K-1 је светски позната кик бокс промотивна организација са седиштем у Токију (Јапан).[1] Основао ју је Казаијуши Иши, бивши кјокушин каратиста.[2] У власништву је ФЕГ-а, куће која организује борилачке турнире, како у Јапану, тако и на светском нивоу. К-1 обједињује технике из следећих спортова: муаи таи, карате, бокс, кик-бокс, савате, теквондо. Данас је К-1 најсличнији кик-боксу, али у К-1 су, за разлику од кик-бокс правила, дозвољени ударци коленима. Постоје К-1 Регионални Елиминациони Турнири, чији се победници пласирају даље, а свачији циљ је учешће на завршном К-1 Светском Турниру.

K-1 Global Holdings Limited
ТипПриватна фирма
ИндустријаПланирање и промоција догађаја везаних за борилачке вештине
Основана1993
СедиштеHong Kong Unit A, 3/F, Queen’s Centre, 58-64 Queen’s Road East, Wan Chai
Кључни људиAlin Hălmăgean Директор
Ned Kuruc, Директор
ВласникK-1 Global Holdings Limited
ВебсајтK-1 Global
K-1 World GP

Настанак

уреди

К-1 настао је на иницијативу Казајуши Ишија, кјокушин каратисте, који је основао своју промотерску кућу 1980. како би промовисао најбоље светске борце. У прво време правила су више личила оним из каратеа, али су временом прерасла у кик-бокс правила, због атрактивности. Иши је 1993. основао К-1 као кик-бокс организацију.

К-1 Светски турнир

уреди

Током године одржава се 6 великих К-1 турнира, и 4 К-1 МАКС турнира, чији се победници пласирају на турнир „К-1 Финалне Елиминације“. Овај турнир се традиционално одржава у Осака Дому, и учествује 16 бораца, по систему 1/8 финала. Победници, њих 8, учествује на завршном светском турниру, који се одржава у Токио Дому. Тај финални К-1 Светски турнир је прави спектакл, где 8 бораца исте вечери ради 1/4 финалне борбе, након кратке паузе победници раде 1/2 финала и након тога следи велико финале 2 најбоља борца на свету. Победник за једно вече мора да победи у 3 изузетно тешка меча, да би освојио титулу.

Правила

уреди
  • меч траје 3-5 рунди, од по 3 минута.
  • меч може завршити нокаутом, техничким нокаутом, одлуком, нерешено, или да нема исход.
  • судија и лекар имају пуно право да прекину меч.
  • меч је бодован од стране 3 судије, по систему: победник рунде 10 бодова, поражени 9 или мање.
  • ако је нерешено након 3 рунде, борци раде још једну или две додатне рунде, да би се добио победник.
  • важи правило 3 нокдауна - у једној рунди, значе прекид меча и технички нокаут.
  • важи правило да судија на сваком нокдауну мора да одброји до 8.
  • борца може да спаси звоно само на истеку последње рунде.

Недозвољени потези

уреди
  • ударац главом или лактом.
  • ударац у препоне.
  • примена рвања или џудо бацања.
  • дављење и уједање противника.
  • ударац у грло и врат.
  • ударац док је противник на земљи или покушава да устане.
  • ударац након судијског знака за брејк.
  • држање за конопце.
  • вређање судије.
  • ударац у потиљак.
  • пасивност у борби и држање противника.
  • ударање противника више од једном дог га држи за ногу, којом је овај пробао да зада ударац.

Борац се прво опомиње вербално, ако настави добија жути картон и -1 бод, а након тога и дисквалификациони црвени картон.

Популарност

уреди

У 90-им годинама спорт је био популаран само у Азији, док данас ужива углед целог света. Веома је популаран у Европи, Америци као и Африци. Права преноса купују водеће спортске станице. Овај спорт је и даље у експанзији.

Референце

уреди
  1. ^ „Former K-1 promoter gets prison for tax dodge”. Japan Times. Архивирано из оригинала 29. 05. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2010. 
  2. ^ Tashiro, H., & Tyrangiel, J. (2001): Turning the martial arts into mondo mayhem Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2013) TIME (September 3, 2001). Retrieved on April 1, 2010.

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак K-1 на Викимедијиној остави