Blu-rej disk (engl. Blu-ray Disc) naslednik je DVD-a. Njegov konkurent je bio Tošibin HD DVD koji je povučen iz proizvodnje pošto je tokom takozvanog „plavog rata“ Soni predstavio četvoroslojni Blu-rej disk kapaciteta 100 GB. Tošiba je priznala poraz i objavila da više neće proizvoditi HD DVD diskove. Tehnologija i pripadajući uređaji su koncipirani za privatne korisnike. Za viša očekivanja preduzetničkih korisnika postoje varijante (engl. Professional Disc for Data - PDD) i (engl. Professional Disc for Broadcast - PDB). Sonijeva nova igračka konzola PlayStation 3 poseduje Blu-rej čitač. To joj pored igara omogućuje i reprodukciju filmova u ovom formatu. Ime je engleskog porekla i bukvalno znači disk plavog zraka, pri čemu se disk odnosi na medijume, a plavi zrak na primenjeni plavi laser. Ortografski ispravno pisanje Blue-ray Disc je verovatno bilo promenjeno da bi se pojam mogao lakše registrovati kao robna marka.[1]

Blu-rej Disk

Blu-rej disk postoji u 3 formata: kao BD samo za učitavanje, kao BD-R za učitavanje i jednostruki zapis i kao BD-RE za učitavanje i višestruki zapis podataka.

Istorija

uredi

Prvi prototip Blu-rej diska objavljen je od strane kompanije Soni u Japanu u oktobru 2000. Sam logo i zaštitni znak predstavljeni su 9. februara 2001. dok je godinu dana kasnije, 19. februara 2002. godine Blu-rej disk zvanično predstavljen javnosti.

BD format je razvijen od strane Blu-rej disk udruženja, grupe koja predstavlja kreatore potrošačke elektronike, kompjuterskog hardvera i pokretnih slika (filmova). Pošto je Soni predstavio prvi Blu-rej disk prototip u oktobru 2000, prvi prototip plejera za ove diskove je objavljen u aprilu 2003. takođe u Japanu. Nakon toga, on je nastavio da se razvija do zvaničnog puštanja u prodaju u junu 2006. Tokom HD-DVD i Blu-rej rata (tzv. “plavi rat”), Tošiba je u februaru 2008. priznala da je podržala HD-DVD, dok je izbacivala u prodaju svoj Blu-rej disk u 2009[2]. Prema istraživanjima medija, HD softver se prodavao u Sjedinjenim Američkim Državama sporije prve dve godine nego DVD softver.

Sonijeva nova igračka konzola PlayStation 3 poseduje Blu-rej čitač. To joj pored igara omogućuje i reprodukciju filmova u ovom formatu. Ime je engleskog porekla i bukvalno znači disk plavog zraka, pri čemu se disk odnosi na medijume, a plavi zrak na primenjeni plavi laser. Ortografski ispravno pisanje Blue-ray Disc je verovatno bilo promenjeno da bi se pojam mogao lakše registrovati kao robna marka.

Karakteristike

uredi
 
Piši-briši Blu-rej disk

Blu-rej disk je napravljen od plastike, prečnika 120 mm i 1,2 mm debljine, što su praktično dimenzije DVD i CD diskova. Konvencionalni Blu-rej disk diskovi su kapaciteta 25 gigabajta po sloju, odnosno 50 gigabajta kod onih sa duplim slojem. Diskovi sa tri sloja (100 gigabajta) i oni sa četiri sloja (128 gigabajta) su dostupni isključivo za računarske BD-XL drajvove i nisu kompatibilni sa samostalnim Blu-rej plejerima.

Ime Blu-rej se odnosi na laser (tačnije, ljubičasti laser) koji se koristi za čitanje diska, koji dozvoljava da se informacije skladište u većoj gustini nego što je to moguće sa dužim talasnim dužinama crvenog lasera koji se koristi za DVD.

Glavna primena Blu-rej diska je da se koristi kao sredstvo za skladištenje video materijala, poput igranih filmova, kao i fizičke distribucije video igara za PlayStation 3, PlayStation 4 i Xbox One. Pored svega navedenog, Blu-rej se može koristiti i za skladištenje brojnih drugih multimedijalnih formata.

Video zapisi visoke definicije mogu biti snimljeni na Blu-rej diskovima do 2160r rezolucije (3840h2160 piksela), do 60 frejmova po sekundi. Razlika između DVD i Blu-rej diskova je što su DVD diskovi limitirani na maksimum rezolucije od 480r (720h480 piksela) ili 576r (720h576 piksela).

Reference

uredi

Spoljašnje veze

uredi