K-1
K-1 je svetski poznata kik boks promotivna organizacija sa sedištem u Tokiju (Japan).[1] Osnovao ju je Kazaijuši Iši, bivši kjokušin karatista.[2] U vlasništvu je FEG-a, kuće koja organizuje borilačke turnire, kako u Japanu, tako i na svetskom nivou. K-1 objedinjuje tehnike iz sledećih sportova: muai tai, karate, boks, kik-boks, savate, tekvondo. Danas je K-1 najsličniji kik-boksu, ali u K-1 su, za razliku od kik-boks pravila, dozvoljeni udarci kolenima. Postoje K-1 Regionalni Eliminacioni Turniri, čiji se pobednici plasiraju dalje, a svačiji cilj je učešće na završnom K-1 Svetskom Turniru.
 | |
| Tip | Privatna firma |
|---|---|
| Industrija | Planiranje i promocija događaja vezanih za borilačke veštine |
| Osnovana | 1993 |
| Sedište | Hong Kong Unit A, 3/F, Queen’s Centre, 58-64 Queen’s Road East, Wan Chai |
| Ključni ljudi | Alin Hălmăgean Direktor Ned Kuruc, Direktor |
| Vlasnik | K-1 Global Holdings Limited |
| Vebsajt | K-1 Global K-1 World GP |
Nastanak uredi
K-1 nastao je na inicijativu Kazajuši Išija, kjokušin karatiste, koji je osnovao svoju promotersku kuću 1980. kako bi promovisao najbolje svetske borce. U prvo vreme pravila su više ličila onim iz karatea, ali su vremenom prerasla u kik-boks pravila, zbog atraktivnosti. Iši je 1993. osnovao K-1 kao kik-boks organizaciju.
K-1 Svetski turnir uredi
Tokom godine održava se 6 velikih K-1 turnira, i 4 K-1 MAKS turnira, čiji se pobednici plasiraju na turnir „K-1 Finalne Eliminacije“. Ovaj turnir se tradicionalno održava u Osaka Domu, i učestvuje 16 boraca, po sistemu 1/8 finala. Pobednici, njih 8, učestvuje na završnom svetskom turniru, koji se održava u Tokio Domu. Taj finalni K-1 Svetski turnir je pravi spektakl, gde 8 boraca iste večeri radi 1/4 finalne borbe, nakon kratke pauze pobednici rade 1/2 finala i nakon toga sledi veliko finale 2 najbolja borca na svetu. Pobednik za jedno veče mora da pobedi u 3 izuzetno teška meča, da bi osvojio titulu.
Pravila uredi
- meč traje 3-5 rundi, od po 3 minuta.
- meč može završiti nokautom, tehničkim nokautom, odlukom, nerešeno, ili da nema ishod.
- sudija i lekar imaju puno pravo da prekinu meč.
- meč je bodovan od strane 3 sudije, po sistemu: pobednik runde 10 bodova, poraženi 9 ili manje.
- ako je nerešeno nakon 3 runde, borci rade još jednu ili dve dodatne runde, da bi se dobio pobednik.
- važi pravilo 3 nokdauna - u jednoj rundi, znače prekid meča i tehnički nokaut.
- važi pravilo da sudija na svakom nokdaunu mora da odbroji do 8.
- borca može da spasi zvono samo na isteku poslednje runde.
Nedozvoljeni potezi uredi
- udarac glavom ili laktom.
- udarac u prepone.
- primena rvanja ili džudo bacanja.
- davljenje i ujedanje protivnika.
- udarac u grlo i vrat.
- udarac dok je protivnik na zemlji ili pokušava da ustane.
- udarac nakon sudijskog znaka za brejk.
- držanje za konopce.
- vređanje sudije.
- udarac u potiljak.
- pasivnost u borbi i držanje protivnika.
- udaranje protivnika više od jednom dog ga drži za nogu, kojom je ovaj probao da zada udarac.
Borac se prvo opominje verbalno, ako nastavi dobija žuti karton i -1 bod, a nakon toga i diskvalifikacioni crveni karton.
Popularnost uredi
U 90-im godinama sport je bio popularan samo u Aziji, dok danas uživa ugled celog sveta. Veoma je popularan u Evropi, Americi kao i Africi. Prava prenosa kupuju vodeće sportske stanice. Ovaj sport je i dalje u ekspanziji.
Reference uredi
- ^ „Former K-1 promoter gets prison for tax dodge”. Japan Times. Arhivirano iz originala 29. 05. 2012. g. Pristupljeno 4. 3. 2010.
- ^ Tashiro, H., & Tyrangiel, J. (2001): Turning the martial arts into mondo mayhem Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2013) TIME (September 3, 2001). Retrieved on April 1, 2010.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak K-1 na Vikimedijinoj ostavi