Fetalna pulsna oksimetrija
Fetalna pulsna oksimetrija je minimalno invazivna dijagnostička metoda u akušerstavu u kojoj se koristi pulsni oksimetar (sličan onom za odrasle pacijente) da bi se procienila saturacija fetalne krvi kiseonikom.[1][2][3]
| Fetalna pulsna oksimetrija | |
|---|---|
 |
Opšte informacije
urediKroz praksu se pokazalo da se tokom porođaja saturacija fetalne krvi kiseonikom u rasponu od 30 do 70%, a kratkotrajno saturacije može da padne i ispod 30% što ne mora ukazivati na posledično loš ishod za novorođenče.[4] Nakon ovih saznanja fetalna pulsna oksimetrija ušla je u uporabu da bi u situacijama kad postoji sumnja na hipoksiju (u slučaju lošijeg nalaza CTG-a) mogla ta sumnja ukloniti ili potvrditi.[5]
Međutim, studija iz 2014. godine pokazala je da primena ove metode ne smanjuje učestalost okončanja trudnoće carskim rezom, tako da se metoda procene saturacija fetalne krvi kiseoikom pulsnom oksimetrijom u SAD sve više napušta.[5][6]
Indikacija
urediIndikacija za upotrebu fetalne oksimetrije je nesiguran (nonreassuring) ili abnormalan nalaz kardiotokografije (CTG).[7][2][8]
Način izvođenja
uredi
Za ovu metodu, kao i za fetalnu pH-metriju, potrebno je da plodove ovojnice nisu očuvane, a cerviks barem blago dilatiran.[1][9]
Nakonm što se pulsni oksimetar umetne kroz cerviks i prisloni na temporalni deo glave fetusa meri se saturacija fetalne krvi kiseonikom.[7][10][11]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ а б East, Christine E.; Begg, Lisa; Colditz, Paul B.; Lau, Rosalind (2014). „Fetal pulse oximetry for fetal assessment in labour”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески). PMID 25287809. doi:10.1002/14651858.CD004075.pub4. Приступљено 30. 01. 2021.
- ^ а б East, Christine E.; Colditz, Paul B. (2007). „Intrapartum Oximetry of the Fetus”. Anesthesia & Analgesia. 105 (6): S59—S65. PMID 18048901. S2CID 25192105. doi:10.1213/01.ane.0000268493.90073.f3. Review.
- ^ Csitári, István Kis; Pasztuhov, Ágoston; László, Ádám (2008). „The reliability of fetal pulse oximetry: The effect of fetal oxygen saturation below 30% on perinatal outcome”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 136 (2): 160—164. PMID 17467877. doi:10.1016/j.ejogrb.2007.02.021.
- ^ Yam, J.; Chua, S.; Arulkumaran, S. (2000). „Intrapartum fetal pulse oximetry. Part I: principles and technical issues”. Obstet Gynecol Surv. 55: 163—172.
- ^ а б East CE, Begg L, Colditz PB, Lau R. Fetal pulse oximetry for fetal assessment in labour. Cochrane Database Syst Rev. 2014.;2014(10)
- ^ Parer, J. T.; King, T. (2000). „Fetal heart rate monitoring: is it salvageable?”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 182: 982—987.
- ^ а б Cunningham GF, Leveni KJ, Bloom SL, Spong CY, Dashe JS, Hoffman BL, i ostali. Williams OBSTETRICS. 24. izd. Sv. 53, The McGrraw-Hill Companies, Inc. 2013.
- ^ Garite, T. J.; Dildy, G. A.; McNamara, H.; et al. (2000). „A multicenter controlled trial of fetal pulse oximetry in the management of nonreassuring fetal heart rate patterns”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 183: 1049—1058.
- ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. Fetal pulse oximetry: ACOG committee opinion no (2001). „258, September 2001”. Obstet Gynecol. 98: 523—524.
- ^ East, Christine E.; Colditz, Paul B.; Begg, Lisa M.; Brennecke, Shaun P. (2002). „Update on intrapartum fetal pulse oximetry”. The Australian and New Zealand Journal of Obstetrics and Gynaecology. 42 (2): 119—124. PMID 12069136. S2CID 37405486. doi:10.1111/j.0004-8666.2002.00119.x.
- ^ Bloom, Steven L.; Belfort, Michael; Saade, George (2016). „What we have learned about intrapartum fetal monitoring trials in the MFMU Network”. Seminars in Perinatology. 40 (5): 307—317. PMC 4983203
. PMID 27140936. doi:10.1053/j.semperi.2016.03.008.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
