Jerusalimski sabor
Jerusalimski sabor je sabor apostola, episkopa i Hristovih učenika održan oko 51. godine u Jerusalimu i opisan u Delima apostolskim Svetoga Pisma.
Kada se hrišćanstvo počelo širiti po celome svetu i mnoštvo neznabožaca počelo primati hrišćansku veru, među hrišćanima je izbilo dvoumljenje. Hrišćani među Judejima počeli su tvrditi, da hrišćani među neznabožcima moraju strogo čuvati obredni zakon Mojsijev , inače da se oni ne mogu spasti. Povodom toga, među hrišćanima desili su se vatreni sporovi.
Hrišćani jevrejske narodnosti smatrali su svoju novu veru samo nastavkom stare vere, popravljenom jevrejskom verom. Zbog toga je kod tih hrišćana u Antiohiji izbilo nezadovoljstvo, što ljudi iz drugih vera i naroda postaju hrišćani, a ne ispunjavaju propise Mojsijeva obrednog zakona (obrezanje, pranja, postovi i sl.). Došlo je do sporova. Ni pojedini apostoli se nisu slagali u tome pitanju. Pavle je otišao u Jerusalim da sa ostalim apostolima reši to pitanje.
Samostalno, nijedan od apostola nije mogao rešiti tako važno pitanje. To ih je primoralo da se zajedno sa sveštenicima i episkopima , saglasno zapovesti Hristovoj (Matej 18,17), saberu na prvi Apostolski Sabor u Jerusalimu, 51 godine.
Nakon dugih sporova uzeo je reč apostol Petar, i rekao, da Gospod, izabravši njega na početku za obraćenje neznabožaca, nije odredio nikakvu razliku između neznabožaca i Judeja i svima je podjednako darovao Duha Svetoga, pa prema tome, hrišćanima među neznabožcima nije nužno da ispunjavaju obredni zakon Mojsijev. "Mi verujemo" - završio je svoje reči apostol - da se blagodaću Gospoda Isusa Hrista spasavamo".
Na kraju sabora apostol Jakov je odobrio mišljenje apostola Petra, dokazujući, da se ono saglašava sa proročanstvom (Amos 9, 11-12), a prema tome, i sa Božanstvenim predodređenjem. On je predložio: "da se ne prave teškoće onima od neznabožaca koji se obraćaju Bogu; ali oni su dužni da žive u čistoti i svetosti i da ne čine drugima ono, što ne žele sebi".
Ovaj predlog apostola Jakova bio je prihvaćen od celog Sabora, jednodušno, i prihvaćen kao saborska odluka. O tome su obavešteni svi hrišćani pismeno (Sabornom poslanicom), koja je počinjala rečima: "Ugodno Duhu Svetome i nama"... (Jovan 16, 13; 14, 16)