Koordinate: 45°14′10″ SGŠ; 19°50′53″ IGD / 45.236111° SGŠ; 19.848056° IGD / 45.236111; 19.848056

Štrand je popularna plaža u Novom Sadu. Nalazi se na Dunavu, u blizini Mosta slobode i važi za jednu od najuređenijih plaža na celom toku reke. Zvanično je otvorena 1911. godine, ali lokalno stanovništvo koristilo ju je godinama ranije.

Štrand

Ime Štrand potiče od nemačke reči Strand što u prevodu znači plaža.

IstorijaUredi

Sredinom 19. veka na levoj obali Dunava postojao je peščani sprud, kojeg su meštani zvali Poloj. On je godinama služio kao pojilo za životinje, od kojih je najviše bilo volova. S razvojem grada, javlja se i potreba za plažom te se Poloj preuređuje u Štenglova kupatila, takozvane švimšule, što na nemačkom znači škola plivanja.Na reci su postavljeni splavovi sa buradima vezanim za balvane.

Kupalište je u početku bilo podeljeno na ženski i muški deo. Uz kupljenu ulaznicu dobijao se i kupaći kostim, mada je većina devojaka dolazilo u sopstvenim kostimima. Za kućni red na švimšulama bio je zadužen upravnik policije koji je odmeravao dužinu suknji na ženskim kupaćim kostimima i vodio računa da se muškarci ne šetaju goli. Sve je moralo zadovoljiti stroga pravila, o čemu govori i podatak da bi se svakoj ženi sa obnaženim grudima, doživtno zabranio ulazak na kupalište.

Već 1912. je Štrand imao organizovanu stražarsku i spasilačku službu, a bili su angažovani i učitelji plivanja. Izgradnjom tri reda drvenih kabina 1913. godine, potom biletarnice sa dva šiljata tornja i drvenim okretaljkama za prolaz, barake za bicikle, tuševe, ugostiteljske objekte, saletle, tramboline, skakaonice i vezu za brodove za iznajmljivanje, Štrand je, uz pažljivo negovan zelenilo i guste drvorede, pružao visok komfor i zavidan utisak svetske otmenosti. Godine plaža je bila dugačka 500 i široke 60 metara. Ty se nalazio frizerski salon, poslastičarnica i nekoliko kioska. Do 1920. godine Štrand je dobio restoran, paviljon za muzičare. Posedovanje sopstvene kabine na kupalištu ili pretplatnih ulaznica bilo je stvar prestiža boljestojećih građana. Svakoga dana, iz Železničke ulice polazio je mali motorni voz Trčika.

Trčika je u stvari bio obožavani tramvaj. Prvi električni tramvaji počeli su da voze novosadskim ulicama 1911. zamenivši omnibuse koje su vukli konji. U početku sistem je brojao 19 vozila i sva su bila proizvedena u Pešti. Kada je prvi projurio njihovim gradom mnogi Novosađani u čudu su gledali kola žute boje, a meštani okolnih mesta često su svraćali do grada tek da bi se u njima provozali. Trčika je bila posebno popularna, nju su volele generacije posebno zato što je iz centra saobraćala pravo do Štranda, glavnog gradskog kupališta i Dunava. Posle se zbog jeftine nafte prešlo na moderne autobuse, trčike su istisnute iz saobraćaja 1958., a do Štranda je počelo da se dolazi na druge pogone.

Još od osnivanja plaža poznata je po raznim sportskim dešavanjima poput picigina, kečketa - to jest tenisa koja se igra s rukom, kurendola iliti tenisa koja se igra nogom i tenisa koji se igra glavom i koji je nastao na dunavskim obalama. Na plažu ce stizao i brodicama i fijakerima, a dolazili su i mnogi viđeniji pesnici, političari, pisci, umetnici. Miloš Crnjanski je Štrand isticao kao najveću znamenitost Novog Sada.

Na sedam hektara zelenih Na sedam hektara zelenih površina i isto toliko peščanih površina nalazi se više od 400 stabala drveta, uglavnom autohtonih vrsta, cvetne gredice, rasadnika, ukrasno šiblje, travnjaci. Na 700 metara dugoj plaži postoji 830 kabina, a od prvog dana maja do poslednjeg dana septembra preko kapija prolazi preko milion ljudi. Takođe, potez Dunava oko Novog Sada je jedno od retkih mesta gde se može jedpiti, s obzirom da je reka ovde izuzetno široka i da postoji i nekoliko rukavaca u kojima je voda vrlo mirna. Cvakog leta na Štrand svraćaju i učesnici Dunavske regate, koja važi za najdužu regatu na svetu.

Novosadska racijaUredi

Detaljnije: Novosadska racija

Dana 21. januara 1942. godine, mađarske fašističke snage počele su pogrom nad Srbima i Jevrejima u Novom Sadu, poznatiji kao Novosadska racija. Za tri dana ubijeno je između 1300 i 2000 građana. Uhapšeni građani, kamionima ili pešaka, bili su dovedeni pred sam ulaz na Štrand. Postrojani u redove, čekali su odlazak do same obale Dunava gde su ubijeni i ranjeni. Beživotna i ranjena tela, vojnici su gurani pod led.

Tel Aviv plažaUredi

Spoljašnje vezeUredi