Википедија

Nirvana (muzička grupa)

Za druge upotrebe, pogledajte Nirvana (višeznačna odrednica).

Nirvana (engl. Nirvana) je bio američki grandž bend koji su osnovali pevač i gitarista Kurt Kobejn i basista Krist Novoselić u Aberdinu, u državi Vašington. Nirvana je promenila nekoliko bubnjara, a najduže se zadržao Dejv Grol koji se pridružio grupi 1990. godine

Nirvana
Kurt Kobejn i Krist Novoselić iz Nirvane na MTV VMA 1992. godine
Muzički rad
Aktivni period1987—1994
Osnivanje1987. (Aberdin, Vašington, SAD)
Žanralternativni rok, grandž
Izdavačke kućeSub Pop, DGC
Članovi
Bivši članoviKurt Kobejn
Krist Novoselić
Dejv Grol
Pogledati odeljak Članovi grupe
Ostalo
Povezani članciFu fajters, Sweet 75
Veb-sajtnirvana.com

Zahvaljujući singlu "Smells Like Teen Spirit", sa albuma Nevermajnd (Nevermind), izdatog 1991. Nirvana se probila u mejnstrim, donoseći sa sobom podžanrove alternativnog roka i grandža. Ostale grupe iz Sijetla kao što su Alice in Chains, Pearl Jam i Soundgarden su takođe postale popularne i kao rezultat ovoga, alternativni rok je postao dominantan žanr na radiju i muzičkim televizijama u Sjedinjenim Američkim Državama sve do sredine 1990-ih. Kao frontmen Nirvane, Kurt Kobejn se našao u ulozi „glasnika generacije“, a Nirvana je postala predvodnik „Generacije Iks“.[1]

Kratak vek Nirvane se okončao Kobejnovim samoubistvom aprila 1994. Popularnost grupe je nastavila da raste tokom godina koje su usledile. Više od osam godina kasnije, "You Know You're Right", nedovršeni demo sa poslednjeg okupljanja u studiju, našao se na radio plejlistama širom sveta. Od nastanka, grupa je prodala više od 75 miliona albuma širom sveta, što potvrđuje njen status jedne od najvećih i najuticajnijih rok grupa svih vremena.

Mladost uredi

Kobejn i Novoselić su se upoznali 1985. godine. Obojica su bili obožavaoci grupe The Melvins i često su posećivali studio gde su oni vežbali. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja da osnuju sopstveni bend, duo je unajmio bubnjara Arona Burkharda, i tako su napravili prvu inkarnaciju onoga što će postati Nirvana. Kobejn je kasnije opisao zvuk te grupe kao „kopiju Gang Of Four i Scratch Acid“. Za nekoliko meseci Burkhard je bio otpušten iz benda. Privremeno ga je zamenio Dejl Krover iz Melvinsa, koji je svirao na prvom demo izdanju grupe. Dejv Foster je takođe kratko učestvovao kao bubnjar.

Tokom prvih nekoliko meseci, grupa je promenila nekoliko naziva, uključujući i Skid Row, Pen Cap Chew i Ted Ed Fred. Grupa se konačno zadovoljila sa imemom Nirvana početkom 1988. Kobejn je rekao da je ime izabrao zato što „Želeo sam ime koje je lepo i divno umesto zlobnih pank rok imena kao što je Angry Samoans.“ Nirvana je svoju prvu svirku pod tim imenom imala tog marta. Nekoliko meseci kasnije, bend je konačno pronašao bubnjara, Čada Čeninga (Chad Channing).

Prvo izdanje Nirvane je bio singl "Love Buzz/Big Cheese" 1988. godine za nezavisnu izdavačku kuću Sab Pop (Sub Pop). Sledeće godine, bend je izdao prvi album, Blič (Bleach). Da bi snimili album, grupa se obratila lokalnom producentu Džek Endinu (Jack Endino), koji je snimio i prve studijski demo. Blič je bio pod jakim utiskom Melvinsa (The Melvins), Madhanija (Mudhoney), Blek Sabata (Black Sabbath) i Led Cepelina (Led Zeppelin). Blič je postao omiljeni univerzitetskim radijima širom države, ali je malo otkrio o tome gde će bend biti za dve godine.

Novac za snimanje Bliča (606,17 dolara), dao je Džejson Evermen. Evermen je preko Dilana Karlsona upoznao Kobejna, ali je Čeninga poznavao od petog razreda. Evermen je počeo da se druži sa bendom, i ponudio se da im pozajmi novac za snimanje. Iako Evermen zapravo nije svirao na albumu, on je bio potpisan kao da svira gitaru. Novoselić je ovo objasnio time da su hteli da se on, u pogledu benda, oseća kao da je kod kuće. Nakon što je album bio završen, Evermen je na kratko bio sa bendom kao druga gitara, ali je otpušten nakon prve SAD turneje.

U intervjuu krajem 1989. godine, Kobejn je rekao da se njihova muzika menja. Rekao je „Rane pesme su bili stvarno ljute ... Ali kako vreme prolazi pesme postaju sve više pop kako ja postajem sve srećniji. Pesme su sada o konfliktima u vezama, emocionalnim stvarima sa drugim ljudima.“ Aprila 1990. godine, bend je počeo da radi sa producentom Bač Vigom (Butch Vig) u Smart Studiju (Smart Studio) koji se nalazi u Medisonu, država Viskonsin, na snimanju drugog albuma. Tokom snimanja, Kurt i Krist su postali nezadovoljni Čeningovim sviranjem, i Čening je izrazio negodovanje zato što nije aktivno učestvovao u pisanju pesama. Nedugo nakon što je snimanje bilo gotovo, Čening je otišao iz benda. Nakon nekoliko nedelja sa Dejl Kroverom (Dale Crover) iz Melvinsa, Nirvana je unajmila bubnjara iz Madhanija Den Pitersa (Dan Peters), sa kojim su snimili pesmu Sliver (Sliver). Nekoliko nedelja kasnije, Baz Ozborn (Buzz Osborne), iz Melvinsa ih je upoznao sa Dejv Grolom (Dave Grohl), koji je tražio novi bend nakon iznenadnog raspada hardkor pank benda Skrim (Scream). Nezadovoljni sa Sab Popom i nakon što su snimci iz Smart Studija postajali sve popularniji, Nirvana je odlučila da potraži ugovor sa velikom izdavačkom kućom.

Muzički stil uredi

Nirvanin muzički stil se uglavnom opisuje kao grundž,[2][3][4][5] pank rok,[6][7][8] i alternativni rok.[9][10] Takođe su označeni u kategoriji hard rok.[11] Okarakterisana svojom pank estetikom, Nirvana je spojila pop melodije sa bukom.[11] Bilbord je opisao njihov rad kao „genijalnu mešavinu hrapavog glasa Kurta Kobejna i škripavih gitara, nemilosrdnog bubnjanja Dejva Grola i objedinjujućeg bas-rada Krista Novoselića koji se povezao sa ljubiteljima u borbi naizmenično melodičnih i žestokih pesama“.[12]

Kobejn je opisao početni zvuk Nirvane kao „gang četvorice i Scratch Acid jeftina verzija“.[13] Kada je Nirvana snimila Blič, Kobejn je osetio da mora da ispuni očekivanja sub pop grundž zvuka kako bi izgradio bazu ljubitelja, i potisnuo je svoje umetničko i pop pisanje pesama u korist više rok zvuka.[14] Biograf Nirvane Majkl Azerad je tvrdio: „Ironično, upravo su ograničenja sub-pop zvuka pomogla bendu da pronađe svoj muzički identitet. Azerrad je izjavio da su priznavanjem da su odrasli slušajući Blek sabat i Aerosmit mogli da prevaziđu svoj rani zvuk.[15]

Nirvana je koristila dinamičke promene koje su se kretale od tihog ka glasnom.[16] Kobejn je pokušao da pomeša teške i pop muzičke zvukove, rekavši: „Želeo sam da budem totalno Led Zepelin na neki način, a zatim da budem totalno ekstremni pank rok, a zatim da radim prave slabašne pop pesme.” Kada je Kobejn čuo album grupe Piksis Surfer Rosa iz 1988. godine nakon snimanja Bliča, osetio je da ima zvuk koji je želeo da postigne, ali je bio previše uplašen da bi pokušao. Kasnija popularnost Piksisa podstakla je Kobejna da sledi svoje instinkte kao tekstopisac.[17] Poput Piksisa, Nirvana se kretala između „rezervni bas-i-bubanj koloseka i reskih rafala vrišteće gitare i vokala“.[18] Pred kraj svog života, Kobejn je rekao da je bendu dosadila „ograničena” formula, ali je izrazio sumnju da su dovoljno vešti da isprobaju drugu dinamiku.[16]

Nagrade uredi

Osvojene

  • "MTV Music Video Awards" - 1992 - „Najbolji video novog izvođača“ - "Smells Like Teen Spirit"
  • "MTV Music Video Awards" - 1992 - „Najbolji alternativni video“ - "Smells Like Teen Spirit"
  • "MTV Music Video Awards" - 1993 - „Najbolji alternativni video“ - "In Bloom"
  • "MTV Music Video Awards" - 1994 - „Najbolji alternativni video“ - "Heart-Shaped Box"
  • "MTV Music Video Awards" - 1994 - „Najbolja režija“ - "Heart Shaped Box"
  • Gremi (Grammy) - 1996 - „Najbolji alternativni video“ - "MTV Unplugged In New York"
  • Pozicija #6 na "VH1" "100 Najvećih hard rok umetnika“
  • Pozicija #27 u "Rolling Stone" Magazinu "100 najvećih umetnika svih vremena“
  • Kobejn je na poziciji #12 u "Rolling Stone" magazinu "100 najboljih gitarista svih vremena“

Nominacije

  • "MTV Music Video Awards" - 1992 - Video godine - "Smells Like Teen Spirit"
  • "MTV Music Video Awards" - 1992 - Izbor gledalaca - "Smells Like Teen Spirit"
  • "MTV Music Video Awards" - 1994 - Video godine - "Heart-Shaped Box"
  • "MTV Music Video Awards" - 1994 - Najbolja video kinematografija - "Heart-Shaped Box"
  • Gremi (Grammy) - 1992 - Najbolji alternativni album - "Nevermind"
  • Gremi (Grammy) - 1992 - Najbolja rok pesma - "Smells Like Teen Spirit"
  • Gremi (Grammy) - 1992 - Najbolje hard rok izvođenje - "Smells Like Teen Spirit"
  • Gremi (Grammy) - 1994 - Najbolji alternativni album - "In Utero"

Članovi grupe uredi

Raniji članovi grupe

  • Eron Burkhard (Aaron Burckhard) — bubnjevi (1987–1988)
  • Dejl Krover (Dale Crover) — bubnjevi (1988, 1990)
  • Dejv Foster (Dave Foster) — bubnjevi (1988)
  • Čad Čening (Chad Channing) — bubnjevi (1988–1990)
  • Džejson Evermen (Jason Everman) — gitara (1989)
  • Den Piters (Dan Peters) — bubnjevi (1990)

Članovi na turnejama

  • Pet Smir (Pat Smear) — gitara (1993–1994)
  • Lori Goldston (Lori Goldston) — čelo (1993–1994)
  • Melora Kriger (Melora Creager) — čelo (1994)

Diskografija uredi

Reference uredi

  1. ^ Hall, James (24. 9. 2016). „Nevermind at 25: how Nirvana's 1991 album changed the cultural landscape”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Arhivirano iz originala 27. 7. 2019. g. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  2. ^ „The 50 Best Grunge Songs”. Paste. 4. 8. 2014. Arhivirano iz originala 06. 05. 2016. g. Pristupljeno 8. 5. 2021. 
  3. ^ Strong, Catherine (2011). Grunge: Music and Memory. Farnham: Ashgate Publishing, Ltd. str. 73. ISBN 978-1-4094-2377-5. 
  4. ^ Schaffner, Lauren (20. 8. 2021). „12 Bands Who Are Considered Pioneers of Grunge”. Loudwire. Pristupljeno 13. 12. 2021. „Nirvana are generally the predominant band associated with grunge...” 
  5. ^ Stegall, Tim (27. 5. 2021). „10 Legendary Bands Who Built the Foundation of the Grunge Genre”. Alternative Press. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  6. ^ Steinke, Darcey (oktobar 1993). „Smashing Their Heads on the Punk Rock”. Spin. Pristupljeno 20. 7. 2021. 
  7. ^ Himes, Geoffrey (20. 2. 2018). „The Curmudgeon: Why Hüsker Dü—Not Nirvana—Were the Real Kings of Punk's Second Wave”. Paste. Arhivirano iz originala 03. 11. 2022. g. Pristupljeno 28. 8. 2022. 
  8. ^ McGee, Alan (30. 11. 2006). „Nirvana: punk's last hurrah”. The Guardian. Pristupljeno 28. 8. 2022. 
  9. ^ "Alternative Rock" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2012). Allmusic. Retrieved August 2, 2011.
  10. ^ Ramirez, AJ (9. 6. 2011). „The 10 Best Nirvana Songs Ever”. PopMatters. Pristupljeno 8. 5. 2021. 
  11. ^ a b „Nirvana | Biography & History”. AllMusic (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 7. 2017. g. Pristupljeno 2020-06-19. 
  12. ^ „Nirvana's 10 Biggest Billboard Hits”. Billboard. 2014-04-04. Arhivirano iz originala 11. 6. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-21. 
  13. ^ Azerrad, 1994. p. 294
  14. ^ Azerrad, 1994. p. 102
  15. ^ Azerrad, 1994. p. 103
  16. ^ a b Fricke, David. "Kurt Cobain: The Rolling Stone Interview". Rolling Stone. January 27, 1994.
  17. ^ Azerrad, 1994. p. 103–4
  18. ^ Kanter, L.A. "Kurt Cobain's Well-Tempered Tantrums". Guitar Player. February 1992.

Literatura uredi

  • Azerrad, Michael. Come as You Are: The Story of Nirvana. Doubleday. 1994. ISBN 0-385-47199-8.
  • Cross, Charles R. Heavier Than Heaven: A Biography of Kurt Cobain. Hyperion. 2001. ISBN 0-7868-8402-9.
  • DeRogatis, Jim. Milk It!: Collected Musings on the Alternative Music Explosion of the 90's. Da Capo. 2003. ISBN 0-306-81271-1.
  • Gaar, Gillian G. In Utero. Continuum. 2006. ISBN 0-8264-1776-0.
  • Rocco, John (editor). The Nirvana Companion: Two Decades of Commentary. Schirmer. 1998. ISBN 0-02-864930-3.

Spoljašnje veze uredi

 
Nirvana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nirvana_(музичка_група)&oldid=27550714”