Magister militum

Magister militum (doslovno „gospodar vojnika“) bio je čin korišćen u poznom Rimskom carstvu od vremena Konstantina Velikog. Označavao je najčešće visokog vojnog oficira. Bio je obično u prilici da kontroliše ili da prilično utiče na odluke cara, kao što je to bio slučaj sa Stilihonom, Ricimerom, Odoakrom ili nekim drugima.

Postojala je i „manja“ verzija ove titule-položaja. Kada bi se uz ime magister militum dodavao naziv teritorije-provincije (na primer magister militum per Thracias) onda nije bio u pitanju glavni vojni komandant u Carstvu, već glavni vojni komandant na toj teritoriji.

Spisak Magistri Militum

• Flavije Bauton
• 352—355: Klaudije Silvan
• 389—394: Arbogast
• 394—408: Stilihon
• 410—421: Konstancije III
• 433—454: Aecije
• 455: Avit
• 455—472: Ricimer
• 472—473: Gundobad
• 475—476: Orest

Magister militum per Gallias

• 425—433: Aecije
• 450—464: Egidije

Magister militum per Illyricum

• 530—536: Mund

Magistri militum per Oriens

• 460s—471: Aspar
• 483—488: Teodorik Veliki
• c.503—505: Areodobin