Википедија

Burnout (серија видео-игара)

Burnout je serija trkačkih igara koje je razvio Criterion Games. Prve dve igre je objavio Acclaim Entertainment, dok je kasnije izdanje izdao Electronic Arts.

Burnout
Žanr(ovi)Racing
Razvijač(i)
Izdavač(i)
Platforme
Prva igraBurnout
1. novembar 2001
Poslednja igraBurnout Paradise Remastered
16. mart 2018

Istorija uredi

Vremenska lenta sa godinama izdanja
2001Burnout
2002Burnout 2: Point of Impact
2003
2004Burnout 3: Takedown
2005
2006
2007Burnout Dominator
2008Burnout Paradise
2009
2010
2011Burnout Crash!
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018Burnout Paradise Remastered

Burnout-ovo poreklo potiče od Criterion Games-a, odeljenja kompanije Criterion Software Ltd. osnovanog 1999. godine da bi prikazala tip igara za koje je njegov RenderWare pogon igre bio sposoban, sa Fionom Speri na čelu. Njihova prva igra bila je brza igra skejtborda, TrickStyle, koju je objavila Acclaim Entertainment za Dreamcast i objavljena 1999. godine. Kao nastavak, Sperijev tim, sada sa Aleksom Vordom, razvio je trkačku igru koja je pokazala mogućnosti najnovije iteracije RenderWare-a, pod nazivom Burnout, koju je takođe objavio Acclaim Entertainment 2001. [1] Burnout je imao za cilj da bude trkač u arkadnom stilu, stavljajući zabavu ispred realizma, kao što je nudila serija poput Gran Turismo. [2] Burnout je bio dovoljno uspešan za nastavak Burnout 2: Point of Impact, koji je objavio Acclaim Entertainment 2002. godine. Pored trka, Burnout 2 je uveo potpis serije "Crash mode", u kojem bi igrači vozili automobile u prizor drugih automobila i predmeta kako bi pokušali da naprave što je moguće više štete. U ovom trenutku serije, igre su bile fokusirane na vožnju po ruralnim i seoskim putevima, i dok je mehanika sudara bila deo igre, oni nisu bili naglašeni kao elementi igranja, već jednostavno nepoželjni, iako često spektakularni, rezultat sudara. [3]

Godine 2004. Acclaim Entertainment je podneo zahtev za bankrot i prodao svoju postojeću imovinu drugim izdavačima. Electronic Arts (EA) je kupio Criterion Games, kao i prava na Burnout seriju i RenderWare za procenjenih 48 miliona dolara te godine. [2] [4] EA je bila zainteresovana za Criterion i ranije iz njihove igre TrickStyle, i prvobitno su se 2002. nadali da će to proširiti na igru skejtborda otvorenog sveta pod Skate or Die! nadimak, sličan popularnosti Grand Theft Auto III. Međutim, Criterion nije mogao da nađe način da to funkcioniše i projekat je odustao; novinari veruju da će ovo na kraju biti objavljeno u igrici Skate iz 2007. od strane EA Black Box. [5] Otkazani projekat je ostavio određeni animozitet između Criterion-a i EA, ali 2003. godine EA je posegnuo za Criterion-om, želeći da reši problem i da ih natera da rade na drugom Burnout nastavku. Criterion se složio sve dok im je EA ostavila kreativnu kontrolu nad naslovom. [6] Igra je bila blizu završetka 2004. u vreme bankrota Acclaim-a i akvizicije EA. Burnout 3: Takedown je krenuo u seriju drugačijim putem, jer je Criterion ugradio neke od borbenijih elemenata iz SSX serije, tako da su se igrači „borili kroz saobraćaj“ umesto da se samo „juri kroz saobraćaj“, kaže Vord. [7] Igrači su bili u mogućnosti da napadnu protivnike kako bi ih usredsredili na padove („Takedowns“), što ih je ne samo privremeno izbacilo iz trka na sličan način kao oružje koje se koristi u igricama kao što je Mario Kart, već je i koristilo igraču pružanjem nekih pojačavajući efekti. [8]

Burnout 3 je bio veoma uspešan, sa više od 2,3 miliona prodatih primeraka do 2006. samo u Sjedinjenim Državama. [9] Criterion je nastavio da razvija dodatne Burnout igre, što je kulminiralo u Burnout Paradise-u 2008. Vord je zamislio Paradise kao stavljanje Burnout serije u otvoreni svet, dajući igračima opciju kojim rutama da idu da završe trke, zajedno sa drugim tradicionalnim načinima igre, dodajući igrici društveni element. [10]

Odnos prema serijalu Need for Speed uredi

Oko 2008–2009, neki od osoblja Criterion-a su u šali pitali da li bi mogli da rade na ratu u franšizi Need for Speed, koja se više fokusirala na kaskadersku vožnju nego na sudare. Igre serije su se prebacivale između nekoliko EA-ovih internih studija. EA im je dozvolila da razviju naslov, Hot Pursuit iz 2010. koji je bio i kritički i finansijski uspešan i doveo do toga da Criterion postane vodeći studio za franšizu Need for Speed. [11] Zapaženo je da Hot Pursuit i njegov nastavak iz 2012. godine Most Wanted sadrže elemente iz serije Burnout.

U 2013., nadzor nad serijom Need for Speed je prenet na EA-ovu novoformiranu podružnicu, Ghost Games, kao i na 80% programera u Criterion-u; preostalo osoblje služili su kao savetnici. [12] U aprilu te godine, Aleks Vord je izjavio da će se Criterion odvojiti od trkačkog žanra, dovodeći u pitanje budućnost Burnout serije. [13] Speri i Vord bi na kraju napustili Criterion početkom 2014. i kasnije osnovali novi studio, Three Fields Entertainment. [14] [15] Pošto IP za Burnout i dalje ostaje kod EA, studio bi proveo nekoliko godina radeći na manjim idejama igara kako bi razvio duhovni naslednik Burnout serije, pri čemu je Dangerous Driving bila prva igra koja je trebalo da obuhvati nekoliko aspekata serije. [16] [17] U 2019. godini, razvoj serije Need for Speed vraćen je na Criterion Games; Ghost Games bi bio vraćen na originalno ime kao EA Gothenburg i postao studio za podršku Frostbite Engine-u. Togodišnji deo, Need for Speed Heat, takođe bi sadržao labave elemente iz serije Burnout, kao što su uništavanje bilborda, rampe koje se nalaze širom sveta igara i raznolik teren.

Igranje uredi

Šablon:Pregled serijala video igreNajznačajnija karakteristika po kojoj je serija poznata je njen režim pada. Ova serija je dobro poznata po svom naglasku na agresivnoj vožnji i velikoj brzini. Nagrade u trci se dodeljuju igraču ako rizikuje kao što je vožnja prema saobraćaju iz suprotnog smera ili namerno pokušaj da se protivnici sruše. [18] U Burnout 3: Takedown potonja radnja, koja se u igri naziva „uklanjanje“, bila je opširno prikazana i davala je nagrade kao što su bodovi i pojačanje kada se uspešno izvede.

Nije trkački element igre, već usporene reprize sudara koje pokazuju da su automobili realno deformisane ono što je privuklo pažnju javnosti Burnout. Criterion je shvatio ovo i uveo poseban „Crash Mode“ kao deo Burnout 2: Point of Impact. U ovom režimu, igrači dobijaju instrukcije da izazovu što je moguće više štete tako što će udariti svoje vozilo u saobraćaj na posebno dizajniranom nivou koji sadrži „raskrsnice“, oblasti gde prolaze mnoga vozila (kao što je autoput). Tokom ovih događaja, saobraćaj je konstantno isti, koristeći metod pokušaja i greške za uspeh. Režim je isključen iz Burnout Paradise-a zbog dolaska Burnout Crash!-a. [19] Umesto toga, on je zamenjen režimom „Showtime“, koji omogućava igraču da se sruši „bilo gde, bilo kada“. [20] Point of Impact je takođe uveo režim Pursuit, gde igrač vozi specijalni policijski automobil i mora da juri trkača koji juri i zaustavi ga pre nego što se trkačka staza završi. Ovaj režim je ukinut, ali je bio predstavljen u Burnout Legends i ponovo se pojavio kao dostupna nadogradnja za kupovinu u Burnout Paradise-u poznatom kao Cops And Robbers. [21]

Element za uklanjanje Burnout 3: Takedown je ono što ga razlikuje od drugih trkačkih igara. To je suštinska strategija za pobedu u trkama, posebno u jednom igraču. Postoji i režim „road rage“ u kome je cilj da se skine što više protivnika.

Burnout Revenge je uveo funkciju "provere saobraćaja", koja je omogućila igraču da udari manja saobraćajna vozila bez sudara i da ih koristi da pokuša da obori rivale. Burnout Dominator je jedina igra bez crash mode iz prethodnih igara. Dominator se uglavnom fokusira na "Burnout" originalne igre, koji koristi ceo merač pojačanja bez prestanka i pokušava da ulanča pojačanja što je duže moguće.

Burnout Paradise je dodao nove funkcije kao što je igra otvorenog sveta u kojoj igrači mogu da istražuju Paradise City u slobodno vreme i trkaju se kad god požele kada stignu do područja sa početkom trke koja se nazivaju „raskrsnice“. Takođe je uvedena funkcija koja se zove „mugshot“ gde, koristeći Xbox Live Vision kameru ili PlayStation Eye, snima „mugshot“ svog protivnika kada ih igrač skine. [22]

Automobili uredi

Burnout je prvobitno predstavljao malu kolekciju automobila, [18] uključujući mali Compact, Saloon (kao i sportski modifikovanu GT verziju), Pickup i Muscle. Ova kolekcija je porasla u Burnout 2 i uključila automobile kao što su Oval racer, Cop Car, Classic, Gangster i Hot Rod. Kada je Burnout 3: Takedown izašao, originalni automobili više nisu korišćeni, osim Custom Coupe Ultimate, zelenog kupea koji je bio jedan od "Custom" automobila u Burnout 2 (ovaj automobil se takođe ponovo pojavljuje u Burnout Legends, Burnout Dominator i Burnout Paradise). Paradise verzija se zove Kitano Hydros Techno. Isto se dogodilo u Burnout Revenge gde je kolekcija automobila bila potpuno nova. Uglavnom, kolekcija automobila Burnout Paradise-a je potpuno nova, ali postoje neka vozila (kao što su prethodno pomenuti „Custom Coupe Ultimate“ i Custom Roadster iz Burnout 2 ili Revenge Racer iz Burnout Revenge) koji su modeli iz prethodnog Burnout igrice. Paradise je takođe prva Burnout igra koja označava proizvođače i realistične nazive modela automobila za svoja vozila (kao što su „Carson Annihilator“ ili „Nakamura Ikusa GT“).

Još jedna stvar koju treba primetiti je koliko bi automobila moglo biti zasnovano na svojim kolegama iz stvarnog života, posebno na vozilima iz Burnout Revenge i Burnout Paradise. Primer je „Carson GT Concept“ iz Paradise-a, koji podseća na Chevrolet Camaro pete generacije.

Određene igre u seriji takođe imaju kompatibilnost sa drugim igrama, kao što je Revenge, gde igrači mogu da otključaju Madden Challenge Bus tako što imaju sačuvanu datoteku iz Madden NFL 06, [23] i Burnout 3: Takedown fajl za čuvanje otključava Dominator Assassin.

Reference uredi

  1. ^ „Burnout – What the Hell Happened to It?”. 
  2. ^ a b „Burnout creator Fiona Sperry on leaving EA, going indie and Dangerous Golf”. MCV/Develop. 29. 6. 2016. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  3. ^ „IP Profile: Burnout Series”. MCV/Develop. 20. 8. 2008. Arhivirano iz originala 28. 2. 2019. g. 
  4. ^ Fahey, Rob (28. 7. 2004). „EA buys Criterion; deal includes game studio and RenderWare”. GamesIndustry. Arhivirano iz originala 28. 6. 2015. g. Pristupljeno 5. 2. 2017. 
  5. ^ Plunkett, Luke (30. 8. 2010). „Burnout Devs Were Making A Skate Or Die Game”. Kotaku. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  6. ^ „Behind The Scenes: Burnout 3”. GamesTM. str. 1—3. Arhivirano iz originala 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 5. 2. 2017. 
  7. ^ Dale, Alex (3. 11. 2016). „Burnout's creative director Alex Ward takes us behind the scenes of the acclaimed racing series”. GamesRadar. Arhivirano iz originala 4. 11. 2016. g. Pristupljeno 5. 2. 2017. 
  8. ^ „Burnout 3 Q&A”. GameSpot. 11. 2. 2004. Arhivirano iz originala 5. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 2. 2017. 
  9. ^ Campbell, Colin; Keiser, Joe (29. 7. 2006). „The Top 100 Games of the 21st Century”. Next Generation. Arhivirano iz originala 28. 10. 2007. g. 
  10. ^ Horti, Samuel (6. 3. 2018). „Devs reflect on the impact and legacy of Burnout Paradise”. Gamasutra. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  11. ^ Crecente, Brian (9. 8. 2012). „How the creators of Burnout became the stewards of Need for Speed”. Polygon. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  12. ^ McElroy, Griffon (13. 9. 2013). „Majority of Criterion staff now Ghost Games UK, core team down to 16 people”. Polygon. Pristupljeno 26. 4. 2017. 
  13. ^ „Criterion Games Moving on from the Racing Genre | TechnoBuffalo”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 1. 9. 2013. 
  14. ^ Crecente, Brian (3. 1. 2014). „Co-founders of Criterion Games, creators of Burnout, leave studio”. Polygon. Pristupljeno 8. 4. 2019. 
  15. ^ Gera, Emily (5. 3. 2014). „Criterion founders announce new indie game studio Three Fields Entertainment”. Polygon. Pristupljeno 26. 4. 2017. 
  16. ^ Frank, Allegra; Sarkar, Samit (20. 2. 2018). „Burnout Paradise Remastered hits consoles in March”. Polygon. Vox Media. Pristupljeno 20. 2. 2018. 
  17. ^ Donlan, Christian (1. 4. 2019). „Dangerous Driving represents the road not taken by Burnout 4”. Eurogamer. Pristupljeno 4. 4. 2019. 
  18. ^ a b „Burnout – What the Hell Happened to It?”. "Burnout – What the Hell Happened to It?".
  19. ^ Federmann, Chris (11. 7. 2011). „Crash Mode Kept Out Of Burnout Paradise Because Of New Downloadable Game - News”. www.GameInformer.com. Pristupljeno 9. 7. 2012. 
  20. ^ „Burnout Paradise Q&A: It's Showtime”. GameSpot. 10. 1. 2008. Pristupljeno 14. 4. 2016. 
  21. ^ „Burnout Paradise Cops And Robbers Micro-Review”. Kotaku.com. 13. 5. 2009. Pristupljeno 9. 7. 2012. 
  22. ^ „E3 '07: Burnout Paradise Hands-On - GameSpot.com”. Uk.gamespot.com. 12. 7. 2007. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 9. 7. 2012. 
  23. ^ „Madden Challenge Bus in Burnout Revenge - Xbox”. News.teamxbox.com. 2. 8. 2005. Arhivirano iz originala 20. 7. 2013. g. Pristupljeno 9. 7. 2012. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Burnout_(серија_видео-игара)&oldid=26731915”