. Oni koji se smatraju pripadnicima društva su građani koji pripadaju „grupi koja hrani“. Za „grupu koja oslabljuje“ (prvenstveno imigrante), smatra se da ne pripada društvu i da nepravedno koristi beneficije socijalnog sistema.[3][6] U suštini, šovinisti blagostanja smatraju da imigranti iscrpljuju oskudne resurse društva. Oni veruju da ove reurse treba da koriste članovi etnički homogenog, domaćeg stanovništva,[1] prvenstveno deca i starije osobe.[7] Isti princip argumentacije je, po mišljenju nekih akademika, prenet na tržište rada; nadmetanje za radno mesto je pretvoreno u etnički sukob između imigranata i domaćeg stanovništva. U vremenima visokog stepena nezaposlenosti dolazi do povećanja legitimnosti šovinizma blagostanja i drugih ksenofobičnih argumentacija.[8][9]
Političke partije i šovinizam blagostanja uredi
Neki od primera savremenih partija koje koriste ili su koristile argumentacionu stategiju šovinizma blagostanja su: Partija napretka i Danska narodna partija u Danskoj, Nacionalni front u Francuskoj, Slobodarska partija Austrije u Austriji, Republikanci u Nemačkoj, Švedske demokrate[1][10] i Nova demokratija[1] u Švedskoj.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g Rydgren 2005
- ^ a b Mény & Surel 2002
- ^ a b v Rydgren & Widfeldt 2004
- ^ Linda Besner (7 February 2013): Why the Dutch Vote for Geert Wilders Arhivirano 2013-07-30 na sajtu Archive.today Randomhouse.ca, retrieved 31 July 2013
- ^ Jørgen Gold Andersen and Tor Bjørklund (1990): Structural changes and new cleavages: The progress parties in Denmark and Norway Acta Sociologica, JStor, pristupljeno 30. maj 2017.
- ^ Kitschelt 1997
- ^ Lodenius 2010
- ^ Scheepers, Gijsberts & Coenders 2002
- ^ Oesch 2008
- ^ Kiiskinen & Saveljeff 2010
Literatura uredi
- Kiiskinen, Jenny; Saveljeff, Sigrid (2010), „Att dansa i otakt med väljarna: Socialdemokraternas och Moderaternas strategiska bedömning av Sverigedemokraterna” (PDF), Malmö Studies in International Migration and Ethnic Relations (na jeziku: Swedish), Malmö: Malmö högskola, ISSN 1652-3997
- Kitschelt, Herbert (1997), The radical right in Western Europe: a comparative analysis, Ann Arbor: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08441-8, LIBRIS 8883465
- Lodenius, Anna-Lena (2010), Sverigedemokraterna, så funkar dom (na jeziku: Swedish), Ordfront magasin, Arhivirano iz originala 19. 08. 2011. g., Pristupljeno 2011-08-14
- Mény, Yves; Surel, Yves (2002), Democracies and the Populist Challenge, Basingstoke: Palgrave, ISBN 978-0-333-97004-1, LIBRIS 8284093
- Oesch, Daniel (2008), „Explaining Workers' Support for Right-Wing Populist Parties in Western Europe: Evidence from Austria, Belgium, France, Norway, and Switzerland”, International Political Science Review, 29 (3): 349—373, doi:10.1177/0192512107088390
- Rydgren, Jens; Widfeldt, Anders (2004), Från Le Pen till Pim Fortuyn – Populism och Parlamentarisk Högerextremism i dagens Europa (na jeziku: Swedish), Malmö: Liber, ISBN 978-0-333-97004-1, LIBRIS 8284093
- Rydgren, Jens (2005), Från skattemissnöje till etnisk nationalism: Högerpopulism och parlamentarisk högerextremism i Sverige (na jeziku: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 978-91-44-04307-4, LIBRIS 9840294
- Scheepers, Peer; Gijsberts, Mérove; Coenders, Marcel (2002), „Ethnic Exclusionism in European Countries: Public Opposition to Civil Rights for Legal Migrants as a Response to Perceived Ethnic Threat”, European Sociological Review, 18: 17—34, doi:10.1093/esr/18.1.17, hdl:11370/37c6a351-6033-45a1-a8da-8a4e9bfb9243
