Википедија

Drupal

веб систем за управљање садржајем

Drupal je besplatan sistem za upravljanje sadržajem otvorenog koda, napisan u PHP-u i distribuiran pod GNU-ovom opštom javnom licencom,[3][4][5] koji obezbeđuje bek-end frejmvork za najmanje 2,2% svih veb-sajtova na svetu[6][7] – od malih, ličnih prezentacija, blogova, pa do robusnih poslovnih veb-sajtova za e-trgovinu.[8] Razni sistemi takođe koriste Drupal za upravljanje znanjem i za poslovnu kolaboraciju.[9]

Drupal
Drupal 8 logo
Drupal 8 logo
Drupal 8
Drupal 8
Originalni autor(i)Dris Bajtert
Programer(i)Drupal zajednica
Prvo izdanje18. maj 2000. god.; pre 23 godine (2000-05-18)[1]
Stabilno izdanje
8.4.0 [2] / 4. oktobar 2017. god.; pre 6 godina (2017-10-04)
Repozitorijum
Uredi na Vikipodacima
Napisan uPHP, Simfoni frejmvork
Operativni sistemJuniksoliki operativni sistemi, Windows
Platformavišeplatformski
Veličina80 MB (nekomprimovano Drupal 8 jezgro) [2]
Dostupan navišejezičan
TipSistem za upravljanje sadržajem, zajednica i blog platforma
LicencaGNU-ova opšta javna licenca verzije 2 i novije
Veb-sajthttps://www.drupal.org/

Standardno izdanje Drupala, poznatije kao Drupal jezgro, obezbeđuje osnovne funkcionalnosti zajedničke za sve sisteme za upravljanje sadržajem (engl. Content management systems - CMS). To su registracija i održavanje korisničkih naloga, upravljanje menijima, RSS izvorima vesti, taksonomijom, prilagođavanje izgleda stranica i administracija sistema. Instalacija Drupal jezgra može poslužiti kao jednostavan veb-sajt, jednokorisnički ili višekorisnički blog, Internet forum, ili pak veb-sajt zajednice obezbeđujući sadržaj generisan od strane korisnika (engl. user-generated content).

U januaru, 2017. godine, Drupal zajednica je dobila svog milionitog člana.[10] U ovu brojku spada i 105.400 korisnika koji aktivno doprinose razvoju Drupala.[11] Rezultat ovoga je više od 35.800 besplatnih modula koji unapređuju i prilagođavaju funkcionalnosti Drupala, preko 2.300 besplatnih tema koje menjaju opšti izgled Drupala i najmanje 1.100 besplatnih distribucija koje vam omogućavaju brzo i lako podešavanje složenih, specifičnih Drupal veb-sajtova u manje koraka.[12]

Iako Drupal programerima nudi sofisticiran Aplikacioni programski interfejs (API), osnovna instalacija i administracija veb-sajtova ne zahteva prethodno znanje programiranja.

Drupal se može pokrenuti na bilo kojoj softverskoj platformi koja podržava veb server sposoban za pokretanje PHP-a i bazu podataka za skladištenje sadržaja i konfiguracije.

Istorijat uredi

Poslednje objavljene verzije
Verzija Datum objavljivanja
8.4.0 4. oktobar 2017. [2]
7.56 21. jun 2017. [13]
6.38 24. februar 2016. [14]
5.23 11. avgust 2010. [15]
 
Istorijat objavljivanja Drupala, od verzije 1 do 6

Tvorac Drupala je Dris Bajtert. U početku zamišljen kao forum, 2001. godine postaje projekat otvorenog koda.[16] Naziv Drupal je engleska varijanta holandske reči "druppel", što u prevodu znači "kapljica".[17] Naziv potiče od veb-sajta Drop.org, koji je u međuvremenu ugašen i čiji je kod integrisan u Drupal. Interesantna priča vezana je za naziv ovog sistema, naime Dris Bajtert je imao ideju da sistem nazove "dorp", što na holandskom znači selo, kao simbol zajednice i međusobne podrške, međutim tokom provere dostupnosti naziva domena, dogodila se greška u kucanju, pa je na taj način, sasvim slučajno, od „sela“ (dorp) nastala „kapljica“ (druppel).

Interesovanje za Drupal se značajno povećalo 2003. godine kada je ova platforma iskorišćena za kreiranje distribucije DinSpejs (engl. DeanSpace) za potrebe primarne kampanje kandidata Demokratske stranke, Hauarda Dina na predsedničkim izborima u SAD, 2004. godine. DinSpejs distribucija je iskorišćena za podršku u razvoju preko 50 različitih, nezvaničnih sajtova koji su bili naklonjeni njegovoj kampanji i koji su korisnicima omogućavali direktnu međusobnu komunikaciju kao i komunikaciju sa predstavnicima same kampanje.[18] Nakon završetka kampanje, članovi njegovog tima za veb razvoj nastavili su sa interesovanjem za razvoj veb platforme koja bi pomogla političkom angažmanu, pa su u julu 2004. pokrenuli SivikSpejs Labs (engl. CivicSpace Labs), "prvu kompaniju čiji su se zaposleni bavili isključivo razvojem i distribucijom Drupal tehnologije".[19] I druge kompanije su počele da se specijalizuju za razvoj u Drupalu.[20][21] Do 2013. godine broj kompanija koje su nudile usluge vezane za razvoj u Drupalu, popeo se na preko stotinu.[22]

Zaključno sa 2014. godinom Drupal je počela da razvija zajednica,[23] dok je popularnost sve brže rasla. Od jula 2007. do juna 2008. godine broj preuzimanja Drupal instalacije sa veb-sajta Drupal.org bio je 1,4 miliona, što je povećanje od otprilike 125% u odnosu na prethodnu godinu.[24][25]

Zaključno sa januarom 2014. godine, više od 1.180.000 veb-sajtova je koristilo Drupal.[26] U ovu brojku spadaju na stotine poznatih organizacija,[27] kao što su korporacije, mediji i izdavači, državne institucije i neprofitne organizacije,[traži se izvor] škole i pojedinci. Drupal je nagrađen sa nekoliko Pakt nagrada (engl. Packt) za doprinos u oblasti sistema za upravljanje sadržajem otvorenog koda[28] kao i nagradom Vebver 100 (engl. Webware 100) tri puta za redom.[29][30]

Dana 5. marta 2009. godine, Bajtert je objavio "zastoj" u razvoju Drupal 7 verzije do 1. septembra 2009. godine. [31] Drupal 7 je objavljen 5. januara 2011. godine, što je u nekoliko zemalja obeleženo prigodnim žurkama.[32] Nakon toga, prestala je podrška za Drupal 5, pa je zvanična podrška bila dostupna samo za verzije Drupal 6 i 7.[33] Ažuriranja Drupal 7 verzije su redovno objavljivana.[34]

Dana 1. decembra 2012. godine otpočet je razvoj Drupal 8 verzije.[35] Približno tri godine kasnije, 7. oktobra 2015. godine objavljena je rc1 (engl. release candidate) verzija Drupala 8.[36] Drupal 8 donosi nove mogućnosti i poboljšanja kako za korisnike tako i za programere, kao što su: izmenjen korisnički interfejs; WYSIWYG (engl. What You See Is What You Get) uređivanje sadržaja na samom sajtu; poboljšana podrška za mobilne uređaje; dodati i poboljšani doprineseni engl. contributed moduli kao što su Views, Date, i Entity Reference; predstavljena je nova, objektno-orijentisana PHP osnova zasnovana na Simfoni komponentama; izmenjeno je sistem konfiguracija; i poboljšana je podrška za višejezičnost. Drupal 8 rc1 verzija je nastala kao rezultat rada preko 3.200 programera.[37]

Dana 15. januara 2015. godine, objavljen je Drupal fork (engl. fork) pod nazivom Bekdrop (engl. Backdrop).[38]

Drupal 8.0.0 je objavljen 19. novembra 2015. godine.[39] Dostupna je i njegova nadogradnja u vidu verzije 8.1.0[40] koja donosi brojna poboljšanja, CKEditor WYSIWYG nadogradnju, dodati API, poboljšane stranice za pomoć korisnicima, i dva nova eksperimentalna modula. Svrha eksperimentalnih modula je testiranje, iako nisu u potpunosti podržani.

Jezgro uredi

U Drupal zajednici termin "jezgro" odnosi se na kod razvijen zajedničkim radom koji se može nadograditi doprinesenim modulima. Do verzije Drupal 8, ovaj kod je čuvan izvan foldera "sites" u samoj Drupal instalaciji.[41] Od verzije 8, jezgro se nalazi u "core" potfolderu Drupal instalacije. Jezgro predstavlja osnovu Drupala. Butstrep i zajedničke biblioteke se definišu u samom jezgru, dok se ostale funkcionalnosti implementiraju putem modula, među kojima i samim sistemskim modulom.

Na osnovu podrazumevane konfiguracije Drupal veb-sajta, sadržaj mogu kreirati registrovani ili anonimni korisnici (uz diskretno pravo administratora da to odobri) i on je dostupan posetiocima veb-sajta na osnovu različitih kriterijuma. Od verzije 8, u Drupal jezgro su ugrađene određene Simfoni biblioteke.

Ugrađeni moduli takođe poseduju i hijerarhijski sistem taksonomija, koji daje mogućnost da se sadržaj kategoriše ili obeležava ključnim rečima kako bi mu se lakše pristupalo.

Drupal održava detaljnu bazu promena u ugrađenim funkcionalnostima po verzijama sistema.[42]

Ugrađeni moduli uredi

Drupal jezgro sadrži opcione module koje administrator može da uključi kako bi proširio mogućnosti jezgra veb-sajta.[43]

Podrazumevana Drupal distribucija sadrži brojne opcije, kao što su:

  • Pristup statistici i logovima
  • Napredna pretraga
  • Blogovi, knjige, komentari, forumi i ankete
  • Keširanje i podešavanje opcija za poboljšane performanse
  • Opisne URL-ove
  • Sistem menija na više nivoa
  • Podrška za više veb-sajtova (engl. multi-site)[44]
  • Kreiranje i uređivanje sadržaja od strane više korisnika
  • Podrška za OpenID protokol
  • RSS vesti i agregatori vesti
  • Sigurnosna obaveštenja i ažuriranja na najnoviju verziju
  • Koorisnički profili
  • Restriktivna kontrola pristupa za različite korisnike (na osnovu korisničkih uloga, IP adrese, imejla)
  • Alati za kontrolu toka rada (okidači i aktivnosti)

Ugrađene teme uredi

Drupal sadrži i ugrađene teme koje prilagođavaju izgled i ponašanje (engl. look and feel) Drupal veb-sajtova,[45] kao što su Garland i Bartik teme.

Modul Kolor, predstavljen u Drupalu 5.0, omogućava administratorima promenu palete boja određene teme u samom interfejsu Veb-čitača.[46]

Lokalizacija uredi

Zaključno sa januarom 2017. godine, Drupal je dostupan na 100 jezika i engleskom (podrazumevani jezik).[47] Dostupan je i za jezike koji se čitaju zdesna ulevo, kao što su arapski, persijski i hebrejski.[48]

Drupal lokalizacija je zasnovana na gettext, GNU biblioteci za internacionalizaciju i lokalizaciju, i18n.

Obaveštenja o automatskim ažuriranjima uredi

Drupal automatski obaveštava administratora o najnovijim verzijama modula, tema i Drupal jezgra. Izuzetno je važno da se sistem ažurira ubrzo nakon objave zakrpa. Pre samog ažuriranja preporučuje se kreiranje rezervne kopije jezgra, modula, tema, fajlova i baze podataka. Ukoliko dođe do greške nakon ažuriranja ili ako zakrpe nisu kompatibilne sa modulom, veb-sajt se može brzo povratiti iz rezervne kopije. Dostupno je nekoliko Drupal modula za kreiranje rezervne kopije sistema. 15. oktobra 2014. godine, objavljeno je ažuriranje koje rešava otkriveni problem ranjivosti sistema putem SQL injekcije (engl. SQL injection).[49] Dve nedelje kasnije, Drupal sigurnosni tim je objavio saopštenje u kome objašnjava da svi korisnici treba da se ponašaju u skladu sa pretpostavkom da su svi sajtovi, koji nisu ažurirani u roku od 7 sati od tog saopštenja, zaraženi.[50] U skladu sa tim, izuzetno je važno da se u što kraćem roku primene ažuriranja i preporučljivo je da se za to koriste alati kao što je Draš, kako bi se olakšao ceo proces.

Apstrakcija baze podataka uredi

Pre verzije 7, Drupal je imao funkcije koje su rešavale određene zadatke vezane za bazu podataka, kao što su validacija SQL upita, dodavanje prefiksa u nazivima tabela na više sajtova i generisanje tačnih SQL upita. Sa Drupalom 6 je predstavljen sloj apstrakcije koji je programerima dozvoljavao kreiranje SQL upita bez konkretnog pisanja naredbi u SQL-u.

Drupal 7 proširuje sloj apstrakcije podataka na način da programeri više ne moraju da pišu SQL upite kao tekstualne nizove. On koristi PHP objekte podataka (engl. data objects) za apstrakciju baze podataka. Majkrosoft je za svoj SQL server razvio drajver baze podataka.[51] Drupal 7 podržava SQL mehanizam baze podataka u fajlu, koji je deo standardne PHP distribucije.

Privlačenje Windows programera uredi

Novi sloj apstrakcije baze podataka koji je predstavljen sa Drupalom 7 i njegova mogućnost da se pokreće na Windows veb-serveru IIS, omogućili su lakše učestvovanje Windows programera u Drupal zajednici. Posebna grupa na Drupal.org je posvećena Windows korisnicima i njihovim pitanjima i problemima.[52]

Pristupačnost uredi

Sa pojavom Drupala 7, pristupačnost Vebu je značajno poboljšana od strane Drupal zajednice.[53] Drupal je odličan alat za kreiranje sajtova dostupnih ljudima sa posebnim potrebama, jer je u razvoju sistema primenjena najbolja praksa iz ove oblasti. Tim zadužen za pristupačnost platforme nastavlja sa identifikacijom i rešavanjem barijera i podiže svest o ovim problemima u samoj zajednici. Drupal 7 verzija je započela usvajanje WAI-ARIA (engl. Web Accessibility Initiative – Accessible Rich Internet Applications) podrške za obogaćene Internet aplikacije (engl. Rich Internet applications) i sa tim je nastavljeno u Drupalu 8. Mnogo poboljšavanja je predstavljeno kako na korisničkoj tako i na administratorskoj strani Drupala, kao što su:

  • Mogućnost prevlačenja (engl. drag and drop)
  • Poboljšan kontrast i intenzitet boja
  • Dodata je mogućnost navigacije sa preskakanjem u ugrađene teme
  • Oznake se podrazumevano dodaju formama za unos
  • Rešen je problem sa CSS elementom display:none uvođenjem konzistentnih metoda za sakrivanje i prikazivanje teksta prelaskom miša preko njih.

Drupal zajednica posebnu pažnju poklanja rešavanju problema pristupačnosti pri definisanju prepravki za jezgro Drupala 8.[54]

Proširenje ugrađenih funkcionalnosti Drupal jezgra uredi

Drupal jezgro je modularno i definiše sistem hook i callback funkcija, kojima se pristupa interno, putem API-ja.[55] Ovakav dizajn omogućava razvoj doprinesenih modula i tema kako bi se proširile ili redefinisale funkcionalnosti Drupala bez promena u samom jezgru.

Fajlovi Drupal jezgra izolovani su u odnosu na doprinesene module i teme. Na ovaj način se uvećava fleksibilnost i sigurnost i omogućava administratorima da bez problema nadograde sistem na najnoviju verziju bez potrebe za brisanjem promena u prilagođenim fajlovima.[56] Zajednica se pridržava mantre "Nikad ne hakuj jezgro", preporuke programerima da nikako ne menjaju fajlove u jezgru.

Moduli uredi

Doprineseni moduli obezbeđuju dodatne i alternativne mogućnosti kao što su galerije slika, proizvoljni tipovi sadržaja (engl. content types) i izlistavanje sadržaja, WYSIWYG uređivači teksta, privatne poruke, integracija sa različitim alatima,[traži se izvor] integracija sa poslovnim aplikacijama,[traži se izvor] i dr. Zaključno sa januarom 2017. godine, dostupno je preko 36.500 besplatnih modula.[57]

Najčešće korišćeni doprineseni moduli:[58]

  • Content Construction Kit (CCK): omogućava administratorima veb-sajtova da dinamički prave tipove sadržaja proširujući šemu baze podataka. "Tipovi sadržaja" opisuju vrstu informacija. Tipovi sadržaja podrazumevaju događaje, pozivnice, recenzije, članke i proizvode kao i proizvoljan sadržaj. CCK Fields API je sadržan u Drupal jezgru u verziji 7.[59][60]
  • Views: olakšavaju pronalaženje i prikazivanje sadržaja posetiocima veb-sajta, koristeći sloj apstrakcije baze podataka. Osnovne funkcionalnosti su dodate u jezgro u Drupalu 8.[61]
  • Panels: omogućava upravljanje rasporedom prikaza elemenata prevlačenjem kako bi administratori vizuelno dizajnirali izgled veb-sajta.
  • Rules: uslovno izvršava radnje zasnovane na ponavljajućim događajima.
  • Features: omogućava snimanje i upravljanje funkcionalnostima (entiteta, prikaza, polja, konfiguracija, itd.) u sopstvenim modulima.
  • Context: omogućava definisanje sekcija na veb-sajtu u kojima se Drupal funkcionalnosti mogu uslovno aktivirati
  • Media: olakšava otpremanje fotografija i upravljanje medijima
  • Services: obezbeđuje Drupal API.
  • Organic Groups Mailing List

Teme uredi

Zaključno sa januarom 2017. godine, dostupno je više od 2.400[62] besplatnih doprinesenih tema. Teme adaptiraju ili zamenjuju podrazumevani izgled Drupal veb-sajta.

Drupal teme koriste standardne formate prikazivanja sadržaja zasnovane na određenim šablonskim sistemima (engl. template engine). Mnoge od njih su napisane u PHPTemplate šablonskom sistemu[traži se izvor] ili, manjoj meri, XTemplate šablonskom sistemu.[traži se izvor] Neki šabloni su napisani u PHP-u. Drupal 8 koristi Tvig (engl. Twig) šablonski sistem.

Uključivanje PHPTemplate i XTemplate šablonskih sistema u Drupal izazvalo je negativne reakcije korisnika zbog problema sa fleksibilnošću i njegove komlpeksnosti.[63] Drupal sistem tema koristi šablonski sistem kako bi razdvojio HTML/CSS od PHP-a. Popularan Drupal doprineseni modul "Devel" obezbeđuje informacije programerima i dizajnerima tema putem grafičkog korisničkog interfejsa.

Doprinesene teme[64] na Drupal veb-sajtu se besplatno distribuiraju pod GNU-ovom opštom javnom licencom,[65] i većina njih je predstavljena na Drupal Tim Gardenu (engl. Drupal Theme Garden).[66]

Distribucije uredi

Ranije, oni koji su želeli potpuno prilagođenu instalaciju Drupala morali su da skinu prerađenu verziju nezavisno od zvaničnog Drupal jezgra. Danas distribucija definiše upakovanu verziju Drupala koja osim instalacije nudi veb-sajt i kreirane aplikacije za određenu oblast.

Distribucije obezbeđuju pogodnosti novog Drupal veb-sajta jer ne mora da se pretražuju moduli kako bi se instalirali niti se podešavaju konfiguracije.[traži se izvor] One predstavljaju kolekciju modula, tema i određenih konfiguracionih podešavanja koje pripremaju Drupal za određenu upotrebu. Na primer, distribucija može da konfiguriše Drupal da bude veb-sajt u vidu brošure umesto informativnih portala ili e-prodavnica.

Arhitektura uredi

Drupal je baziran na PAC arhitekturi (engl. Presentation Abstraction Control). Sistem menija se ponaša kao kontroler. Prihvata ulazne parametre iz jedinstvenog izvora (HTTP GET i POST), raspoređuje zahteve do odgovarajućih pomoćnih funkcija, uzima podatke iz sloja asptrakcije (nodovi, a od Drupal 5 verzije i forme) i šalje ih kroz filter kako bi ih prikazao (uz pomoć teme). Čak šta više, poseduje višestruke, paralelne PAC agente u obliku blokova koji prikazuju podatke.[67]

Zajednica uredi

Drupal.org poseduje veliku zajednicu korisnika i programera koji pružaju aktivnu podršku kroz objavljivanje novih ažuriranja čime se pomaže poboljšanje funkcionisanja samog Drupala.[traži se izvor] Zaključno sa januarom 2017. godine, više od 105.400 korisnika aktivno doprinosi Drupal zajednici. DrupalKon (engl. DrupalCon) konferencije, na kojima se beleži svake godine sve veća posećenost, održavaju se dva puta godišnje - u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, naizmenično.[68] Poseta na DrupalKonu je rasla sa 500 posetilaca u Segedinu, u avgustu 2008. do preko 3.700 posetilaca u Ostinu, u junu 2014. godine.

Manji događaji, poznatiji kao Drupal kampovi (engl. DrupalCamp),[69] održavaju se tokom godine u celom svetu.

Drupal zajednica takođe organizuje profesionalna i poluprofesionalna okupljanja tzb. mitapove (engl. meetups), na različitim lokacijama širom sveta.

Postoji veliki broj aktivnih Drupal foruma,[70] mejling lista[71] i grupa za diskusiju.[72] Drupal takođe održava nekoliko IRC kanala[73] na Frinod (engl. Freenode) mreži.

Aktivno je više od 30 nacionalnih zajednica[74] na Drupal.org koje pružaju podršku na lokalnim jezicima.

Sigurnost uredi

Politika Drupala je da objavljuje propuste i ranjivosti u sistemu zajedno sa ažuriranjem koje rešava ovaj problem.[75][76] Administratori Drupal sajtova dobijaju obaveštenje o ovim ažuriranjima putem modula Apdejt Status (engl. Update Status) (u Drupalu 6) ili modula Apdejt Menadžer (engl. Update Manager) (u Drupalu 7).[77] Drupal održava listu sigurnosnih obaveštenja, sa istorijatom svih ovih objava,[78] početnu stranicu tima za pitanja sigurnosti u Drupalu,[79] kao i RSS vesti[80] sa najnovijim savetima po pitanju sigurnosti sistema. 2008. godine, prijavljeno je 11 sigurnosnih propusta koji su rešeni u Drupal jezgru.[78] Sigurnosni nedostaci su pronađeni i rešeni u 64 od ukupno 2.243 korisničkih doprinesenih modula.[78][81]

Sredinom oktobra 2014. godine,[82] Drupal je objavio da je pronađen kritičan bag u Drupalu 7 koji ima veze sa metodom SQL injekcije i ovaj slučaj je dobio naziv Drupalgedon.[83][84] Rešenje za ovaj problem bila je nadogradnja na Drupal verziju 7.32, koja međutim nije bila u mogućnosti da otkrije da li su hakeri instalirali neželjene programe (engl. backdoor) ukoliko je konkretan Drupal veb-sajt već bio kompromitovan.[85] Napadi hakera su krenuli nedugo nakon što je objavljeno da postoji bag. Drupal sigurnosni tim je objavio da se u slučaju da na veb-sajtu nije instalirana ova nadogradnja u roku od nekoliko sati od njene objave, on smatra kompromitovanim i da bi trebalo da se zameni statičkom HTML stranicom i da bi administratore servera na kom se nalazio trebalo informisati da su i drugi sajtovi na tom serveru potencijalno zaraženi. Da bi se ovaj problem rešio, veb-sajt je moralo vratiti na verziju pre 15. oktobra, instalirati ovu nadogradnju ručno i pažljivo pratiti svaki servis koji je bio vezan za prethodni sajt.[86]

Poznati veb sajtovi rađeni u Drupalu uredi

Reference uredi

  1. ^ Earliest tagged releases
  2. ^ a b v Drupal 8 release history; drupal.org
  3. ^ „Licensing FAQ”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  4. ^ „The Drupal Overview”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  5. ^ „System Requirements”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  6. ^ W3Techs (15. 7. 2011). „Usage of content management systems for websites”. Pristupljeno 15. 7. 2011. 
  7. ^ BuiltWith (28. 3. 2011). „Drupal Usage Statistics”. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  8. ^ „The State of Drupal 2010 speech”. Archive.org. 10. 3. 2001. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  9. ^ „Knowledge management with Drupal”. 
  10. ^ „1 Million Users on Drupal.org!”. drupal.org. 
  11. ^ „Drupal Homepage”. Drupal.org. Pristupljeno 15. 4. 2016. 
  12. ^ „Download & Extend: Distributions”. www.drupal.org. 30. 1. 2017. Pristupljeno 30. 1. 2017. 
  13. ^ Drupal 7 release history; drupal.org
  14. ^ Drupal 6 release history; drupal.org
  15. ^ Drupal 5 release history; drupal.org
  16. ^ „Istorijat”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  17. ^ „Druppel: Prevod sa holandskog na engleski”. Babylon Translation. Arhivirano iz originala 13. 4. 2009. g. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  18. ^ Melancon, Micka & Somers 2011, str. 823
  19. ^ Critchley, Spencer (3. 5. 2006). „Digital Politics: An Interview With CivicSpace Founder Zack Rosen”. O'Reilly Media. Pristupljeno 27. 5. 2012. 
  20. ^ Kreiss, Daniel (5. 3. 2012). „Dean, Romney, and Drupal: Values and Technological Adoption”. Culture Digitally. Arhivirano iz originala 08. 03. 2012. g. Pristupljeno 27. 5. 2012. 
  21. ^ Samantha M. Shapiro, "The Dean Connection", The New York Times December 7, 2003, accessed May 27, 2012.
  22. ^ „Marketplace”. drupal.org. Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  23. ^ Koenig, Josh. „Growth Graphs”. Groups.Drupal. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  24. ^ Buytaert, Dries (2008). „Drupal Download Statistics”. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  25. ^ Buytaert, Dries (2007). „Drupal Download Statistics”. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  26. ^ „Usage statistics for Drupal core”. 
  27. ^ „Drupal Sites”. Dries Buytaert. Pristupljeno 20. 7. 2010. 
  28. ^ „OSS CMS Award Previous Winners”. Packt Publishing. Arhivirano iz originala 7. 7. 2009. g. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  29. ^ „Drupal is a Webware 100 winner for the third year in a row”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  30. ^ „Cnet.com”. News.cnet.com. 19. 5. 2009. Arhivirano iz originala 10. 07. 2012. g. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  31. ^ „Buytaert.net”. Buytaert.net. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  32. ^ „Drupal 7 to be released on January 5 (with one ginormous party)”. Buytaert.net. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  33. ^ „Xplain Hosting Drupal 7 Quickstart training seminar”. Scoop. 16. 12. 2010. 
  34. ^ „drupal 7.24”. drupal.org. Pristupljeno 20. 11. 2013. 
  35. ^ „Drupal 8 In Marking The Biggest Change In Its Content Management History”. eyerys.com. Pristupljeno 19. 11. 2015. 
  36. ^ „Drupal 8.0.0-rc1 announcement”. drupal.org. 
  37. ^ „Drupal 8.0.0-rc1 announcement”. drupal.org. 
  38. ^ „Roadmap”. Backdropcms.org. 
  39. ^ „Drupal 8.0.0 released”. drupal.org. Pristupljeno 19. 11. 2015. 
  40. ^ Drupal 8.1.0 is now available | Drupal.org
  41. ^ „Never hack core”. drupal.org. 
  42. ^ „Drupal 7.39 released”. drupal.org. Pristupljeno 19. 9. 2015. 
  43. ^ „Handbook: Core Modules”. drupal.org. Arhivirano iz originala 28. 7. 2008. g. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  44. ^ „Drupal Multi-site installation recipes”. 
  45. ^ Buytaert, Dries. „Garland, the new default core theme”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  46. ^ „Color: Allows the user to change the color scheme of certain themes”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  47. ^ „Drupal core translation downloads”. drupal.org. Pristupljeno 30. 1. 2017. 
  48. ^ „Drupal 6.0 released”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  49. ^ „SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection”. Https:. Pristupljeno 3. 12. 2014. 
  50. ^ „Drupal Core - Highly Critical - Public Service announcement - PSA-2014-003”. Https:. Pristupljeno 3. 12. 2014. 
  51. ^ „Install Drupal for Windows”. microsoft.com. Arhivirano iz originala 14. 2. 2011. g. Pristupljeno 14. 2. 2011. 
  52. ^ „Drupal on Windows Group”. drupal.org. Pristupljeno 14. 2. 2011. 
  53. ^ Killesreiter, Gerhard (25. 2. 2013). „Accessibility statement”. drupal.org. Pristupljeno 16. 4. 2013. 
  54. ^ Scholten, Roy (10. 12. 2012). „Drupal core gates”. drupal.org. Pristupljeno 16. 4. 2013. 
  55. ^ „API Reference”. drupal.org. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  56. ^ „File and directory management”. drupal.org. 
  57. ^ „Module project”. www.drupal.org. 30. 1. 2017. Pristupljeno 30. 1. 2017. 
  58. ^ „Project usage overview”. Drupal.org. Pristupljeno 18. 8. 2011. 
  59. ^ „DRUPAL 5 TO DRUPAL 7”. Arhivirano iz originala 4. 7. 2017. g. Pristupljeno 11. 3. 2017. 
  60. ^ „Field API”. 2009. Pristupljeno 8. 5. 2009. 
  61. ^ „Views in Drupal Core initiative: Status report and roadmap”. Pristupljeno 4. 11. 2014. 
  62. ^ „Download & Extend: Themes”. www.drupal.org. 30. 1. 2017. Pristupljeno 30. 1. 2017. 
  63. ^ „How does Drupal compare to Mambo? discussion thread”. drupal.org. 17. 1. 2005. Arhivirano iz originala 13. 07. 2007. g. Pristupljeno 8. 4. 2009. 
  64. ^ „Drupal themes”. Drupal.org. Arhivirano iz originala 23. 08. 2007. g. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  65. ^ „Adding your theme to Drupal.org”. Drupal.org. 
  66. ^ „Drupal Theme Garden”. Themegarden.org. Arhivirano iz originala 5. 1. 2009. g. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  67. ^ „MVC vs. PAC”. 
  68. ^ „drupal.org discussion on DrupalCon event management”. Groups.drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  69. ^ „Drupal Camps and Cons”. Pristupljeno 25. 1. 2013. 
  70. ^ „forums”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  71. ^ „mailing lists”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  72. ^ „Drupal Groups”. Groups.drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  73. ^ „Drupal IRC channels on FreeNode”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  74. ^ „Language specific communities”. Drupal.org. 26. 8. 2011. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  75. ^ Drupal. „Security announcement and release process”. 
  76. ^ Drupal. „How to report a security issue”. 
  77. ^ „Update manager (and Update status)”. drupal.org. Pristupljeno 1. 7. 2011. 
  78. ^ a b v „Security advisories”. drupal.org. Pristupljeno 28. 4. 2009. 
  79. ^ „Drupal security team”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  80. ^ „Drupal Security RSS feed”. Drupal.org. Pristupljeno 31. 8. 2011. 
  81. ^ „Contributed modules”. drupal.org. Pristupljeno 28. 4. 2009. 
  82. ^ „Drupalgeddon megaflaw raises questions over CMS bods' crisis mgmt”. 
  83. ^ „SA-CORE-2014-005 - Drupal core - SQL injection”. Security advisories. Drupal security team. 
  84. ^ „Drupalgeddon strikes back: outdated Drupal allegedly linked to "Panama Papers"”. Blog. Drop Guard. Arhivirano iz originala 11. 06. 2016. g. Pristupljeno 12. 03. 2017. 
  85. ^ „Drupal Core—Highly Critical—Public Service Announcement—PSA-2014-003”. Security advisories. Drupal security team. 29. 10. 2014 — preko Drupal.org. „You should proceed under the assumption that every Drupal 7 website was compromised unless updated or patched before Oct 15th, 11pm UTC, that is 7 hours after the announcement. Simply updating to Drupal 7.32 will not remove backdoors....updating to version 7.32 or applying the patch fixes the vulnerability but does not fix an already compromised website. If you find that your site is already patched but you didn’t do it, that can be a symptom that the site was compromised - some attacks have applied the patch as a way to guarantee they are the only attacker in control of the site.” 
  86. ^ Robinson, Brian (7. 11. 2014). „Attacks on open source call for better software design -”. GCN. Arhivirano iz originala 18. 08. 2016. g. Pristupljeno 29. 7. 2016. 
  87. ^ U.S. House of Representatives using Drupal | Dries Buytaert
  88. ^ U.S. Department of Commerce using Drupal | Dries Buytaert
  89. ^ Louvre using Drupal | Dries Buytaert
  90. ^ Mensa using Drupal | Dries Buytaert

Literatura uredi

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Drupal na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drupal&oldid=27705474”